petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:46

Banke su kupile jednu robu, a prodavale drugu

Predlažem da se koncepcija „leks specijalisa” zasniva na činjenici da se ekstraprofit bankarskog sektora zasnovan na multivalutnim fluktuacijama mora isključiti iz obračuna i otpisati korisnicima kredita
Autor: Dragoslav Slovićnedelja, 14.04.2019. u 18:00
(Фото А. Васиљевић)

Na dan 6. aprila 2019. godine u „Politici” sam objavio prilog u kojem je obrađena pravna dimenzija obračuna kredita po kursu za švajcarce. Ovim povodom javnosti se obraćam kao nekadašnji profesor Bankarskog računovodstva i bilansa i kao naučni radnik koji je na temelju stvarnih bilansa bankarskog sektora u Republici Srbiji izveo dokaze koje na ovaj način sa stručnom i naučnom odgovornošću prezentiram javnosti.

U tu svrhu, radi jasnoće izloženih stavova, potrebno je da se detaljnije razjasne određene ekonomske kategorije.

Prva od njih je da se odgovori na pitanje: Šta čini depozite bankarskog sektora u Republici Srbiji u proteklim godinama?

Odgovor na ovo pitanje je jasan, precizan i nedvosmislen. Dominantni izvori sredstava koja se plasiraju u bankarskom sektoru Republike Srbije zasnovani su na: depozitima u RSD, depozitima u EUR i depozitima u USD. Depoziti u švajcarskim francima i drugim monetama zanemarivo su mali i nemaju bitniji uticaj na strukturu onog potencijala koji je služio kao podloga za bankovne plasmane u Srbiji. Prema tome, banke su na „ulaznoj kapiji” kupile robu pod deklaracijom „RSD”, „EUR”, „USD”. Po elementarnoj logici, one su mogle da prodaju samo tu „robu”. Razume se da je ta roba i prodata pod deklaracijom „dinarski krediti”. Na „ulaznoj kapiji” bankari su platili onu cenu koja je kursirana prema danu puštanja u tečaj kredita. Osim toga, oni su sa punim pravom zaračunali i ugovorenu kamatu.

Problem je, međutim, u tome što su oni na „izlaznoj kapiji” prodali drugu robu – švajcarce. Na taj način bankarski sistem je sve efekte multivalutnih fluktuacija prikazao kao svoje prihode i time drastično oštetio korisnike kredita. Konkretno, bankarski sistem je naplatio deflacioni efekat od 123 odsto za depozite čiji je deflacioni efekat bio 26 procenata za USD, 46 odsto za EUR i nula odsto za RSD. U tim okolnostima razlika nastala u multivalutnim fluktuacijama predstavlja ekstraprofit.

Iz takvog rezonovanja i tvrdnje sledi zaključak da se kriterijum poštenja u pravnim odnosima ove vrste može poštovati samo tako što se ekstraprofit ostvaren iz tog osnova isključuje iz bilansa uspeha banaka. To znači da se ta vrednost mora otpisati korisnicima kredita.

Tvrdnje na kojima zasnivam ove stavove sadržane su u realnim bilansima banaka u proteklim godinama. U tom smislu prezentacija ovih stavova zasnovana je na dokumentima, a ne na teorijskim hipotezama. Svu izvornu dokumentaciju iz koje su ovakvi stavovi izvedeni sam sačuvao i spreman sam da je prezentiram kao odgovor na bilo koju kritiku kojom se dovodi u sumnju ovakav stav.

Na osnovu izloženog, kao građanin predlažem da se koncepcija „leks specijalisa” zasniva na činjenici da se ekstraprofit bankarskog sektora zasnovan na multivalutnim fluktuacijama mora isključiti iz obračuna i otpisati korisnicima kredita.

Prof. dr

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari4
27f26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Roki
profesor je na pravom tragu banke su dale kozu a gradjane zaduzile za konja. netreba biti pametan i kontatovati da je naruseno osnovno sredstvo placanja u cilju dvostrukog obzbedjenja jedno je kamata a drugo valutna klauzula. ugovor koji kupcu ili duzniku ne definise predmet kupovine i njegovu cenu je nistavan.amo neko posluje ba teritoriji drzave duzan je da postuje njene zakone a to je prvo sredstvo placanja u kome se duznik zaduzuje cena kredita se definise jedino kamatom.
Aleksandar Mihailović
Ovo bi trebalo da pročitaju i prouče neki aktivni profesori Ekonomskog fakulteta u BG, neki novinari i analitičari iz oblasti ekonomije, kao i Šešelj, koji su pred javnošću iznosili svoje laičke stavove uz potpuno nepoznavanje i nerazumevanje materije o kojoj su se izjašnjavali, čime su sebe stručno i politički kompromitovali. Za njih je kredit u CHF bio kao svaki drugi i na isključivi rizik korisnika. Kada se takve ličnosti pozivaju da daju neko mišljenje, i to kao eksperti iz oblasti ekonomije i prava, nikako ne smeju dopustiti da budu nespremni ili da istrče pred kamere sa tvrdnjama koje su totalno pogrešne i naopake i plod nepoznavanja pravog činjeničnog stanja.
Nenad S.
Banke znaju i da izgube na fluktuaciji valuta. Ako im se oduzme profit kad dobijaju onda, pretpostavljam, mora da se nađe ko će da plaća kad izgube.
Беба Николић
Сјајна анализа Академика, проф. др Словића! Било би занимљива и виртуелна рачуница конвертовања евра или долара у швајцарац - по ком курсу и ко, односно шта одређује тај курс, и како се дошло до конверзије у динаре...на који дан, итд...све су то значајне "зачкољице" које би довеле до потпуне демистификације ове монетарне мистерије зване "убиствени швајцарац". Држава свакако не треба да троши новац на разрешење ове ситуације...одговор је сигурно близу, треба да се потроши само памет и брокерско умеће - ко је шта купио, колико платио, за колико продао...Некада се југословенски дуг на Лондонској берзи куповао по незамисливој цени од пар центи за један долар. Ко је сачекао да се држава опорави и врати дуг, добио је читав долар, а платио га је, на пример, пет центи. Цена је била заиста мала, а ризик да купац никада неће наплатити овај дуг - ВЕЛИКИ. Ко је веровао у Србију, обогатио се....Али, "швајцарски дужници" нису могли да знају какве се закулисне рачунице крију иза њихових кредита...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja