utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:15

KOŠARE (1): Jači od OVK pešadije i NATO avijacije

U borbama učestvovale mnoge jedinice Vojske Jugoslavije, ali su tokom prva dva dana napad neprijatelja zaustavili pripadnici 53. graničnog bataljona – mladići na odsluženju vojnog roka i nekoliko starešina
Autor: Milan Galovićutorak, 09.04.2019. u 20:00
Војници у околини Јуника у марту 1999. године (Фото ЕПА/Мома Дабић)

Visoko u Juničkim planinama, na oko 1.000 metara nadmorske visine i oko 30 kilometara od Đakovice, nalazila se karaula „Košare”. Oko 500 metara iznad nje bila je jugoslovensko-albanska granica.

Sama zgrada karaule izgrađena je sedamdesetih godina 20. veka, kada i druge karaule na toj granici. Uoči početka NATO agresije u njoj je boravilo oko 130 vojnika, mladića na odsluženju vojnog roka, osim komandira i njegovog zamenika, koji su bili podoficiri.


             Vojna policija na Kosmetu uoči NATO agresije (EPA/ANJA NIEDRINGHAUS)

Na današnji dan pre dvadeset godina počela je bitka na Košarama, koja će postati savremeni ep o patriotizmu, hrabrosti i odlučnosti u odbrani zemlje. U toj borbi poginulo je 108 vojnika iz više jedinica tadašnje Vojske Jugoslavije. Ali, šta se zapravo dešavalo na Košarama?

Ukratko, nakon što se ispostavilo da VJ neće biti uništena pod naletima avijacije NATO-a za nekoliko dana, niti će snage OVK koje su se nalazile na Kosmetu uspeti da potisnu vojsku i policiju Srbije, pokrenuta je ofanziva, može se reći i kopnena intervencija, koju su podržali vojska Albanije, dobrovoljci i angažovani plaćenici, svi pod okriljem NATO-a.

Njihov cilj bio je da se snage OVK „spuste” iz Albanije, sa Prokletija, na područje Kosmeta, razdvoje snage odbrane SR Jugoslavije, otvore pravac za ubacivanje dodatnih snaga i time preokrenu rat u svoju korist.


                      Pukovnik Duško Šljivančanin (Foto Ministarstvo odbrane)

U toj nameri osujetila ih je VJ, ali se tokom prva dva dana pred njima našla samo jedna jedinica – 53. granični bataljon iz sastava Prištinskog korpusa. Njegov ratni komandant bio je major Duško Šljivančanin, danas pukovnik, načelnik Odeljenja u Upravi za obuku i doktrinu Generalštaba Vojske Srbije.

– Govoriti o borbama i agresiji 1999. godine, a ne spomenuti ono što se dešavalo 1998. godine, bila bi nepotpuna priča – kaže u razgovoru za „Politiku” pukovnik Duško Šljivančanin.

Objašnjava da jugoslovensko-albanska granica nikada nije bila mirna, o čemu svedoče nazivi karaula koje su nosile imena poginulih graničara, kao što su karaule „Boško Žilović”, „Dejan Radanović” ili „Mitar Vojinović”.


Vojno oružje u rukama civila u Albaniji 1999. godine (Foto EPA/LOUISA GOULIAMAKI)

Poseban bezbednosni izazov na granici nastao je 1997. godine, posle sloma državnih institucija u Albaniji. Tada je albanska vojska napustila svoje karaule, uključujući i karaulu „Padež” naspram „Košara”, a stanovništvo je razvuklo oružje iz njih, posle čega su i mnoge spaljene. Napuštene karaule postaće baze za krijumčarenje oružja i ubacivanje pripadnika OVK na Kosmet.

– Dok se granica prema drugim državama obezbeđivala, ova prema Albaniji se branila – ističe naš sagovornik.

Specifično iskustvo života i ratovanja na karaulama

Graničari su bili vojnici prve kategorije, oni koji su psihofizički najsposobniji među regrutima i koji su prošli bezbednosne provere. Bili su u rangu specijalaca. Na terenu, uz granicu, kada bi se u patroli našli sami, u slučaju potrebe sami su donosili odluke, uključujući i one koje se odnose na upotrebu oružja.

„Život i rad graničara na granici bili su specifično vojničko iskustvo. Bili su potpuno autonomni, na karaulama se spremala hrana, među njima su bili kuvari, bolničari, mehaničari, vodiči službenih pasa i druge specijalnosti”, objašnjava Šljivančanin, napominjući da im je najveće priznanje izjava generala Vladimira Lazarevića, komandanta Prištinskog korpusa, da je u graničare imao najviše poverenja.

U SREDU ČITAJTE: Rat na karauli je počeo 30. septembra 1998.


Komentari48
bf839
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragomir
Naš ponos-Srpski Obilići !!! E, ZATO,se nesme "štedeti" na Vojsci ! Izreka:"Ko ne hrani svoju,hranice tuđu"!!!?!!!Večna slava, našoj Armiji !!!
Dragan Milošević
Uvek je ginula srpska mladost. To je naša sudbina. Setimo se 1300 kaplara iz prvog rata. Mladosti u NOB-u i tako dalje u istriju. Naša dužnost je da to pamtimo, poštujemo i ne učinimo njihovu žrtvu brsmislenom .
Бане
Све сами борци и пешадија. Можда би требало терористе на Косову да зовете умереним побуњеницима јер је доказано да су били повезани са Ал-Каидом чувеним умереним побуњеницима.
mr
Додао бих само да вам је наслов погрешан, јер није наша војска ратовала против некакве аматерске овк пешадије, већ пртив озбиљних плаћеника у чијој су обуци и вођењу учествовали озбиљни кадрови за сада доказано Енглеза, Американаца и Немаца.
Milan Damjanovic
Cestitke svim hrabrim momcima koji su nas branili od siptarskih terorista i NATO-a 1998.-1999. i na koje danasnja, pogotovo gradska, omladina svakako treba da se ugleda.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja