nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:42

Voda dobar sluga, zao gospodar

​Najveća mrtva investicija u Evropi je hidrosistem DTD. Obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, šest crpnih stanica i 84 mosta
Autor: Branislav Gulannedelja, 14.04.2019. u 18:00
(Фото Википедија)

U Republici Srbiji u 2018. godini navodnjavana su samo 46.823 hektara poljoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini, saopštio je Republički zavod za statistiku početkom ove godine. Dakle, navodnjava se manje od 1,5 odsto obradivih površina, a u svetu je to čak 17 odsto. U Srbiji se navodnjavaju oranice i bašte (95,3 odsto) i one imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a slede voćnjaci (sa 4,3 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,4 odsto). Navodnjavanjem je u 2018. godini ukupno zahvaćeno 54.540 kubnih metara vode, što je za 27,5 odsto manje nego u 2017. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 88,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje. Od ukupne površine orošavanjem se navodnjavalo 93,9 odsto površine, kapanjem šest odsto, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto njiva. U sušnim godinama voda se pokazala kao dobar sluga, ali je i zao gospodar, kad je ima previše.

Proteklih decenija vladalo je mišljenje da se navodnjava bar 100.000 hektara. U svakoj sušnoj godini štete od suša budu veće od po milijardu dolara. Tako je u Srbiji bilo 2003, 2005, zatim 2012, pa 2017. godine, kad je šteta bila 1,5 milijardi dolara, uz pad proizvodnje od 10,7 odsto. Loša će biti i 2019. godina. Za novac koji samo u jednoj godini odnese suša, mogli bi se izgraditi sistemi za navodnjavanje.

Naučnici su zabrinuti za sudbinu poljoprivrede u Srbiji, pogotovo stočarstva, koje godišnje opada po stopi od dva do tri odsto. Dokaz višedecenijskog uništavanja stočarstva je da ono u godišnjem bruto proizvodu agrara učestvuje u Srbiji sa 30 odsto, dok to u svetu nije manje od 60 odsto. Sad je počelo da se gradi 18 sistema za navodnjavanje u Vojvodini. To je dobro. Ali ukoliko hitno u stajama ne bude najmanje 100.000 grla goveda, biće veća šteta nego korist. Jer, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada (sad u zemljištu imamo manje od tri odsto humusa), a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju.

Da se u Srbiji ne koristi prirodno bogatstvo voda, ali ni ono što je čovek stvorio, najbolji dokaz je hidrosistem DTD. Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega „da ocedi” plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kanal Dunav–Tisa–Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine.

Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema DTD, shvatao je režim kao „živi organizam”. Kanal je pušten u rad 1977. godine. Danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, 16 malih i šest velikih crpnih stanica i 84 mosta. U toku njegove izgradnje iskopano je 135 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola miliona tona kubika betona. Danas u njemu ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba da se očisti. Procenjuje se da je tada u kanal uloženo ukupno oko milijardu dolara.

To je danas najveća mrtva investicija u Evropi. Potrebno ga je oživeti kako bi njime plovili brodovi i zalivale se njive u Vojvodini, gde ima 1,7 miliona hektara oranica. Dakle, ako se uzme da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom mrežom, ako bi sa jedne i druge strane kanala obuhvatili po 100 metara, može se navodnjavati 44.000 hektara. Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a drugu nije nikada.

Član Naučnog društva ekonomista Srbije i publicista

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari0
67615
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja