nedelja, 21.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:56
SA NASLOVNE STRANE

Gledaoci nas vole jer se ne foliramo

Ne pokušavam da budem pametnija niti informisanija od Milomira Marića, jer to je nemoguće. Ja učim od njega i predstavnik sam građana u studiju. Potpuno sam apolitična i često se ne razumem u teme o kojima se priča, ali me nije sramota da pitam kada mi nešto nije jasno, kaže glumica i voditeljka TV Hepi Katarina Korša
Autor: Isidora Masnikovićponedeljak, 08.04.2019. u 13:34
(Фотографије Л. Ковачевић Јовановић)

Ona je vesela, pričljiva, svesna sebe i svojih aduta, ali istovremeno i skromna i uvek spremna da nešto novo nauči. Odlično se snalazi i kao voditeljka rijalitija i dokumentarnih formi, ali sjajno prati i Milomira Marića, u Jutarnjem programu TV Hepi zbog čega joj druge koleginice zavide. Svi dobro znaju da to nije lak zadatak.

Inače, malo ko zna da je lepa Katarina diplomirana glumica. Sve znanje stečeno na Fakultetu dramskih umetnosti iskoristila je na najbolji način – scensko držanje, odnos prema kamerama, razumevanje i slušanje sagovornika, danas joj dobro dođu kao voditeljki.

Diplomirala je u klasi profesora Vladimira Jevtovića i veoma je ponosna što je bila njegov student. Kaže da nije ceo život maštala da bude glumica, kao mnogi, nego joj je ta ideja spontano došla u trećem razredu gimnazije, kada se prvi put i okušala na prijemnom. Biljana Mašić ju je tada savetovala da ipak prvo završi gimnaziju. Naredna godina joj je bila uspešnija.

– Mnogo sam srećna što sam baš kod prof. Jevtovića studirala jer sam mnogo naučila od njega, pre svega o glumačkoj etici. Žao mi je što danas nije živ, imala bih štošta da ga pitam jer je umeo da nam daje dobre savete i tačno je znao ko ćemo i šta ćemo biti – s puno lepih uspomena priseća se profesora dok sedimo pogleda uprtih ka Dunavu.

A šta je to što bi ga pitala, zanima nas.

– Da li je zamišljao da ću ovo biti danas? Glumaca ima mnogo, baš kao i pravnika. Neko se izbori, a neko ne za svoje mesto pod suncem. Nije sve stvar talenta. Više su to životne okolnosti i kako se snađeš, gde te put odvede, u kom trenutku si gde sedeo, s kim si porazgovarao, kako te ko doživeo. Glumaca imamo mnogo, a dobrih glumaca samo nekolicina – smatra naša sagovornica.

– Danas je drugo vreme. Svako može da bude šta poželi. Jedino ja nikako da postanem pevačica – u šali dodaje.

– Imali smo časove pevanja, ja imam sluha. Trenirala sam i ples, bila i trener, ali nikada nisam školovala glas. Profesor Jevtović je na prijemnom rekao: „Ona neće pevati”, ali nije to bio preduslov. Jednom sam ga samo pitala zašto me je primio na klasu, iako sam znala da neću dobiti tačan odgovor, a on mi je rekao: „Zato što ste bili jedina crvenokosa.” Smatra da se glumci dobro snalaze u voditeljskom poslu jer i on zahteva brzinu misli, komunikaciju, poznavanje psihologije ljudi.

Pre Jutarnjeg programa, na Hepiju je radila i emisiju „Srbija na dlanu”. Putovala je s ekipom i razgovarala s ljudima iz različitih socijalnih kategorija. Emisija je bila humanitarnog karaktera i imala je za cilj prikupljanje sredstava za pomoć ugroženom stanovništvu.

Glume se nije nikada odrekla. Ona joj je danas hobi, kaže. I dalje igra svoje dugogodišnje predstave. Već 10. aprila na sceni Akademije 28 gledaćemo je u „Ljubavnicima”, a s predstavom „Balkanski seks i grad” ide na turneje. Reč je o privatnim produkcijama i iskreno priča da se ne nada zaposlenju u nekom pozorištu. Prilagođava se datim okolnostima.

– Nisam Kalimero da se žalim zašto neko drugi radi, a ja ne. Glumom se bavim iz iskrene ljubavi. I uživam u tome. Rasterećena sam jer ne moram da razmišljam o egzistenciji, o tome da li moram da imam deset uloga ili samo jednu. Volela bih da snimam i serije i filmove. Možda nekada i to dođe na red – iskreno priča i dodaje:

– Najčešće se u velikim produkcijama radi po pozivu i ne postoje otvorene audicije. Danas se sve svodi samo na to da se predstavite i kažete tekst, a oni vam se zahvale i kažu: „Doviđenja.” To nije način da se vidi da li zaista odgovarate za ulogu. S druge strane, glumaca zaista ima mnogo. Samo sa FDU-a posle mene je izašlo 90 glumaca, a gde su sve druge akademije? Gde je moja klasa i gde su one od pre četiri-pet godina? To su sve mladi glumci. I dan-danas verujem da nikada nije kasno za prave uloge. Možda sa 50 godina dobijem ulogu svog života.

Dok ne dođe taj trenutak, Katarina ne gubi vreme. Trudi se da napreduje, da se razvija, obrazuje i da radi sve što joj prija. Glumu je diplomirala 2010, a 2012. prijavljuje se na konkurs na TV Hepi. Tada je bila u trećem mesecu trudnoće. Svima se dopalo kako radi, tako da je do porođaja bila pred kamerama. Primljena je u stalni radni odnos. Pauzirala godinu dana i, samo što se vratila na posao, ponovo ostaje u drugom stanju i opet novogodišnju emisiju snima sa stomakom do zuba, pa su svi rekli kako Hepi reprizira novogodišnji program. Šest punih godina je bila verna ovoj televiziji i u jednom trenutku je došlo do zasićenja, naročito u periodu kada je radila sve, i vesti, i jutarnji program, zabavne emisije i rijalitije... Bez ikakvih daljih planova, prekinula je saradnju sporazumno, sa željom da se zaista odmori. Neko vreme je putovala i uživala, a zatim, po pozivu „Telegrafa”, započela saradnju sa ovom medijskom kućom za koju i danas povremeno radi.

Najviše voli da radi „žive” emisije. Improvizacija joj je uvek bila jača strana, tako da je poziv da se vrati na TV Hepi prihvatila bez puno razmišljanja. Iskreno nam se poverava da je ključ uspeha saradnje s Milomirom Marićem u tome što se nikada ne trudi da ga prati ili da se s njim takmiči. Njena uloga je, objašnjava, da ga vraća u realnost kada se zanese.

– Ne pokušavam da budem pametnija niti informisanija jer to je nemoguće. Ja učim od njega, i predstavnik sam građana u studiju. Potpuno sam apolitična i često se ne razumem u teme o kojima se priča, ali me nije sramota da pitam kada mi nešto nije jasno. Pita mene jednom Marić usred emisije:„Da li ti Korša uopšte znaš ko je Haradinaj?” Kažem: „Ne znam!” A on meni na to: „Blago tebi!” Takav je naš odnos. U početku sam ga pitala – šta to treba da pročitam, koju literaturu da bih mogla da ga pratim, na šta mi je on rekao: „Samo treba da čitaš dnevne vesti.” Ako bih pokušala da budem Marić, trebalo bi da studiram jedno četiri fakulteta – malo u šali, a malo u zbilji odgovara i nastavlja:

– Gledaoci nas vole jer se ne foliramo, spontani smo. Takođe, nikada me ne cenzuriše. Ima poverenja u mene i to mi je najveća pohvala. To što ću sutra moći samostalno da vodim razgovor s bilo kojim sagovornikom, to će biti samo zahvaljujući Mariću i njegovoj školi.

Njenog supruga Danijela svi znamo iz serije „Istine i laži”. To je ljubav iz mladalačkih dana, upoznali su se na akademiji.

– Profesor nam je odmah na početku rekao da ne želi parove na klasi, zbog loših iskustava iz prethodnih generacija. Bio je izričit. Posle mesec dana, Danijel i ja smo započeli vezu i, budući da smo ubrzo počeli da živimo zajedno, odlučili smo da to i saopštimo profesoru. On je rekao da je to u redu, pošto nije primetio, ali smo bili pod budnim okom. Nakon akademije, profesor nam je na venčanju saopštio: „Čovek se uči dok je živ i više nikada neću reći da veze na klasi nisu dozvoljene jer ste vi primer da je to moguće.”

Katarina i Danijel su osam godina u braku i imaju dvoje dece, Antona i Ledu. Akademija i zajedničko školovanje im je pomoglo da se, kroz samospoznaju, dobro upoznaju i evo već 13 godina se neizmerno vole.

– Budući da smo dugo zajedno, imali smo periode kada smo se viđali samo po kafićima u toku dana jer smo se kod kuće mimoilazili. Na primer, dok je on spremao predstavu u Pozorištu na Terazijama preko dana, ja sam imala probe u „Buhi” uveče. Dva meseca se uopšte nismo viđali. Moj tata ume da kaže: „Vama ne treba kuća, već čerga.” Takav je posao. Mi smo se navikli. Ima burnih perioda, a ima i mirnih dana.

Nemaju bebi-servis. Katarinini roditelji žive u Valjevu, a Danijelova mama radi tako da je sva organizacija na njima zbog čega su veoma ponosni. Nedelja je njihov dan, a nedeljni doručak ritual. Desi se ponekad da decu odvedu kod bake i deke, a da otputuju za svoju dušu.

– Danijel i ja mnogo pričamo. Ne bih znala kako bih bila u braku sa osobom iz neke druge profesije. Odlično se razumemo. Ljudi su ljubomorni, sujetni i sumnjaju samo onda kada su nesigurni u sebe i svoje postupke. U našem braku toga nema – u miru i uz osmeh završava ovaj razgovor.


Komentari0
37703
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja