petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Samo je vojska večna

Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 07.04.2019. u 20:00

Sa sedamdeset godina se i po najstrožim zakonima o radnim odnosima ide u penziju. Ipak, NATO ne pokazuje nameru da se povuče mada, uzevši u obzir njegovu radnu biografiju i dosad pokazani profesionalni učinak, teško da je moguće s oduševljenjem pozdraviti tu krepkost u poznom dobu. Olakšanje protivnicima Severnoatlantskog pakta pruža to što je on, kako to već biva u godinama koje je dostigao, pogođen ozbiljnom bolešću. Tretiranje Donalda Trampa kao pretnje po opstanak Alijanse, možda i veće od one što za nju predstavljaju Kina, sve više, i Rusija, manje nego ranije, samopostavljena je dijagnoza autoimunološkog oboljenja. SAD su za NATO uvek bile nervni centar, ali se on sada, umesto da upravlja zaštitom članica pakta od spoljnih opasnosti, okreće protiv ostatka organizma i ruši mu odbrambeni sistem.

Trampova so na rusku ranu: To je samo jedan od razloga iz kojih je ulazak Trampa u Belu kuću bio olakšanje za Kremlj. Međutim, držanje aktuelnog predsednika Amerike nije ništa drugo do zaoštravanje one uvrede koju je njegov prethodnik Barak Obama naneo vlastima u Moskvi kada je Rusiju nazvao tek regionalnom silom, nemoćnom da utiče na globalne prilike. Odonda su Rusi aneksijom Krima i nalaženjem saveznika među Evropljanima, kao i vojnom intervencijom u Siriji i jačanjem političkih kontakata na Bliskom istoku, učinili sve što su mogli ne bi li Obaminu ocenu opovrgli kao puku zluradost i golu laž. Trampovo ponašanje, ipak, govori drugačije.

Njegova popustljivost prema Rusiji znači samo jedno: da je on apsolutno, ni vojno ni ekonomski, ne vidi kao opasnost za svoju zemlju i njen primat u međunarodnim poslovima. Kina je očigledno suprotan slučaj i zato Tramp skače da joj vadi oči. Rusi mu, pak, ne izazivaju nikakvu strepnju jer iz američke perspektive oni ne mogu ništa sem da kontrolišu sopstveno neposredno okruženje i da naprave poneki problem na korak van svog dvorišta. Za više od toga snage nemaju, koliko god se ljutili i oni i Evropa jer je takav stav Amerikanaca, koji je Obama ispoljavao jedva nešto manje grubo nego Tramp, stavlja na njeno mesto običnog, mrvicu većeg poluostrva Azije uglavljenog između nje i drugog „pravog” kontinenta, Afrike, to jest na mesto regiona čija se važnost više ni po čemu ne može uporediti sa strateškom težinom Kine.

Intervencija u Avganistanu još je jedna od onih kojima se NATO nije proslavio
(Foto: EPA-EFE/Jalil Rezayee)

Čekati 37 godina na pravi čas: U odnosu na Afriku i Aziju, i kao stvarne oblasti i kao sinonime za „krvavi plemenski koloplet” i „despotske orijentalne horde”, kako ih uglavnom posmatraju sa „Starog kontinenta”, Evropa se upravo ove nedelje, dok se upinjala da dokaže kako u NATO-u nakon 70 godina još ima života, podsetila na to koliko je bez ozbiljne vojne sile bespomoćna.

Alžir, iz kojeg Evropa dobija trećinu prirodnog gasa za svoje potrebe, još ključa uprkos ostavci predsednika u zakasneloj epizodi „arapskog proleća” a da s ove strane Sredozemlja niko tu uspeva ništa da učini. Libija, koja je do početka građanskog konflikta u toj zemlji pre osam godina izvozila 85 procenata svojih zamašnih energetskih potencijala u Evropu, naizgled se survava u novi rat. Barak Obama je, uzgred, i na to svojevremeno imao netaktičan komentar: da bi u Libiji sve bilo drugačije da se nakon vojne intervencije NATO-a protiv Muamera Gadafija 2011. godine, one na kojoj je sama insistirala, EU nije pokazala nesposobnom da stabilizuje tu zemlju, pa ju je ostavila u haosu.

U Turskoj je još sve mirno, ali je stranka Redžepa Tajipa Erdogana podbacila na lokalnim izborima i izgubila kontrolu nad gotovo svim najvećim gradovima, koji imaju pretežan udeo u turskoj privredi. Ni to ni svi evropski ekonomski pritisci nisu mogli da spreče da Erdogan na nacionalnom nivou više ne drži vlast izuzetno čvrstom rukom, pa će ovaj ishod izbora Tursku samo gurnuti u nova previranja.

Rezultat izbora u Izraelu, državi od neprocenjivog značaja za bezbednost na Bliskom istoku, pa time i u Evropi, zato su vrlo verovatno prelomili Donald Tramp i Vladimir Putin. Američki predsednik se potrudio da Benjamin Netanijahu pobedi tako što mu je poklonio sirijsku teritoriju na Golanskoj visoravni, dok je prvi čovek Kremlja upravo sada u Siriji našao telo izraelskog vojnika stradalog u ratu pre 37 godina i pomogao da se ono vrati kući taman na vreme da ga kamere snime pre nego što se rasporede na biralištima. Netanijahu je odmah preuzeo vođstvo u anketama, koje mu ranije nisu garantovale uspeh, dok Francuzi, koji su u posetu primili njegovog glavnog protivkandidata Benija Ganca, mogu samo da se nadaju preokretu u poslednjem času.

Razjedinjena armija Zapada: Toliko se pisalo o tome da integracija EU nikada nije dovršena i da ona još ne postoji kao zajednica vrednosti, prevashodno, pa zatim i kao politički i ekonomski ujedinjena sila. I NATO se, sa svojim konceptom združene armije Zapada, sad klima jer ni Zapada više nema. Obe strane na koje se raspolutio za to optužuju spoljne protivnike: jedni migrante, drugi Ruse i njihove „agente” poput Trampa. I jedni i drugi greše, jer migranti su besmislen izgovor, kao što i Kremlj može jedino da koristi već postojeće podele u Evropi, koja se mora pomiriti s tim da za Amerikance, delom i zbog umanjenog značaja Rusije, nema nekadašnju važnost. Bez unutrašnjeg prestrojavanja, od Evrope neće ostati mnogo šta.

Ako se jednom bude konsolidovala politički i ekonomski, i o vojsci će morati da razmišlja. Alžirski režim još nije pao jer ga drži armija. Erdogan opstaje i zato što je tursku vojsku, koja je ranije bila „država u državi”, uzeo pod svoje. Netanijahu gura dalje zahvaljujući vojnim uspesima i ratobornoj spoljnoj politici uspešno poravnatoj s moćnim saveznicima. Nisu to odgovarajuća poređenja za ono što bi Evropa trebalo da bude, ali jesu opomene.


Komentari0
21e0c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja