nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:42

Arheologija blokira Kineze u Pireju

Gotovo celo područje luke proglašeno je arheološkom zonom, čime su do daljeg zaustavljeni svi potencijalni građevinski zahvati
Autor: Jasmina Pavlović Stamenićsubota, 06.04.2019. u 18:00
Приватизација дела луке Пиреј представљала је један од првих улазака кинеског капитала у ЕУ (Фото EPA/Orestis Panagiotou)

Od našeg dopisnika
Atina – Odluka da se gotovo celo područje Pireja proglasi arheološkom zonom dovela je u pitanje 600 miliona evra investicija kineske kompanije „Kosko” u obnovu i modernizaciju Luke Pirej. Ovakva mogućnost je u nekoliko navrata nagoveštavana, ali je procena bila da će Centralni arheološki savet dobro izvagati argumente „za” i „protiv” pre nego što donese konačnu odluku.

Po svemu sudeći, presudno za najnoviju odluku Centralnog arheološkog saveta bilo je odbijanje kineske kompanije „Kosko” da razbije na delove generalni plan investicije od 600 miliona evra predviđen za modernizaciju putničke luke za kruzere, izgradnju pratećih objekata, hotela, tržnog centra i parkinga i da realizuju samo investicije na lokacijama koje Centralni arheološki savet odobri. Predstavnici „Koska”, koji je od 2016. većinski vlasnik 51 odsto akcija u Luci Pirej, u koju je već uloženo oko preko milijardu evra, kažu da su zapanjeni najnovijim rešenjem, imajući u vidu da, kako su saopštili, luka već više decenija funkcioniše bez bilo kakvih arheoloških problema.

Poslednjom odlukom gotovo ceo Pirej, dakle i priobalni, lučki deo, proglašen je arheološkom zonom od posebne važnosti. Do sada su postojali samo stari planovi, a nova istraživanja na teritoriji grada su pokazala da postoje delovi grada koji ukazuju na mogućnost postojanja drevnih spomenika. Iskopavanjem je, tako, otkrivena do sada nepoznata grobnica Femistokla, helenski teatar Zea, svetilišta Artemide, ostaci naselja od klasičnog do ranog vizantijskog perioda, što je, bez sumnje, od velikog istorijskog značaja, ali što do sada, recimo, nije zaustavilo izgradnju metroa i tramvajske linije od Atine do Pireja.

U svakom slučaju, odluka arheologa izazvala je burne reakcije i podele, političke konfrontacije.

Podsetimo da je istovetna odluka Centralnog arheološkog saveta zaustavila i realizaciju projekta izgradnje i obnove na bivšem aerodromu „Eliniko”. Reč je o „poslu veka”, investiciji od osam milijardi evra, koja je sada na čekanju, jer arheolozi nikako nisu mogli da se dogovore ima li na tom području arheoloških spomenika. Pitanje koje se postavlja jeste kako je, ukoliko je to arheološka zona, uopšte pre šest decenija na tom mestu mogao da se izgradi prvi atinski aerodrom.

Inače, problem se postavlja u momentu kada je Ciprasova vlada već stranim, među njima i kineskim, investitorima dala čvrsta obećanja i sa njima potpisala ugovore koje je sud odobrio. Procena je da takvih odobrenja neće ni biti dok ne prođu izbori, jer nijedna struktura ne želi da na sebe preuzima odgovornost za konačne odluke koje kasnije mogu da budu dovedene u pitanje.


Komentari9
3e14d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojan Bojanić
Onu Grčku, gde god da zabiješ ašov u nešto udariš.
Beogradjanin Schwabenländle
Тако се то ради у држави која поштује своју историју и свој народ.
Robert
Moja struka. Čestitam grčkim kolegama što su zaštitili svoju baštinu i nisu poklekli pod pritiskom kapitala i politike. Sve će to Kinezi moći da sagrade, ali će prvo da plate arheološka istraživanja, što za jedan Kosko nije neki problem. Pitam se kakva bi reakcija u Srbiji bila, da neka strana kompanija izbageriše carsku palatu u Sirmiju kako bi podigla šoping centar?
Sasa Trajkovic
Nažalost ovaj drevni narod sa impozantnom istorijim i kulturnim nasleđem - čitava Grčka je muzej pod otvorenim nebom i prirodnim bogastvima grca u dugovima a pod tim teretom nije suverena zemlja. Dok nemci i italijani aktivno iz sopstvenih interesa sarđuju sa Kinom Grčka sve radi na sopstvenu štetu.
slavkoD
Kinezi se malo zaboravili...tj da pitaju prave gazde Grcke,"sta kosta i koliko moze"?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja