ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:13

Zagonetno utvrđenje u kanjonu Gradca

U Galeriji Narodnog muzeja Valjevo otvorena izložba „Jerinin grad Brangović, grad pre trga”
Autor: S. Ćirićponedeljak, 25.03.2019. u 18:00
Детаљ са изложбе у Ваљеву (Фото С. Ћирић)

Valjevo Ovaj lokalitet u velikoj meri popunjava „beline”, praznine u našoj istoriografiji koje se tiču prelaza iz pozne antike u rani Srednji vek. To je vreme kada nema pisanih podataka ili su vrlo oskudni i arheologija je jedina koja može popuniti te praznine.

Tim rečima je dr Dejan Radičević, docent na Odeljenju za srednjovekovnu arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ocenio naučni značaj nalazišta Jerinin grad u selu Brangović kod Valjeva. On je u sredu u Galeriji Narodnog muzeja u Valjevu pred brojnom publikom otvorio izložbu „Jerinin grad Brangović, grad pre trga” koju su organizovali Narodni muzej Valjevo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo.

Jerinin grad u Brangoviću, sedam kilometra jugozapadno od Valjeva, zagonetno utvrđenje u kanjonu reke Gradac, kako ga je okarakterisao arheolog Radivoje Arsić, jedan od autora izložbe, predstavlja jedan od najznačajnijih ranosrednjovekovnih arheoloških lokaliteta na tlu severozapadne Srbije. Podignuto je na padinama nepristupačnog brda Branig iznad reke, utvrđenje je poligonalnog oblika površine oko tri hektara. Istraživanja valjevskog Zavoda, u saradnji sa Narodnim muzejom, Istraživačkom stanicom Petnica i drugim institucijama počela su 2003. godine.

Istraživanja su pokazala da je tu u 6. veku postojalo naselje urbanog tipa sa 150 do 200 kuća u kojima je živelo više od 700 ljudi, što je impozantna brojka, imajući u vidu da je gotovo hiljadu godina kasnije Valjevo, u vreme turskog osvajanja, imalo nešto manje od 600 stanovnika. Prema rečima arheologa Radivoja Arsića koji je sa kustosima arheolozima Narodnog muzeja u Valjevu Đorđem Đenićem i Elizabetom Čebašek autor izložbe, u Jerininom gradu koji je bio lokalni centar tog dela Srbije živeli su civili, vojna posada, zanatlije, crkveni kler...

– Postoji i dobar nalaz iz perioda seobe naroda koji je verovatno jedinstven na teritoriji Srbije. Otkriveni su objekti iz tog vremena, posude koje nisu još potpuno rastumačene... Za srpsku arheologiju je postojanje tog sloja života vrlo bitno – istakao je Arsić. Treće važno otkriće do kojeg se došlo dugogodišnjim istraživanjem je da je u Jerininom gradu od 6. veka postojalo crkveno sedište na koje se verovatno nastavljaju sva crkvena sedišta novijeg datuma, dodao je on.

Istraživanja lokaliteta Jerinin grad i izložba u Narodnom muzeju u Valjevu važni su i zbog činjenice da je u njima prisutna interdisciplinarnost, naglasio je dr Dejan Radičević.

– Uključeni su ne samo rezultati iskopavanja i obrade pokretnih nalaza, već i rezultati istraživanja u oblasti fizičke antropologije, arheozoologije i prirodnih nauka, sve do animacija, rekonstrukcija, modela otkrivenih objekata – rekao je on. Ocenio je da ovaj lokalitet predstavlja pravi biser u kanjonu Gradca, u predelu izuzetnih prirodnih odlika koji bi trebalo adekvatno prezentovati i iskoristiti za buduće generacije, uz nastavak istraživanja. Utoliko pre što je do sada istraženo ukupno oko hiljadu kvadratnih metara, što je svega oko tri odsto ukupne površine utvrđenja.

Eksponati

Prema rečima Elizabete Čebašek, jednog od autora izložbe, na upravo otvorenoj postavci u Narodnom muzeju prikazani su različiti tipovi keramike od perioda Gvozdenog doba, preko antičke epohe do rane Vizantije, amfora za koju je utvrđeno da je uvezena iz severne Afrike, poljoprivredne alatke, fibula, metalni nalazi... Sačuvan je i trag vidre koja je tu živela. Na fotografijama su predstavljeni brojni objekti u okviru utvrđenja, tu su i informacioni paneli sa podacima šta su ljudi tog vremena jeli... Pronađeni su i episkopska stolica koja govori o verskom centru iz 6. veka kao i antropološki ostaci – grobnica u kojoj su sahranjene četiri osobe došle sa područja Skandinavije, Rusije, Srbije ili Nemačke.


Komentari3
151f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radomir Istoricar i Geograf
"Srednji vek", koji srednji vek i o kome se ovde govori. Dali Srbija ima vremensku epohu srednjega veka? Sigurno toga nema , jer u to doba nije postojala drzava Srbija. Neko se uporno bacaka sa istorijom drzave koja je nastala tek pri kraju 19 veka. To mora da su neke crkvene neznalice istorije, koji nikako nece da se odreknu svog neznanja. Oni nisu zaduzeni da izmisljaju nasu istoriju. To moraju da prepuste istoricarima, koji su za to kvalifikovani.
Зорица Аврамовић
Наша Србија је непроцењиво благо, драгоцена ризница, високо на светском пиједесталу, а којом би требало сви да се поносимо, и да је свету понудимо као оазу за изучавање пребогате археологије, историјске прошлости, али и туризма. И да то благо чувамо, као очи у глави. Нажалост, многи су спремни да је потцене, понизе, омаловаже њену лепоту, њену душу, а све зарад новца, сматрајући га највећом вредношћу, које једно друштво и појединац могу и треба да поседују. Можда неко некада и схвати колико греши... Наша лепотица, наша дика, наша Србија...
Robert
Čestitke kolegama arheolozima u Srbiji iz Slovenije, na ovoj značajnoj izložbi. Nikad čuo za ovo nalazište, mada sam zanat počeo učiti još za vreme Juge. Ima Gugl da radi sutra...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja