utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:16
10 PITANjA: PRVI POSAO

Stresan susret sa tržištem rada

Svršeni studenti često su sumnjičavi u sebe, ali i buduće poslodavce: mnoge nedoumice mogu da budu otklonjene uz pomoć stručnjaka iz Centra za razvoj karijere i savetovanje Beogradskog univerziteta
Autor: Andrijana Cvetićaninnedelja, 24.03.2019. u 09:56
Дипломци неспремни за нове изазове (Фото Пиксабеј)

Svaki mladi čovek sa diplomom u ruci kada izađe iz studentskog amfiteatra, poput neiskusnog vozača, počinje da vozi autoputem sa ciljem – pronalazak posla. Pisanje biografije, pretraga oglasa, raspitivanje gde je potreba za radnicima njihovog profila, čini se lakšim i vidljivijim delom ove životne avanture.

Prelazak iz akademskog u svet rada izuzetno je stresan. Ono što se dešava unutar svake ličnosti na tom putu, ponekad se skriva i od najbližih.

Razne nedoumice od onih da li su stečena znanja dovoljna da se potencijalni poslodavac odluči baš za njih, kako obezbediti egzistenciju, da li da se traži „veza”, međutim, mogu da budu otklonjene uz stručnu pomoć još dok su vlasnici indeksa, i to na adresi Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta. Od Dejane Lazić, direktorke Centra zatražili smo odgovore na ova i druga pitanja koja osvetljavaju temu: koliko su srpski akademci spremni za tržište rada i kako da se snađu u novoj životnoj fazi.

1. Koje su ključne veštine koje studenti moraju da imaju da bi uz stručna znanja lakše došli do posla?

To su takozvane prenosive, funkcionalne veštine koje leže u osnovi kvalitetnog obavljanja svakog posla. Komunikacijska veština, snalaženje u timovima, rešavanja problema, analitičko razmišljanje, pregovaranje, generisanje novih ideja su takozvane meke veštine i poslodavcima su od presudne važnosti kada odlučuju koga će izabrati među kandidatima. Uz to, vrlo je važno da su kandidati za posao motivisani, da poseduju odgovarajuće lične karakteristike. U savremenom svetu je važno da znaju da uspešno predstave sopstvene prednosti prilikom razgovora za posao.

2. Gde mogu da steknu te veštine?

Tokom studija dobro je da idu na različite vannastavne aktivnosti. U Centru savetujemo angažman u studentskim organizacijama, volonterski rad, učešće na seminarima iz oblasti mekih veština, kurseve rada na računaru, stranih jezika, Da učestvuju na takmičenjima u izradama studija slučaja. Praksa je svakako najkorisniji način da znanje preraste u kompetenciju. Kroz praksu sve što uče na fakultetu sprovode u radnom kontekstu i to iskustvo je neprocenjivo svakom potencijalnom poslodavcu.

3 Postoje li besplatni kursevi, jer znamo da malo studenata sebi može da priušti takvu edukaciju?

Ima ih, ali ne u dovoljnoj meri. Postoje kompanije koje su spremne da drže besplatno kurseve, angažujući svoje zaposlene ili stipendiranjem polaznika. Nedavno smo u saradnji sa kompanijom Trizma organizovali kurs „Eksel za poneti”. Jedna od inicijativa je program „Studenti studentima”, koji dugo godina realizuju studenti Filološkog fakulteta za studente drugih fakulteta, držeći besplatne kurseve stranih jezika. Jedna od mogućnosti su besplatni internet kursevi (MOOC) za koje je dovoljno imati internet konekciju i kompjuter.

4. Ima li razlike između studenata sa društvenih nauka i onih sa fakulteta prirodnih nauka u odnosu prema sticanju tih veština?

Ne postoji razlika u odnosu na grupacije fakulteta sa kojih studenti dolaze, govori naše iskustvo. Više možemo govoriti o razlici u prirodi interesovanja.

5. Da li su akademci Srbije u odnosu na kolege iz Evrope, zemalja u okruženju spremniji za tržište rada?

Postoje velike sličnosti kada je reč o spremnosti da se dodatno usavršavaju, ali se razlikuje broj prilika i mera u kojoj to naši studenti iskoriste u odnosu na njihove kolege u evropskim zemljama. Nažalost, nema istraživanja na tu temu. Jedno ranije, regionalno istraživanje pratilo je karijerne destinacije studenata Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Bosne. Tada nisu uočene velike razlike u odnosu na potrebe za vannastavnim aktivnostima i stepenom angažovanja studenata.

6. Šta privrednici smatraju da nedostaje mladim kandidatima, a od čega studenti strahuju na razgovoru za posao?

Upravo je u toku realizacija dva velika istraživanja kojima želimo da „izmerimo” očekivanja i stavove poslodavaca s jedne i očekivanja i stavove studenata, sa druge strane. Zanimljivo je što studenti ne prepoznaju dovoljno značaj upravo onih kvaliteta koje najviše ističu da poseduju: motivaciju i kvalitetne lične osobine. Takođe, smatraju da su one koje im najviše nedostaju – praktične veštine i radno iskustvo ključne u željama poslodavca. Tako pogrešna pretpostavka o tome šta je važno na tržištu rada veoma utiče na samopouzdanje studenata pa time i na inertnost u potrazi za karijernim prilikama.

7. Koliko su psihološki spremni za izazov prelaska u poslovni svet?

Redovna ponuda u Centru su upravo karijerna i psihološka savetovanja. Najčešće dolaze da traže pomoć u pripremi dokumenata za prijavu za posao i praksu, žele da provere da li sadržaj, format biografije, motivacionog pisma daju pravu sliku njihovih kvaliteta. Mogu da se pripreme za razgovor za posao. Vežbamo, simuliramo intervjue kako bi se sa više samopouzdanja pripremili za selekciju. Dolaze i studenti koji nisu tokom studija bili na praksi, a postali su svesni da će im to biti prednost prilikom zapošljavanja. Njih upućujemo na aktuelne konkurse, podstičemo da se sami javljaju kompanijama koje nemaju trenutno otvorene konkurse. Veoma je dragocena psihološka podrška onima koji nemaju dovoljno samopouzdanja, teško donose odluke, imaju problema da okončaju studije ili su u strahu da se neće snaći.

8. Koji procenat akademaca uopšte obavi neku praksu u radnom okruženju pre sticanja diplome?

Teško je to reći u procentima. Iako su prilike generalno bolje i dalje nema dovoljno mogućnosti za praksu. Nažalost, i poslodavci ne popunjavaju sve raspisane pozicije. Nastojimo da u saradnji sa kompanijama obezbedimo veliki broj konkursa i da studentima predočimo sve prednosti prakse i potrebne informacije.

9. Kakva je situacija u drugim univerzitetskim centrima. Postoje li slične adrese gde mogu da se obrate za pomoć?

Svi državni univerziteti, ali i neki privatni imaju centre za razvoj karijere u svom sastavu. Aktivni su centri u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu. Svi rade na programima karijernog informisanja, savetovanja, karijernog obrazovanja, programima povezivanja studenata i privrede.

10. Dajte neki praktičan savet šta mogu da učine za sebe kako bi kasnije bili u prednosti prilikom traženja posla?

Pozvala bih ih da se prijavljuju za praksu, obuke, volontiranje... Da preduzmu nešto već danas, da razvijaju, neguju lični proaktivan stav. Na našem sajtu redovno objavljujemo aktuelne pozive. Veliki broj prilika je, na primer, u okviru Programa prakse koji realizujemo sa Ministarstvom građevine, infrastrukture i saobraćaja, u preduzećima i agencijama koje su pod njihovom nadležnošću. Aktuelan je program prakse u grčkim kompanijama. Uskoro ćemo organizovati posete kompanijama, program „Karijerno ćaskanje”, koji omogućava direktan kontakt sa zaposlenima u kompanijama, da ih pitaju, da se posavetuju sa starijim i iskusnijim kolegama.

Tri prednosti volontiranja

Poslodavci žele da zaposle fakultetski obrazovane mlade ljude, ali očekuju da budu snalažljivi, komunikativni, dobri u timskom radu, sa nekim iskustvom. Očekuju da su u stanju da dobro organizuju vreme, podnose mogući pritisak koji posao nosi sobom; da se snalaze i, naravno, da su u stanju da urade više nego što je na prvi pogled potrebno. Volonterski angažman i praksa daju studentima priliku da razviju takve veštine, upotrebe teorijsko znanje koje su stekli na studijama.

Ujedno je prilika da svaki student kroz lično iskustvo stekne pravu sliku kako izgleda radno okruženje, što omogućava da testira da li zaista želi da radi u određenoj kompaniji, određenu vrstu posla.

Pozitivno deluje na samopouzdanje. Na praksi, volontirajući, oprobali su se kao epizodisti i onda sa više samopouzdanja mogu da konkurišu i prihvate glavnu ulogu kada nađu posao.

Zablude studenata

U toku su dva istraživanja Centra za razvoj karijere i savetovanje i u „Magazinu” prvi put objavljujemo neke od, do sada, dobijenih rezultata. Studenti veruju da poslodavci pri selekciji najviše vrednuju:

– prethodno radno iskustvo (64,7 procenata odgovora studenata)

– profesionalna znanja i veštine (50 procenata)

– uklapanje kandidata u tim i organizacionu kulturu (42,6 procenata)

– poznavanje stranih jezika (39,4 procenta)

– lične osobine (34 procenta)

– motivaciju (31,1 procenat).

Smatraju da se znatno manje ceni: samopouzdanje, rad na računaru, prosek ocena, dodatni treninzi/obuke/sertifikati, meke veštine, dužinu studiranja tj. studiranje u roku.

Upoređujući ove procene sa odgovorima poslodavaca, studenti su u zabludi, jer više od 90 procenata poslodavaca ističu kao važno motivaciju i lične osobine. Dve trećine njih, takođe, među ključne osobine navode upravo meke veštine, rad na računaru i tek za trećinu ispitanih poslodavaca radno iskustvo je presudno.

 


Komentari1
f8e03
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

тетак
ово је опис у идеалним условима, као потрошња аутомобила на писти! прво што није узето у разматрање јесте који послови су уопште потребни, јер програмери требају свакоме а социолози готово никоме. друго је да у Србији, нажалост, готово да не постоји тржиште рада осим за мање образовне послове (радници који раде рукама) јер привреде готово нема а ДНП (државни нераднички послови) су привилегија

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja