utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Male hidroelektrane – u skladu sa prirodom

Mi se još držimo anahronog, u civilizovanom svetu odbačenog načela: čovek je gospodar prirode, priroda sluga čoveka. A moderni humanizam se zasniva na načelu: živeti u skladu sa prirodom
Autor: Vitomir Teofilovićsubota, 23.03.2019. u 18:00
Изградња МХЕ на Црновршкој реци (Фото А. Ј.)

Poslednjih meseci digla se halabuka oko gradnje malih hidroelektrana. Dilema graditi ih ili ne graditi toliko se razbuktala da se više ne rešava kroz društvene institucije već se prenela i na blokade započetih gradnji, čak i na ulične demonstracije okolnih stanovnika.

Da li su visoko razvijene zemlje sa odgovarajućim reljefom, poput Švedske, Norveške, Francuske, Švajcarske... koje su izgradile i još uvek grade na desetine, neke od njih čak i stotine malih hidroelektrana, ekološki krajnje nemarne, a mi izuzetno posvećeni zaštiti životne sredine? Ili ne razumemo duh vremena, neminovnu potrebu za diversifikacijom energetskih izvora?

Odgovor na ovu dilemu bi bio očigledan kad bismo mogli da u isti mah, jednim pogledom, vidimo neku našu i neku švedsku ili švajcarsku šumsku elektranu. Razlika je neverovatna i na prvi pogled čudna – naša elektrana je modernija i funkcionalnija, dok švedska i švajcarska izgledaju primitivno, kao da su u afričkoj zabiti a ne u najmodernijim zemljama sveta. No, ponavljamo, tako izgleda na prvi pogled.

Male evropske (i američke, kanadske, japanske...) brdsko-planinske hidroelektrane su tačkice u prostoru, gotovo se iznenadimo kad ih ugledamo ispred sebe, ništa usput ih nije najavljivalo. Potoci i rečice teku svojim prirodnim vajkadašnjim tokom sve do jezerceta pred  branom elektrane. Naše se naziru kilometrima, neke i desetak i više kilometara pre brane. U korito rečice ili potoka mi polažemo ogromnu metalnu ili ugrađujemo betonsku cev, delove obala betoniramo, negde i tokove korigujemo, okuke ublažavamo ili ispravljamo. Zahvaljujući svim tim intervencijama, naše elektrane su znatno rentabilnije jer se ne rasipa voda usput, sva pada sa brane.

Zašto te male elektrane nisu u modernim zemljama funkcionalne kao naše? Tamo potoci i rečice teku svojim prirodnim tokom da bi se maksimalno očuvao prirodni ambijent, a deo vode se usput „gubi” jer zaliva travu i drveće pored obala. Priroda ostaje ista i izgledom i svojim ukupnim eko-sistemom. Prirodni tok  potoka ili reke je svetinja.

Ako mi cevima kaptiramo vodu da je tlo ne bi upijalo, ugrožavamo okolnu floru i faunu, a i ljudima u priobalju ovih malih vodotokova oduzimamo vodu koja im od pamtiveka opskrbljuje životne potrebe – za lične potrebe, pojenje stoke, zalivanje bašte... Zato su se meštani pored potoka i reka i pobunili – drastično im se menja životna sredina i izgledom (bilje kraj potoka se suši i postaje mrtva priroda) i u načinu života. To više nije njihov zavičaj.

Male hidroelektrane u modernim zemljama minimalno menjaju prirodnu sredinu. Ta se promena svodi na gradnju samo dva objekta – brane, izdaleka jedva vidljive tanke linije, kako nam je slikovito Ivo Andrić predočio jednu drugu ljudsku promenu u prirodi (gradnju mostova) – i zgrade same elektrane, urbanistički optimalno uklopljene u okolinu.

 Jezerce ispred brane jeste doduše primetna promena, ali brzo se uklopi u prirodnu sredinu jer se obziđava samo sa strane prema brani, a ostale obale za kratko vreme obrastu istim biljem kao i obale rečice ili potoka. Ubrzo jezerce odaje utisak  prirodne lepote, kao da je oduvek tu bilo, i postaje mala turistička  atrakcija za meštane i prolaznike – plivalište i pecalište. A pošto je voda toplotno inertnija od okolnog tla, ublažava i temperaturne špiceve toplo–hladno...

Naša rentabilnost – ugrađivanje cevi da sva voda ide u električnu energiju i menjanje izgleda čitavog vodotoka – daje za petinu ili četvrtinu više struje, ali to je ništavna korist u odnosu na nemerljivu štetu koja se na taj način pravi. Mi se još držimo anahronog, u civilizovanom svetu odbačenog načela: čovek je gospodar prirode, priroda sluga čoveka. A  moderni humanizam se zasniva na načelu: živeti u skladu sa prirodom. Na duže staze gledano, zaštita prirode nije samo u interesu prirode, ona je i u interesu čoveka.

Priroda po sebi i priroda za čoveka su dva lica istog bića.

Ako ovu filosofsku maksimu prevedemo na običan jezik, zaključak se sam nameće: treba da gradimo i male hidroelektrane, ali ne skrnaveći već maksimalno poštujući prirodu i njene lepote. Da ne bismo sa prljavom vodom iz korita prosuli i dete, kako kaže naša stara izreka.

 *Književnik

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari10
02d5c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

paranoid
Stvar je veoma jednostavna - obiđete postojeće mhe, i vidite na licu mjesta koliko njih ispoštuje hidrološki minimum. NIKOLIKO! Korita su prazna.
Popovic Zoran
Vec 25 godina radim na konstrukciji mini hidroelektrana u Latinskoj Americi. Kod njih postoje zakoni o minimalnom ekoloskom proticaju koji se mora obezbediti da se ne bi narusavala priroda na potezu izmedju brana i hidro centrale. Samo ostatak vode se moze transportovati cevima ili kanalima do hidro centrale. Takav zakon znatno umanjuje isplativost projekta, pa ako investitor ipak vidi da njegov projekat moze biti ispalativ on ce uloziti sredstva. Medjutim u Srbiji je veliko pitanje da li bi se takav zakon postovao imajuci na umu da su investitori uglavnom tajkuni koji su uvek u dosluhu sa vlastima.
Unistvanje pritode
Ne treba graditi hidroelektrane.
M
Obidjite nekad ono što smo nekad zvali rekama. Hoćete struju, izgradite nuklearku ko sav ostali civilizovan svet. Da vidim ko će nas opet bombardovati. Ostavite potoke i reke našoj deci.
Dragan Todorovic
Zasto ne citate, koliko je drzava odustalo od gradnje mini-elektrana, zbog stetnosti po okolinu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja