utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Programiranje i veštine umesto „bubanja”

U sledeće tri godine učenici od petog do osmog razreda 1.150 osmoletki u Srbiji biće uključeni u projekat „Škole za 21. vek” i učiće da kodiraju, kritički razmišljaju i rešavaju zadate probleme
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićsreda, 13.03.2019. u 19:01
Нове генерације хватају корак са новим технологијама (Фото Срђан Боснић)

Kako bi bili spremni za poslove budućnosti, koje će zahtevati savremeno tržište rada, u naredne tri godine milion učenika od petog do osmog razreda u regionu naučiće veštine programiranja, kritičkog razmišljanja i rešavanja problema. Program „Škole za 21. vek”, koji je juče, na tridesetogodišnjicu nastanka interneta, u saradnji sa Ministarstvom prosvete počeo da sprovodi Britanski savet, obuhvatiće i 1.150 osnovnih škola u Srbiji. Te ustanove biće opremljene takozvanim mikro-bit uređajima, odnosno mikroračunarima, pomoću kojih učenici mogu programirati i kreirati najraznovrsnije uređaje, od robota do muzičkih instrumenata. Zahvaljujući tim malim džepnim računarima, đaci će kroz igru i saradnju savladati veštine kodiranja i programiranja neophodne za većinu poslova u 21. veku. Program finansira Vlada Velike Britanije sa deset miliona funti.

Ambasador Velike Britanije Denis Kif na predstavljanju programa u beogradskom Muzeju nauke i tehnike naglasio je da ta zemlja, u godini u kojoj napušta Evropsku uniju, ovim potvrđuje čvrsto opredeljenje da podrži stabilnost, bezbednost i društveni razvoj našeg regiona i želju da osnaži stara savezništva i uspostavi nova partnerstva.

– Drago mi je što ovde sada pokrećemo najveći obrazovni program u ovom delu sveta. Čitave generacije osnovaca u Srbiji imaće priliku da učestvuju u ovom istorijskom projektu i razviju nove veštine – rekao je Kif.

Predsednica vlade Ana Brnabić je naglasila da je reforma obrazovanja najvažnija reforma koju sprovodi Vlada Srbije, a da se projekat „Škole za 21. vek” savršeno uklapa u tu viziju.

– Reforma obrazovanja govori kako će izgledati Srbija budućnosti, naša ekonomija i društvo. To je i najkompleksnija reforma koju sprovodimo, jer mi, kao osobe koje stojimo iza nje, ne znamo ni kako će izgledati mnogi poslovi u budućnosti za koje pripremamo učenike. Moramo da obrazujemo generacije koje neće zazirati od toga da svakog dana nauče nešto novo, koje će biti spremne za celoživotno učenje i činjenicu da u budućnosti neće postojati poslovi koje će raditi ceo radni vek, kao danas – istakla je Brnabićeva.

Premijerka je naglasila da je najveći nedostatak srpskog obrazovnog sistema to što su đaci učeni da „bubaju” veliki broj nepotrebnih informacija, a da je u budućnosti potrebno drugačije obrazovanje, tokom kojeg će deca učiti analitičko i algoritamsko razmišljanje, da se ne plaše da uđu u rešavanje problema, pa i pogreše.

– To je set veština koje će od današnjih učenika tražiti tržište rada u 21. veku. Pet puta smo uvećali broj specijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama i za 20 odsto broj studenata na tehničkim fakultetima u dve godine. Izdvojili smo sto miliona evra za nauku i obrazovanje, izgradili naučno-tehnološki park u Beogradu i pravimo nove u Novom Sadu i Nišu – rekla je Brnabićeva i podsetila da je vlada u prvoj godini mandata uvela programiranje kao obavezan predmet u osnovne škole, veliki broj učionica snabdela kompjuterima i projektorima, u saradnji sa privredom i privatnim sektorom, i povezala ih na bezbedan internet.

Britanski ministar za Evropu i Severnu i Južnu Ameriku ser Alan Dankan poručio je u obraćanju putem video-linka da je ova inicijativa nastala iz želje Velike Britanije da region postane stabilniji i prosperitetniji, te da će razvijanje veština za 21. vek podstaći nove generacije tehnoloških preduzetnika, kao i stvaranje novih zanimanja. Nastavnici u Srbiji već su videli važnost primene kritičkog razmišljanja i rešavanja problema u nastavi, a interesovanje za programiranje povećano je kod učenika 90 škola u kojima je od školske 2017/2018. godine u pilot-fazi sproveden ovaj program, podsetila je Kler Sirs, direktorka Britanskog saveta za zapadni Balkan.

Brnabićeva: Sigurna sam da bi Đinđić ulagao u obrazovanje

Premijerka Ana Brnabić juče je istakla da joj je drago što sprovođenje projekta kreće na godišnjicu smrti nekadašnjeg premijera Zorana Đinđića, jer smatra da bi on podržao ovaj projekat i ulaganje u obrazovanje.

– Tog dana su zaustavljene neke hrabre reforme i dugi niz godina nakon ubistva premijera Đinđića nastupilo je vreme u kojem su osobe koje su preuzele vođenje države pokazale neverovatan stepen kukavičluka i bežanja od bavljenja nepopularnim temama. Imali smo dugačak period stagnacije i u političkim i ekonomskim reformama, što je Srbija jako skupo platila. Sve to promenilo se 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik vlade, kada smo ponovo počeli da se bavimo tim teškim temama. Tada su otvorena poglavlja i krenuli pregovori za pristup EU, ponovo smo počeli da razgovaramo o normalizaciji odnosa sa Prištinom, što je bio tabu od ubistva Zorana Đinđića – istakla je Brnabićeva i dodala da su ove reforme bile neophodne i pre deset godina, ali niko nije imalo hrabrosti da ih pokrene, a da je sigurna da bi Đinđić to učinio.


Komentari8
ad65f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slobodan
Mislim da se o drugoj strani medalje slabo govori i piše. Imamo nekakva obećanja o lepšoj, pametnijoj i sigurnijoj budućnosti koja je viđena kroz sintetičku ljubav prema IT-u, ali pitam čitaoce i novinare Politike da se zamisle ko će na kraju imati najveću korist od prodaje silnih softvera, računara, prateće opreme, ko će profitirati od prodaje svakog "pametnog" telefona prodatog svakom detetu od 4 godine pa nadalje. Izračunajte koliki je to novac potreban za kupovinu te silne "opreme" zarad neke pametnije i digitalnije budućnosti? Jedno dete (pametni telefon od 100 do 1000 eura + kompjuter od 400 - 1000 eura + licencirani softveri itd....). Troškovi rastu a pameti sve manje sa "pametnom" opremom. Da li je to pametno?
дд
Мени није јасно коме идеалу тежимо. Наиме, мора да постоји неки узор у који гледамо и тежимо да га достигнемо. У једној од бројних глупавих емисија на једном квазинаучном каналу надмећу се за куповину из складишта на невиђено. Након доброг "пазара" жена изјављује да се нада да је оно што је на невиђено купила а налази се испод цираде (цитирам): "...онај љубавни брод који плови по каналима у Бечу, а вози га лепо обучени господин. Он смрди, али мени се допада..." Ко није погодио да вам кажем - реч је о гондоли. Ето какво образовање има та млада дотерана жена у тој Америци у коју гледамо као у бога (а где су "неки" студирали на престижном трећеразредном универзитету). И још нешто - не можете ништа никада применити док прво не научите основно, у противном мораћете емпиријски (искуствено) да откривате корак по корак. То оклдеветано бубање је у ствари учење од оних који су нешто искусили, открили и применили.
буки
Логика коју сам научила у стааарој школи ми каже да ништа није баш тако како изгледа док слушамо једну страну приче. Значи, дефинитивно одбацујем могућност да је Британија толики новац уложила само да би помогла српској деци. Ту мора да постоје вешто камуфлиране цаке, које ће од Срба правити Енглезе, које ће нам растурати породице, уништити традицију и ко зна шта још да би се добио употребљив роб неолиберализма.
Ljiljana
@ "у будућности неће постојати послови које ће радити цео радни век, као данас." Само ако довољно дуго будете радили у одређеној струци, и непрекидно се будете усавршавали, бићете стручни, па и добро плаћени. Робовласничка прича о различитим пословима током радног века, је управо то -прича, чији је циљ да се људи обучавају на курсевима, уместо квалитетног и темељног школовања. Самим тим постају јефтина радна снага, која мало зна, па нема ни сигурности. У Србији се реформама од 2000. урушава образовни систем, али кога брига. Следеће године прваци ће учити да се играју на таблетима. Када ће учити да пишу, није познато.
Mikica
,,Реформа образовања говори како ће изгледати Србија будућности, наша економија и друштво. То је и најкомплекснија реформа коју спроводимо, јер ми, као особе које стојимо иза ње, не знамо ни како ће изгледати многи послови у будућности за које припремамо ученике. Морамо да образујемо генерације које неће зазирати од тога да сваког дана науче нешто ново, које ће бити спремне за целоживотно учење и чињеницу да у будућности неће постојати послови које ће радити цео радни век, као данас." Треба објективно анализирати шта нас чека. Неизвесности? Још много више стреса? И онога што он има за последице. Нажалост. Па коме то треба?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja