ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:51

Samoupravljanje na fakultetima

Višestranačko samoupravljanje na fakultetima daleko je složenije nego u socijalizmu
Autor: ​Zoran Avramovićutorak, 12.03.2019. u 18:00
Ректорат Универзитета у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Povodom teksta „Pravda za odabrane”, „Politika”, 26. februar

U više napisa Miloš Ković kritički ukazuje na stanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu („Pravda za odabrane”, 26. februar 2019). Jedna rečenica je pravi vapaj. „Potpuno je neverovatno da profesori Univerziteta u Beogradu već godinama moraju da trpe sramotno nasilje, kršenje procedura i volje fakultetskog veća. Je li moguće da ne postoji zakonski način da se progoni zaustave?”

Miloše, na ovo pitanje postoji samo jedan deprimirajući odgovor: ne postoji, dok je na delu samoupravna organizacija, odnosno važeći zakon o visokom obrazovanju. Takvi problemi nisu samo „privilegija” Filozofskog fakulteta. Na svim fakultetima u Srbiji postojali su, postoje (ko će da ih izbroji?) i postojaće slični, manji ili veći problemi nasilja, kršenja procedure i volje naučno-nastavnog veća. Drugim rečima, nije ovde reč samo o jednom fakultetu, već o načinu na koji je u normativnom poretku uređena institucija univerziteta. Koreni problema nalazi se u: 1) tvrdokornom zadržavanju samoupravne organizacije visokog obrazovanja, 2) odbijanju da se u skladu sa evropskim standardima pređe na integrisani univerzitet. Dok se ne reše ova dva problema, Miloš Ković će ponavljati pitanje: postoji li zakonski način da se progoni i nepravna ponašanja zaustave?

U socijalizmu, univerzitet je uživao samoupravljanje i autonomiju tako što je monopolna partija kontrolisala upravljanje, finansiranje, nastavne kadrove. Mi koji imamo samoupravna iskustva znamo da su u institucijama „odlučivali” radni ljudi, a faktički vladale neformalne interesne grupe, čiji su čelnici, razume se, bili članovi partije. Politička moć je iz pozadine davala prednost jednoj ili drugoj grupi. Sa tranzicijom u građansko društvo, kapitalističko tržište i parlamentarnu državu status gotovo svih ustanova, u smislu promene svojine ili dobijanja mandata upravljanja, promenio se, ali univerzitet je ostao na karauli samoupravljanja koja se brani autonomijom. Čak je spuštena na „autonomiju Odeljenja” fakulteta. Kada se postavi pitanje promene samoupravljanja onda se to kvalifikuje kao ugrožavanje autonomije. A stvar je drugačija: razlikuju se upravljanje i struka (nastava, nauka).

Država ima upravne nadležnosti u univerzitetskom obrazovanju. To znači da ona odlučuje o izboru direktora koji će biti čuvar zakona, zapravo nadležan za zakonitost rada. Procedura je jasna: onaj ko te bira odgovoran je za tvoj rad, kontroliše te i sankcioniše ukoliko kršiš zakone.

U Srbiji je na univerzitetima drugačije. Ono što bode oči svakome u akademskoj zajednici svakako je nejasan, maglovit odnos između države i univerziteta, odnosno fakulteta. Osnivač više od 80 fakulteta i pet univerziteta, Republika Srbija nema upravna ovlašćenja. Po važećim zakonima, glavni organ upravljanja fakultetom je savet fakulteta, čije dve trećine čine nastavnici i studenti, a trećinu predstavnici osnivača. To nije upravljanje, to je klasično samoupravljanje. (I terminološki je uprava ublažena savetom). Teško je naći ovakav sistem samoupravljanja u evropskim univerzitetskim centrima.

I kao osnivač i kao finansijer država nema ovlašćenja nad upravnim radom fakulteta. Ako je pravni status visokoškolskih ustanova ovakav, nema nade da će se nešto izmeniti u smislu problema o kome piše Miloš Ković. Godine prolaze, a ovde razgovori o reformi univerzitetskog obrazovanja tapkaju u mestu, troše se pare na neplodne rasprave, pišu strategije, ništa se suštinski ne menja i glavno pitanje je da se što duže ostane na univerzitetu. A sve to pod okriljem govora o ulasku u evropski obrazovni prostor. Ali, na gajimo iluzije: neće se ući sa neintegrisanim univerzitetom i samoupravljanjem.

Na kraju, Ković se pita otkuda rascep između profesorske podrške protestima i njihovog nasilja u fakultetskoj ustanovi. Može to pitanje da bude i moralno i individualnopsihološko, ali suštinski pripada etosu i načinu upravljanja. Učestale parapolitičke akcije na nekim fakultetima (i izvan fakulteta) protiv demokratski izabrane vlasti (poslednjih trideset godina) dimna su zavesa za zaštitu nasleđenog statusa samoupravljača. A u carstvu takvog sistema mogu neki nastavnici da se ponašaju kako žele i kako drugi to hoće. U skladu sa samoupravljanjem. I još nešto. Prijatelj me je nedavno pitao, povodom intervjua dekana jednog fakulteta u Nišu, koji se hvali kako šeta ulicom i protestuje (a to nije institucija), zašto bi građani koji ne podržavaju proteste finansirali takvu parapolitičku aktivnost. Imao je u vidu način finansiranja visokog obrazovanja. Odgovorio sam da je ključ u sistemu upravljanja institucijom. Višestranačko samoupravljanje na fakultetima daleko je složenije nego u socijalizmu. Tamo je bila jedna partija, a danas se daleko više partijskih i nevladinih središta moći meša sa neformalnim grupama u borbi za funkcije na fakultetima. A osnivač visokoškolskih institucija se bavi namirivanjem troškova. Trideset godina gleda i ćuti.

Naučni savetnik

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari10
ba80a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Марко из Требиња
Компјутерске науке, ако су науке, уништавају образовање. То је нова идеологија. Погледајте анализе западних земаља о томе.
Лазар КГ
Ваљда је аутор хтео рећи да начелно грађани Србије финансирају факултете и да би самим тиме требали да имају улогу у управљању тј. да не могу да се факултети праве као да су некаква независна острва која у великом броју случајева имају аутошовинистички и елитистички кадар који велики део грађана који га финансирају презире. Цео систем ме доста подсећа на неког саможивог студента који је са села дошао у велики град коме су родитељи земљорадници дали новац и изнајмили стан и који онда живи на њихов рачун, а друштву се хвали како живи самостално, и са презиром и кришом говори о свом пореклу те промени нагласак. Тако се многи професори понашају, а онда тај став преносе и на студенте. Наравно када би држава покушала да успостави контролу вероватно би у пракси дошло до другачијих злоупотреба, могућност за корупцију се не би смањила, али свакако треба размислити шта даље јер овако како је долази до хиперпродукције кадрова због мањка координације између привреде, државе и факултета међусобно.
RAJKO RAJKOVIC
Jednistavni kapitalisticki pristup nikad ne moze nadmasiti raskos samoupravljanja: Kad je Savjet fakulteta glasao da li da podrzi predlog Naucno-nastavnog vijeca Akademiji nauka da vidjenog profesora prime u clanstvo, clan Savjeta nasa cistacica Sevda je digla ruku "za" - jer je smatrala da on to zasluzuje. Poslije je rekla da se prevarila, trebala je glasati "protiv", jer on to jos ne zasluzuje.
Дека Јован
Тај исти Универзитет годишење штанцује стотине лекара, правника, економиста, десетине социјолога, педагога, историчара, биолога... који се неће никад запослити у Србији у тим занимањима. Програми су застарели. На нивоу од пре педесет година. Шта је са оснивањем Факултета инофрматичких/рачунарских/компијутерских наука? Треба погледати како професори Медицинског факултета истовремено раде на на клиници и баве се научно-истраживачким радом (плус приватна пракса, плаћена предавања, управни одбори.,,)
Петар
Аутор покушава немогуће: 1) Да аутономију Универзитета поистовети са самоуправљањем... што је груб фалсификат, 2) Да оправда тренутни хаос и анархију на "државним" факултетима и поистовети их, са једне стране, са приватним, а са друге стране, измишљеном политичком снагом поштења.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja