četvrtak, 18.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:38
BELEŠKE S PUTA: Bejrut

Utisci, ukusi i umor – za pamćenje

Kako je izgledala šetnja po zemlji koja se trudi da izbriše još sveže ožiljke rata, zemlji ljubaznih ljudi u uzburkanom okruženju, zemlji kontrasta i nadasve – odlične hrane
Autor: Dimitrije Stankovićsubota, 09.03.2019. u 08:00
Бејрут (Фото Ансплеш)

Kombinacija radoznalosti, želje da se vidi i upozna bliskoistočni „Mali Pariz”, da se posle evropskog vidi i taj deo Mediterana, ali i da se proba širom sveta poznata libanska kuhinja. Dovoljno razloga za put u Bejrut, zar ne? Kupljene avio-karte za direktan dvoipočasovni let do Bejruta. Ponuda hotela na internetu je poprilična. Tako su logistička pitanja zapravo bila brzo rešena, bolje rečeno, problemi oko organizacije puta su se pokazali nepostojećim. Trebalo je samo otisnuti se… Noću je u dolasku grad izgledao pomalo čudno, onako ne baš najbolje osvetljen i avetinjski pust… Ali je umor učinio svoje i osim želje da se malo odspava ništa u tim noćnim časovima uopšte više nije ni bilo važno.

Narednog jutra, posle odličnog i obilnog hotelskog doručka sledilo je prvo kratko upoznavanje grada i šetnja po prijatnom, ali malo prohladnom vremenu – u daljini na brdima iznad grada čak se video i sneg. Ono što je odmah upadalo u oči jeste da je ispred svih javnih zgrada koje smo usput viđali bilo povećano obezbeđenje: prisutnost ljudi u maskirnim uniformama bila je evidentna. U neke ulice i kvartove nije se uopšte moglo ući, a u parku Sanaje su nas čak upozorili da ne fotografišemo jednu stranu lepo sređenog parka.

(Foto Piksabej)

Očigledno je, dakle, prisustvo rata u blizini – sirijska granica se od Bejruta nalazi na samo nekoliko stotina kilometara. Pri tom, ulice su bile pune vozila, najrazličitijih marki i starosti, od jako luksuznih do onih dobrano iz prošlog veka. Mada su ulice i trotoari bili u ne baš najboljem stanju, videlo se da je građevinska aktivnost u punoj ekspanziji – činilo mi se da nikada i nigde nisam video toliko dizalica. A opet, pored novijih visokih zgrada koje su nicale na sve strane, tu i tamo bilo bi onih napuštenih još iz rata, koji je ovde završen pre dobrih 25 godina! Te su zgrade bile zapuštene i polusrušene, sa polupanim prozorima i tragovima metaka. Očigledno da niko nije želeo da se bavi njihovom obnovom, mada je bilo i onih retkih koje su obnovljene i izgledale vrlo lepo, podsećajući na arhitekturu i stil grada u doba pre oružanih sukoba.

Idući ka delu Bejruta gde se nalazi najveća džamija, Muhamed el Amin, shvatili smo i to da su one najimpresivnije zgrade potpuno nove, to jest da je tokom rata bar u tom centralnom delu grada sve bilo uništeno. Zato su i ta džamija, kao i maronitska (katolička) Crkva Svetog Đorđa pored nje bile novosagrađene, mada su stilom odražavale starinu. Tako smo šetajući došli i do trga Etoal, nazvanog po onom mnogo poznatijem u Parizu.

Trg Etoal (Foto Piksabej)

U taj se deo grada nije moglo ući kolima: u nekoliko zrakastih ulica bile su nanizane divne i skladne kamene građevine, prelepe oker boje. Ali ono što je odmah upadalo u oči – nigde nije bilo ljudi. Potpuno pusto, mada bi ovde čovek očekivao da vidi gomile turista, restorana ili uličnih prodavaca. Uopšte, turista ni tada, ali ni narednih dana nije bilo. Blizina rata je očigledno činila svoje…

Utisak je, međutim, bio potpuno drugačiji kada smo samo malo dalje prošetali do obližnjeg suka, modernog šoping bloka sa prodavnicama najpoznatijih svetskih marki. Tu je već bilo puno pogotovo mladih ljudi, ponajviše Libanki koje nisu mogle da odole iskušenju kupovine modernih krpica.

Moderni deo grada (Foto D. Stanković)

Naša se šetnja tog dana završila u zalivu Zaituna, gde su visoke i supermoderne zgrade svedočile o dobrom imovnom stanju vlasnika apartmana, a jahte usidrene u malenom zalivu samo potvrđivale da ovde žive bogati Libanci. Luksuzni restorani su taj utisak samo upotpunili. I tako, to je bio u samo nekoliko sati pravi Bejrut, grad očigledno prepun kontrasta: tu su i razrušene kuće i velelepne zgrade, i jahte i prastare krntije od automobila, i siromašni pešaci i najluksuznije limuzine…

Narednog smo dana odlučili da odemo van grada, do mesta koja su se iz Bejruta videla duž obale i zapravo se njome nastavljala, sve tamo do četrdeset kilometara dalekog Biblosa. Taksi nas je prvo vozio do svetski poznatih pećina Đeita, koje su bile u najužem izboru za sedam svetskih čuda prirode. I jesu impresivne: dve velike pećine, od kojih je gornja veća, a ona manja, donja, ima reku po kojoj se čamcem obilazi njena unutrašnjost. Interesantno je da je u pećinama zabranjeno snimanje, iako nam nije bilo baš najjasnije zašto – a videli smo ni Libancima, jer se to pravilo i nije nešto poštovalo.

Pogled sa vidikovca (Foto D. Stanković)

Posle toga sledio je kratak put do obližnjeg grada Đunije, gde se na visokom brdu iznad grada – do koga se dolazi modernom uspinjačom – nalaze vidikovac i svetilište. Sa brda se zaista pruža izvanredan pogled na 15 kilometara udaljeni Bejrut, ali i na pučinu Sredozemnog mora i na mnoštvo gradova na obali. Tu je bila prilika i da popijemo ukusnu libansku kafu, varijantu onog što se kod nas zove turska ili u poslednje vreme domaća kafa.

Put smo nastavili ka Biblosu, jednom od najstarijih gradova na svetu. Bilo je prijatno prošetati se tim starim gradom, videti crkve i stare građevine, sići do luke i osetiti miris mora, ali i probati odličnu hranu u jednom lokalnom restoranu.

Luka u Biblosu (Foto D. Stanković)

Kada smo kod jela, pisati o Libanu, a ne pomenuti fantastičnu libansku hranu, bio bi pravi greh. Gde god smo jeli, lokalna hrana je zaista bila odlična – mešavina svežeg, samo opranog zeleniša (paprika, luka, rotkvica, ali i mirišljave nane), salata poput najpoznatije zvane tabule (od peršuna i paradajza, začinjeno limunom), humusa (pirea koji se pravi od leblebija), ukusnih maslina, vegetarijanskih sarmica od vinovog lista, sve ovo se služi kao meze, pa onda do kebaba i kuvanih jela sa jagnjetinom, uz dodatak mnogih začina. U Libanu ništa nije jeftino, nije ni jelo u restoranima, ali je kvalitet i ukus hrane koja se dobije zaista izvanredan. Jedan od restorana u Bejrutu, van onih glavnih ulica, bio je naše večernje odredište sva tri dana puta. Tu su lokalci jeli i uživali u hrani – što je bio najbolji znak da se tu dobro i (relativno) jeftino jede…

Poslednjeg dana malo promenljivo vreme se potpuno stabilizovalo i iskoristili smo da se Kornišom prošetamo pored mora. Nekoliko kilometara dugačko i vrlo sređeno šetalište bilo je puno ljudi, posebno mladih i dece. Mnogi su šetali pse. I mada Bejrut zbog ostataka ne tako davne prošlosti, ali i prisutnih sukoba u regionu verovatno i dalje nije omiljena putna destinacija osećali smo se opušteno i prijatno gledajući te ljude i more. Produženi vikend se polako završavao. Još jedan noćni let i povratak u beogradsku svakodnevicu. Ostalo je jedno interesantno iskustvo o zemlji koja se trudi da izbriše još sveže ožiljke rata i o ljubaznim ljudima u uzburkanom okruženju. A ostao je, naravno, i onaj ukus dobre hrane u ustima.


Komentari1
fbc72
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

momcilo nikolic
predivna reportaza, u principu ovakve zemlje su zanimljive i ne tako daleke od Srbije. Meni bi bilo privlacnije da idem tamo nego po Nemackoj Austriji i slicno, mada i te zemlje vredi videti bar jedanput

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja