utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Mogu li tinejdžeri da preuzmu opštine

Rezultati pokazuju da 51 odsto ispitanika ne bi podržalo inicijativu da se u Srbiji uvede pravo glasa na lokalnim izborima od navršene 16. godine, kao što je slučaj u nekim drugim zemljama
Autor: Dejan Spalovićponedeljak, 04.03.2019. u 23:00
(Фото Фејсбук страница „Форум младих Северне Ирске“)

Može li učenik drugog razreda srednje škole uspešno da vodi opštinu i da li bi novac iz lokalne kase utrošio na asfaltiranje ulica ili u otvaranje igraonica? Da li je u vreme kada se najavljuje promena Ustava i kada deo opozicije zahteva izmene političkog i izbornog sistema potrebno stavljati u prvi plan ideju da se snizi starosna granica za glasanje sa 18 na 16 godina? Odgovor na ova pitanja dali su građani koje je prošle godine anketirala Krovna organizacija mladih Srbije. Rezultati pokazuju da 51 odsto ispitanika ne bi podržalo inicijativu da se u Srbiji uvede glasanje od 16. godine.

Menadžerka programa Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić kaže da bi snižavanje starosne granice za sticanje pasivnog i aktivnog biračkog prava na 16 godina omogućilo većem broju mladih da učestvuje u izbornim procesima. Istovremeno bi dalo prostor specifičnoj kategoriji mladih da utiče na društvo i zajednicu, u skladu sa svojim interesovanjima i željama. „Smatram da bi ovo bio jasan i nedvosmislen podsticaj mladima da budu aktivni i informišu se o političkim dešavanjima, da iniciraju procese, razmatraju i kritički preispituju svoje stavove o važnim društvenim i političkim pitanjima i donose odluke. KOMS podržava inicijative koje dovode do toga da su mladi prepoznati kao ravnopravni učesnici i učesnice u društvu, a verujemo da bi ovo doprinelo izgradnji participativne političke kulture kod mladih”, kaže za „Politiku” Miljana Pejić.

Ovu problematiku potrebno je posmatrati iz više uglova u svetlu savremenih trendova, ne samo u Evropi već i u svetu. Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar smatra da je ideja da se spusti granica za glasanje mladima od 16 godina jedna od važnijih tema koju treba ozbiljno i temeljno razmotriti. Moguće su različite kombinacije izbornog zakonodavstva, počev od toga da glasaju i budu birani samo na lokalnim izborima. Postoji i druga mogućnost, da mogu da glasaju i na parlamentarnim i predsedničkim izborima, ali bi u tom slučaju imali pasivno biračko pravo što znači da ne bi mogli da budu kandidati za poslanike i predsednika republike.

Klačar za naš list ističe da ne bi trebalo žuriti sa uvođenjem ovih promena. „To bi mogla da bude jedna od važnih tema o kojima bi moglo da se razgovara na nekim budućim panelima i debatama u vezi promena izbornog zakonodavstva. Srbiju u svakom slučaju čekaju promene izbornog zakonodavstva po pitanjima koja su godinama na dnevnom redu, ali čeka i set promene kao odgovor na savremene promene u društvu u kome živimo”, ističe Klačar.

Miljana Pejić kao primere dobre prakse navodi Austriju i Maltu. Kaže da je Austrija starosnu granicu aktivnog biračkog prava još 2007. smanjila sa 18 na 16 godina, a pasivno biračko sa 19 na 18 godina. „Ovakva praksa se u Austriji pokazala kao veoma podsticajna, što potvrđuju i statistike. Izlaznost mladih na izborima je porasla, pa je tako na lokalnim izborima u Beču 2010. izašlo na izbore 68 odsto mladih u odnosu na 2005, kada je izlaznost bila 61 odsto. Već 2013. godine procenat mladih koji su izašli na izbore i na taj način učestvovali u odlučivanju, iznosio je 75 procenata. Posebno je zanimljiv podatak da je bila veća izlaznost mladih od 16 i 17 godina, čak 63 odsto, nego onih između 18 i 20 godina, kojih je izašlo 59 procenata”, objašnjava Pejić.

Sledeći primer dobre prakse predstavlja Malta, koja je 2015. spustila starosnu granicu za glasanje na lokalnim izborima sa 18 na 16 godina, dok pravo da budu birani na lokalu imaju mladi sa navršenih 18 godina. Parlament Malte je 2018. odlučio da ovu praksu primeni i na opšte izbore, izbore za Evropski parlament kao i za referendum. Ipak, za kandidate na opštim izborima ili izborima za Evropski parlament, ostala je starosna granica od 18 godina. Na prvim lokalnim izborima koji su održani nakon uvedenih promena i spuštanja starosne granice za glasanje, izlaznost je bila 62,3 odsto.

Bojan Klačar kaže da sama ideja o spuštanju starosne granice može za Srbiju da donese više dobrih stvari. „Najpre, na taj način mi bismo kao država odgovorili na činjenicu da živimo u 2019. godini i da moramo, na neki način, da uvažimo da su u toku brojne političke, ekonomske i tehnološke promene. Eventualna izmena izbornog zakonodavstva trebalo bi da ima u vidu da živimo u izmenjenom medijskom društvu”, rekao je Klačar.

Ipak, pre nego što bi se mladima od 16 godina omogućilo da glasaju, potrebno je da se mladi informišu o izbornom procesu. Neophodno je da se kroz formalno obrazovanje upoznaju sa osnovnim karakteristikama političkog sistema, izbornim procesima i važnošću političke participacije. Imajući u vidu da se u Srbiji danas samo delom ove teme obrađuju kroz predmet Građansko vaspitanje, ali nije obavezan, potrebno ga je unaprediti da gradi demokratsku kulturu kod mladih, kao i da ga pohađaju svi mladi u procesu obrazovanja. Dodatno, potrebno je osnažiti mlade da mogu analitički da pristupe političkim diskursima i kritički preispituju medijske sadržaje kako bi formirali stavove na osnovu objektivnih informacija.

Masovna izlaznost mladih na škotskom referendumu

Iskustva sa snižavanjem izbornog prava na 16 godina počela su da se primenjuju od osamdesetih godina prošlog veka, kada su neke zemlje Južne Amerike svojim propisima predvidele ovu mogućnost. Prva je ovu odluku donela Nikaragva 1984, da bi četiri godine kasnije Brazil promenio ustav i dao pravo glasa mladima od 16 godina. U Evropi je prvi korak napravila Estonija, kada je 1990. granicu spustila na 17 godina, da bi posle toga veći broj država u svetu menjao zakonodavstvo. Pravo da srednjoškolci glasaju uvelo je, pored ostalih, dvadesetak država u Americi, Kanada, Novi Zeland, dok je u nekim kantonima u Švajcarskoj za lokalne izbore granica spuštena na 16 godina, a istu odluku donela je i Nemačka. Veoma je važna i odluka doneta u Škotskoj uoči referenduma o nezavisnosti od Velike Britanije, kojom je dozvoljeno izjašnjavanje na referendumu i mlađima od 16 godina. Odluka je obrazložena time da će, ukoliko imaju prvo da glasaju, mladi najviše izaći na referendum. Utvrđeno je da je čak 75 odsto mladih glasalo.


Komentari18
a9f97
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

правда и закон
Bio bi to još jedan dobar vid manipulacije narodnih masa. Korist bi imali samo oni koji se biraju, a građani birači bi još više bili gurnuti u blato.
Gradjanin Srbije
Demokratija kao sistem je u svojoj osnovi sistem koji počiva na manipulaciji. Princip da jedan glas ima i akademik i nekvalifikovani radnik je predstavljen kao vrhunsko dostignuće a zapravo je osnov za manipulaciju, jer su široki narodni slojevi vrlo dobra publika za manipulaciju. I tako demokratija zapravo počiva na manipulaciji. Manipulaciju su podložni svi, mladi ali na žalost i oni manje mladi.
gari
TREBA ZABRANITI PENZIONERIMA DA GLASAJU, a ne da se razmišlja da li su klinci od 16 godina sposobni da samostalno glasaju i donose odluke vezane za društvo i upravljanje njihovim sredinama !!!!
islam hajrudin
Cini mi se da je Aleksandar Makedonski sa nepunih 18 godina stao ispred svoje Armije a do 33 godine zivota pokorio je svet.
Gustav Floberka
Životni vek je milenijumima isti, a ovaj prosek o kojem "Nikola Tesla" govori je zbog smrtnosti novorođenčadi i dece.
Preporučujem 2
Nikola Tesla
Ocekivani zivotni vek je tada bio, mozda, oko 40 godina. I moja prababa se, pocetkom 20. veka, udala sa 16, a do 20. je zavrsila sa radjanjem jer je do tada imala troje dece. Svi su, na srecu, peziveli zdravi rano detinjstvo i docekali starost, sa puno potomaka. Izgleda Vi mislite da nema sta da se uci u skoli, covek se rodi sveznajuci. Mozda ponesto u medresi, ko izabere da se okrene (Bliskom) Istoku, a za nas ostale ispade da smo izgubili vreme u skolskim klupama. Doduse, moja skoro cela ETF generacija je shvatila da je to tako u Srbiji i ostalim poturcenim zemljama gde je bogatstvo u haremu, a ne u znanju, pa smo otisli gde prevladavaju drugaciji pogledi na svet. Srdacan pozdrav iz jos uvek zimskog Toronta.
Preporučujem 8
Ivancica
Ne, nego treba smanjiti nadleznosti i mogucnost raspolaganja novcem na svim nivoima drzavne uprave. Oduvek ova drzava funkcionise po principu, pola pije a pola sarcu daje, a sve zarad takozvane brige za gradjane. Pogledajte samo cenu goriva i zahvatanja iz njega pa izadjite na ulicu i zapitajte se gde su ti novci. Pustite ljude na miru, pustite mlade da uce napreduju i da se bore a ne da ih ukljucujete u postojeci koruptivni sistem.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja