sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:35
U SUSRET DANU ŽENA

Od cveta do pesnice

Autor: Katarina Đorđevićnedelja, 03.03.2019. u 22:00
(Фото EPA/Hayouhg Jeon)

Kada je počela kampanja za promociju rodno senzitivnog jezika, pitala sam moju dugogodišnju sagovornicu, koja radi kao psihijatar u bolnici koja 24 časa dnevno zbrinjava najteže mentalne bolesnike, da li želi da je oslovljavam sa „psihijatresa” ili „psihijatrica”. Umesto odgovora, ona mi je u šali predložila da je pozovem na kafu i kolače, jer je upravo završila teško dvanaestočasovno dežurstvo i sve što joj je bilo potrebno jeste malo mira i ugljenih hidrata. Njen duhoviti odgovor na metaforičan način oslikava realnost u kojoj su se borkinje za ženska prava u Srbiji izborile za to da se zanimanja pišu u ženskom rodu, ali se nisu previše uznemirile zbog činjenice da mnoge porodilje neće primati ni minimalnu zaradu zbog izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom.

Kada bilansiramo efekte borbe za ženska prava, nameće se gorak zaključak da smo se izborile za to da svaka treća klupa u republičkom parlamentu pripada ženi, ali se nismo izborile za to da se nasilje u porodici goni po službenoj dužnosti. Izborile smo se za to da možemo da odlazimo u penziju u istim godinama kao i muškarci, ali se nismo izborile za to da žene u nekim fabrikama ne nose pelene, jer njihovi poslodavci imaju specifično shvatanje radne etike. Nismo se izborile da neplaćanje alimentacije bude krivično delo, iako više od polovine očeva nakon razvoda ne plaća izdržavanja za dete.

(Fo­to A. Va­si­lje­vić)

Analitičari feminističke provenijencije smatraju da se priča o rodnoj ravnopravnosti iscrpljuje na ženama srednjeg i visokog sloja društva, jer je ženama na dnu socijalne lestvice jednakost polova imenica. Naime, prosečna romska devojčica ispisuje se iz škole pre petog razreda, prvo dete obično rađa pre 18. godine, a mlade Romkinje često postaju žrtve nasilja u braku i porodici – osim muža, njih zlostavljaju i članovi njegove porodice, s obzirom na to da najčešće žive u višegeneracijskim porodicama. Zbog svega toga, prosečan životni vek Romkinja iznosi 48 godina, što je za tri decenije manje od prosečnog trajanja života žena u Srbiji.

Zbog brojnih arhitektonskih barijera i stereotipa okoline, ženama s hendikepom često je onemogućeno pravo na obrazovanje, žene na selu neretko se odriču imanja u korist muških članova porodice, a 74 odsto njih su neplaćeni pomažući članovi domaćinstva.

Komentarišući položaj žena u našoj zemlji, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić kaže:

„Moj utisak je da uvek možemo više da uradimo na poboljšanju položaja žena u Srbiji. Mora da postoji kontinuiran i posvećen rad i upravo zbog toga ne smeju da nas zavaraju ili uljuljkaju neki pozitivni pomaci.  Ono što nam je u ovom trenutku neophodno je donošenje novog i modernog zakona o rodnoj ravnopravnosti. Tokom 2018. godine sprovedena je javna rasprava o nacrtu tog zakona. Tom prilikom u obzir su uzeta mišljenja skoro 400 pojedinaca, udruženja, poslodavaca i drugih aktera. Budući zakon, na čijoj se finalizaciji uveliko radi, doprineće većem stepenu rodne ravnopravnosti u našoj zemlji i većem učešću žena u organima upravljanja, rukovođenja i nadzora. Akutan problem našeg društva nastavlja da bude nasilje u porodici. Poštujući Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici koju je Srbija ratifikovala, uvedena je SOS telefonska linija koja će biti neprekidno dostupna, besplatna i pokrivati celu teritoriju zemlje. Nakon dosta problema u realizaciji ovog projekta, krajem prošle godine poslovi pružalaca usluge SOS telefonskog poziva za žene s iskustvom nasilja dodeljeni su Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu. Usluga je obezbeđena 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Na pružanju usluge rade stručni radnici, koji omogućavaju žrtvama da u poverljivom razgovoru u najkraćem mogućem roku dobiju neophodnu psihološku podršku i budu povezane s institucijama nadležnim za pružanje svake vrste pomoći”, zaključuje Ana Brnabić.

(Piksabej/S. Pečeničić)

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković smatra da se od nekadašnjeg nepisanog pravila da „žena rađa, muškarac ratuje” dosta toga promenilo – žene danas same odlučuju o svom životu, mogu da biraju kojim zanimanjem će se baviti i imaju pravo na obrazovanje.

„Međutim, u stvarnom životu, još smo daleko od pune jednakosti i ta borba za ravnopravnost i dalje traje. Gledano kroz prizmu statistike koja govori o manjem broju zaposlenih žena nego muškaraca, manjim zaradama za obavljanje istog posla, manjem broju žena na mestima odlučivanja, kao da tapkamo u mestu. Naš kulturološki obrazac, hteli mi to da priznamo ili ne, i dalje je preovlađujuće takav da se ambicija kod muškaraca očekuje, dok su kod žena porodica i karijera najčešće postavljene kao opcija. Još je teže ženama iz manjinskih i marginalizovanih grupa – žene s invaliditetom, Romkinje, samohrane majke, žene starije od 50 godina i porodilje vode različite bitke s nezaposlenošću, isključenošću i otpuštanjima s posla, a često ne mogu da ostvare prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu”, smatra Brankica Janković.

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost dr Zorana Mihajlović ocenjuje da žene nikad nisu dobijale svoju slobodu i veća prava, već su uvek morale same da ih osvajaju i to svakog dana.

„Uloga žene danas je svakako vidljivija nego ranijih godina, ali je i dalje daleko od onoga kakvu bih ja volela da bude. Porodično nasilje, tretman žene u medijima, biznisu, politici i čitavom javnom životu, nejednake plate žena i muškaraca za isti posao samo su neke od stvari na kojima čitavo društvo mora da radi. Mi smo usvojili Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost od 2016. do 2020. godine, pokrenuli smo projekte sa fokusom na ekonomsko osnaživanje žena, nastavljeno je rodno budžetiranje u velikom broju opština, predali smo prvi državni izveštaj o primeni Istanbulske konvencije i već duže vreme čekamo da Vlada Srbije usvoji nacrt novog zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ponosna sam na to što je Srbija kao jedina zemlja koja nije članica EU, već drugu godinu za redom uradila Indeks rodne ravnopravnosti. I ti podaci govore da je Srbija u ovoj oblasti za tri godine ostavila ukupni napredak za 3,4 poena. Srbija je u rodnoj ravnopravnosti bolje rangirana od sedam zemalja članica EU”, zaključuje Zorana Mihajlović.


Komentari9
81340
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бела
Просечан век мушкараца је нижи од просечног века жена свуда у свету, па је тако и код Рома.Раније родитељство код Рома је у функцији биолошког опстанка.Архитектонске баријере су баријере за све хендикепиране, не само за жене.За обављање одговорних функција није битан пол...
Viktor
Feministicki pokreti ce se uvek boriti za jednakost i prava zena, ali samo ako su to visoko pozicionirane politicko-birokratske pozicije, npr. neka agencija, ministarstvo ili nesto slicno. Nikada ih nisam video da zele jednaku zastupljenost u rudnicima, industriji, poljoprivredi, gradjevinarstvu, saobracaju, vojsci, itd... Uvek se zalazu za jednaku zastupljenost profesija, ali samo ako su to pozicije moci i odlucivanja.
Aleksandra
Odlican clanak! Zene toliko trpe nasilje i omalozavanje u Srbiji, meni je stvarno zao da vidim kako neke zene koje ja licno poznajem prezivljavaju dok muskarci sa svojim komentarima namerno ignorisu koliko je zenama tesko u ovoj zemlji. Oslovljavati nekoga kao 'doktorka' ili 'premijerka' je stvarno glupost, jer posao nema pol. Mi zene imamo sa vecim problemima da se suocimo, a to su nasilje i bedne plate. Napred, sestre!
Smoren
Znači čestitamo 8-i mart sa još malo trovanja o rodnoj ravnopravnosti, diskriminaciji žena, dece, starih, gojaznih, invalida i siromašnih... Ista ekipa koja gura ovu priču je gurala i onu o porodici kao najopasnijem mestu u društvu. Zaključak izvedite sami.
Александар
Једнострано виђење, упаковано у врло уску призму феминистичке реторике. Чланак као да је написан од стране #MeToo, користећи се статистиком из Србије. Ви само изнесете неку статистику заједно са тврдњама и то сад презентује неки аргумент. Нпр. ''30% жена су власнице некретнина'' - и за то је сад крив неки патријархат који женама забрањује да купе стан или сл. А, никако се не узима у обзир на шта жене троше новац. Од пластичне хирургије, шминке, крпица и силних путовања, наравно да неће моћи да се исплати кредит. Што се тиче мањих зарада за исти посао, то се доказало као нетачним и на Западу. Феминистичке организације у сецкале бројке и нису показивале број сати проведених на послу, продуктивност и сл. Молим да објавите коментар ако желите објективан разговор о теми.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja