sreda, 19.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:17
IZ STARIH RIZNICA

Novi Beograd nikao uz udarnike

Izgradnja prvih zgrada zvanično je počela 11. aprila 1948, a među brigadirima bila je popularna pesma „Gradili smo pruge, ali to nije dosta, gradićemo Beograd da bude k’o Moskva”
Autor: Miroslav Stefanovićsubota, 02.03.2019. u 13:15
(Фотографије из архиве: Н. Будисављевића)

Jedni započeli, drugi nastavili i završili. Tako bi, u jednoj rečenici, moglo da se objasni kako je počela izgradnja Novog Beograda.

Koliko god sve izgledalo jednostavno, ipak nije. U svim spisima se tvrdi da su radovi krenuli 11. aprila 1948. godine, što je tačno. Ali, tačno je i da je 20. maja 1938. tadašnji predsednik vlade Milan Stojadinović „svečano otvorio radove na isušivanju zemljišta na ušću Save u Dunav gde će se podići Novi Beograd”.

Oba datuma su, želeli to neki ili ne, ušla u letopis o nastanku novog grada na levoj obali Save.

Dugogodišnji umetnički fotograf i filmski snimatelj Nemanja Budisavljević nedavno nam je poklonio fotografije o izgradnji Novog Beograda sa željom da to obelodanimo na stranicama „Magazina”. Te fotografije se do sada nigde nisu pojavljivale, dok je priča o izgradnji Novog Beograda manje-više poznata. Zajedno sa fotografijama pokazao nam je i svoje beleške o omladinskim brigadama, angažovanim na gradilištima, posebno na prvom bageru kojim su i udareni temelji novog grada.

Danski bager

U starim materijalima je zapisano da je idejni tvorac Novog Beograda bio tadašnji gradonačelnik Beograda Vlada Ilić, a da je, docnije, u socijalizmu, jedan drugi gradonačelnik, Branko Pešić, takođe mnogo pomogao da na nekadašnjoj močvari izrastu velike građevine, stanovi, zatim palata SIV (sada palata „Srbija”), Studentski grad, hotel „Jugoslavija” i desetine drugih objekata...

Hroničari su zabeležili da je 19. maja 1938. Stojadinović povukao polugu i pustio u rad danski bager tako što je kroz dugačku cev savska voda sa peskom počela da kulja napolje. Glavni izvođači radova bili su stručnjaci iz Danske koji su dopremili i ogroman bager „Sidhavn”. Dopremljen je brodom kroz Lamanš, Gibraltar, Sredozemno more, Dardanele, Bosfor, pa preko Crnog mora i Dunavom do našeg glavnog grada. Beograd će te dane pamtiti po tome što je na njegovo pristanište usidren prvi pomorski brod.

Za ondašnju vlast je isušivanje terena bilo preskupo i, narodski rečeno, preveliki zalogaj. Ubrzo je počeo i Drugi svetski rat, a bager, čudo tadašnje tehnike, jednog trenutka se našao na dnu Save. Posle oslobođenja je, na inicijativu inženjera Branivoja Nešića, izvađen iz reke i osposobljen za rad pod nazivom „Kolubara”.

– Kao mlad fotograf beležio sam mnoge događaje, između ostalog i izgradnju Novog Beograda – prebira po uspomenama Nemanja Budisavljević. – Snimio sam i prvi bager koji je ravnao teren kako bi se iskopali temelji za novi grad na levoj obali Save.

Godinu dana pre nego što je 1948. zvanično započela izgradnja Novog Beograda stigao je veliki broj akcijaša da pripremi teren za ogroman posao koji je čekao građevince i majstore raznoraznih struka.

– U naredne tri godine oko 200.000 srednjoškolaca, studenata, radnika i inženjera gradilo je novi grad. Skromno obučeni odslikavali su područje sa kojeg su došli, ali nikome nije manjkala želja da udarnički radi. Čini mi se da se u udarništvu malo i preterivalo, jer su se postizali gotovo neverovatni rezultati. Niko se nije žalio na uslove rada, smeštaj, hranu. Vreme zanosa i drugarstva nadjačalo je svaku nevolju – priseća se Nemanja.

Tek postavljenim šinama kloparali su vagoneti sa peskom, zemljom i šljunkom. U početku se mnogo toga radilo ručno i na mišiće. Veliku baruštinu ubrzo je prekrio pesak. Ono što je za vlast do Drugog svetskog rata bilo preskupo da uradi, za novu, socijalističku postao je projekat od državnog značaja.

Sukob sa Informbiroom zaustavio radove

– Prvi izgrađeni objekat je zgrada Radničkog univerziteta otvorena 29. novembra 1949. godine – seća se Nemanja.– A, onda je 1950. godine, zbog sukoba sa SSSR, izgradnja Novog Beograda obustavljena...

Tek 1960. počinje njegova intenzivna gradnja u kojoj prednjače stanovi u popularnim „blokovima”. Aerodrom u Surčinu otvoren je 1962, a tri godine kasnije, pa sve do 1974. na čelo Beograda dolazi legendarni Branko Pešić.

– Snimao sam sve što bi mi „zapalo za oko”, pa i trenutke kad su, od 1968. do 1970, dolazili akcijaši-brigadiri da pomognu izgradnju auto-puta i izmeštanje pruge – propratio je komentarom mnogobrojne fotografije. – Železnička stanica u Zemunu nalazila se preko puta današnjeg hotela „Jugoslavija“, dok se do Novog Beograda stizalo samo ispod podvožnjaka, docnije poznatog po studentskim demonstracijama 1968. Most „Gazela” otvoren je 1970. godine.

Novi Beograd je u početku zamišljen kao socrealistički grad. Takvog ga je 1946. godine nacrtao arhitekta Nikola Dobrović. Postoji i dokument da je prvi urbanistički plan novog naselja na nekadašnjoj močvari urađen još 1923. Omladinci su radili ono što je od njih traženo. Radili su udarnički, postizali rekorde i pevali. U slobodnom vremenu su igrali šah. Kad nisu bili na gradilištu, pohađali su kulturne, političke, vojničke i fiskulturne kurseve.

Što se pesama tiče, osim partizanskih, revolucionarnih, često se čula u to doba veoma popularna „Gradili smo pruge, ali to nije dosta. Gradićemo Beograd da bude k’o Moskva”. Nije Beograd postao kao Moskva, ali je zato ubrzano rastao Novi Beograd, delo mladih ljudi, mladih graditelja i stručnjaka. Kako se godine odmicale, bivao je sve veći i lepši. To traje do dana današnjeg.

Prvo kafana na Tošinom bunaru

Osim Udruženja za ulepšavanje leve obale Save, za nastanak Novog Beograda se, između ostalog, vezuje i priča o prvoj kafani sa takvim imenom. Zemljoradnik Petar Kokotović je 1924. godina na Tošinom bunaru otvorio kafanu sa nazivom „Novi Beograd”. Kad je počela masovna gradnja, među prvim objektima bili su oni baš u ovom kraju, poznatiji kao „Paviljoni”.

SAVA PODNELA NAJVEĆI TERET

Radovi koji su počeli maja 1938. na isušivanju terena za budući grad značili su i da se produbljuju rečno korito Save, odakle je uziman pesak. Tadašnja vlast je poručila „da će za nekoliko godina nestati velike baruštine koje će pokriti pesak. Iznad toga će se nataložiti zemlja, obaviće se parcelisanje, da bi jednog jutra radnici iskopali temelje za prvu kuću”.


Komentari5
9f552
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александар Живановић
Ја да се питам урадио бих солитере као на менхетну на великом ратном острву, у то време није било ових природњака који се сваки час нешто буне.
Stradija
Znas li koliko je tela stradalih u NDH,Sava izbacila na to veliko ratno ostrvo?
Preporučujem 2
Милош Лазић
Припремни радови на Новом Београду почели су 1. октобра 1947. године, на њима су учествовале сеоске омладинске радне бригаде, а командант им је био Воја Црњански. Иначе, прве пројекте новог насеља на левој обали Саве израдио је између 1939. и 1941. године архитекта Драгиша Брашован. Ваља споменути да је и на Чубури, на углу Макензијеве и Баба-Вишњине улице, доскора била кафана "Нови Београд", као и да се у Националној и свеучилишној библиотеци у Загребу вероватно још чува први (и једини) примерак часописа "Нови Београд", који је 17. јануара 1930. године издао Александар Врањешевић. Постоји једна мање позната епизода из 1948, кад је Тито посетио бригадире, а источна, информбировска штампа објавила фотографију на којој је он окружен омладинцима, с потписом - "Ухапшен Јосип Броз".
Sofija
Lepo je da je naglaseno da je Novi Beograd poceo da se izgradjuje, ali i da je imao prve idejne projekte u Kraljevini. Socijalisticka Jugoslavija je podigla Novi Beograd samo verujem da bi bio lepsi i jos uspesniji da je nastavio da se razvija u okrilju srpske Kraljevine jer je to nasa autenticna drzava i izgradila bi mnogo lepih zgrada, kao sto je i izhradila tolike divne palate i fabrike po celoj Srbiji (a mnoge fabrike su prebacene posle rata u Hrvatsku i BiH). Svaka cast udarnicima i omladini, koja je posle rata stvorila pretpostavke za razvoj novog grada. Ali dobili smo i smo dobili masu ruznih betonskih zgrada, srecom u doba "uspona razvijenog socijalizma" i danas grade se lepe i moderne . funkcionalne zgrade sa neophodnom infrastrukturom na Novom Beogradu i on nije vise "samo velika spavaonica". Danas je to grad koji ima svoju istoriju, svoje pisce, svoj "duh". Neka se razvija i raste jos dugo.
luxe deluxe
Kraljevina Jugoslavija nije imala para ni za isusivanje mocvare , a stambene zgrade sa besplatnim stanovima za gradjane ne, postoje u kapitalizmu .
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja