sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:32

„Moralnost” i nacionalno priznanje

Predstavnici reprezentativnih udruženja ovaj kriterijum protumačili su kao mogućnost za razračunavanje sa neistomišljenicima
Autor: M. Vulićevićčetvrtak, 28.02.2019. u 09:58
(Фото Пиксабеј)

Posle zaključka prošlogodišnjeg ciklusa skupova o tome da treba nastaviti sa dodeljivanjem priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, Ministarstvo kulture i informisanja, u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, juče je organizovalo okrugli sto o preciznim kriterijumima koje treba utvrditi povodom ovog važnog nacionalnog priznanja.

Okruglom stolu prisustvovali su predstavnici Ministarstva kulture i informisanja i predstavnici reprezentativnih udruženja iz oblasti književnog stvaralaštva, prevodilaštva i izdavaštva, komentarišući član 14. Zakona o kulturi, koji će pretrpeti određene izmene, kao i samu postojeću uredbu o uslovima i načinu dodele priznanja. Najviše komentara predstavnika reprezentativnih udruženja izazvalo je zakonsko određenje da pravo na priznanje može steći umetnik, odnosno stručnjak u kulturi, koji „poseduje visoke moralne kvalitete”, što se po mišljenju Jovana Zivlaka, predsednika Društva književnika Vojvodine, može pretvoriti u eliminaciju političkih neistomišljenika, prema nečijoj subjektivnoj proceni podobnosti. Miloš Konstantinović, predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije, primetio je da je poželjno da umetnici ne budu suviše politički „korektni” i da o njihovoj moralnosti ne treba na taj način da se prosuđuje. Živorad Ajdačić u negativnom smislu naveo je primer Bore Ćosića, koji živi u Nemačkoj, ali se, po njegovim rečima, kritički odnosio prema Srbiji. Snežana Kutrički, potpredsednica Udruženja dramskih pisaca, zapazila je da je potrebno da postoji određena odgovornost prema državi koja priznanje dodeljuje, ali da reč „moralno” treba zameniti određenjem profesionalnog i etičkog ugleda u društvu. Po ugledu na slično priznanje koje se dodeljuje u Crnoj Gori, predloženo je da se određenje „moralno” zameni sa unapređenjem nacionalnih vrednosti i njihovoj međunarodnoj afirmaciji.

Sa jučerašnjeg okruglog stola (Foto Zavod za proučavanje kulturnog razvitka)

Još neki od kriterijuma koji bi trebalo da budu usaglašeni u saradnji sa reprezentativnim udruženjima, ali i sa institucijama kulture (koje takođe mogu da predlože kandidate za priznanje), jesu i broj predloženih članova, kao i to koje su nagrade zaista važne u svakoj od oblasti. Dragan Mraović, član Upravnog odbora Udruženja književnika Srbije, podsetio je na to da nacionalno priznanje ne može da se uporedi sa penzijom, kao stečenim pravom, već da je tu fokus pre svega u vrhunskim zaslugama umetnika u pogledu nacionalne kulture. Zbog toga je apelovao na udruženja da izdvoje najvažnije nagrade, ali i da broj predloženih kandidata ograniče na one koji su zaista dali vrhunski doprinos u svojoj oblasti. Pritom, Mraović je predložio da u obzir budu uzete i nekadašnje velike nagrade, poput Oktobarske.

Vasa Pavković, predstavnik Srpskog književnog društva, ukazao je na važnost izbora komisije koja će odlučivati o predlozima kandidata.

– Ako je komisija loša, neće vredeti ni najbolji predlozi – dodao je Pavković.

Svi učesnici u raspravi bili su saglasni u oceni da bi trebalo izbaciti zakonsko određenje da vlada „izuzetno može dodeliti priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi”. Dragan Mraović objasnio je da je reč „izuzetno” bila dodata za mandata ministra kulture Ivana Tasovca, kako bi zakon mogao da se izuzme.

Do sledeće rasprave, reprezentativnim udruženjima preostaje da definišu najvažnije nagrade i vrednosti u svakoj od umetničkih oblasti i da ih dostave Ministarstvu kulture.


Komentari5
b47b4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kata
Te "penzije" treba dodeljivati posle 70 godina starosti jer ta vrsta posla ni ne moze da se vodi kao rad iz obicnog radnog vremena kao kod obicnih penzionera. Ako se neko smatra kulturnim radnikom i ide u penziju sa sezdesetak godina taj sigurno i nije to sto misli da jeste. Pravi knjizevnici pisu dok su zivi, itd...
muzičar5
U oblasti klasične muzike ima ukupno 3 nagrade, dok književnih trenutno ima 190 u Srbiji. Nije fer da glavni kriterijum budu nagrade, jer znamo kako se dodeljuju, pogotovu ako ih je samo 3. Moraju ostati gradske nagrade, Vukova, itd. jer drugih nema. Ali, Ima divnih umetnika koji nikad nisu dobili nagradu iz raznoraznih razloga. Da li su zato manje zadužili Srbiju? Mislite o tome.
Sinisa Stojcic
Srbija u kulturnoj delatnosti ima znacajnih licnosti sa kojima treba da se ponosi. I to u svim segmentima, i izvan Beograda i centara. Bojazan je samo da moralnost tih komisija koje odlucuju ne bude na partijskom, a ne profesionalnom nivou, i na taj nacin obezvredi te nagrade koje znacajni pojedinci svakako zaslizuju
Sasa Trajkovic
Posle decenijsi zatvorenih muzeja ali i zatvorenih kulturnih centara ili biblioteka ili njihovo preimenovanje u komercijalne sadržaje svi smo svesni da je najveća koleteralna šteta decenijske tranzicije iz ničeg u ništa upravo kultura a gubitnici umetnici. Koliki je zančaj kulture treba da shvatimo značajkulutre kao identiteta jednog naroda ali i umetnika kao promotera naše kulture i umetnosti u svetu. Kako smo se svi kao društvo odužili ovim ljudima i da li smo... setimo se samo reči glumačke legende Čkalje koji je umro zaboravljen i napušten od svih setimo se samo velikih glumačkih imena koji su nas nažalost napustili ove i prošle godine koji smo doživeli kao veliki pa i lični gubitak da li smo osetili stid ili dug pred tim veličinama? U društvu u kome se umetnost tretira kao trošak teško je išta očekivati ali ako već postoji kao nagrada za životno delo onda je nemojte unižavati, banalizovati nekavim komisijama, sačuvajte dignitet i dostojanstvo ovih ljudi koji zaslužuju mnogo više.
АЛЕКСАНДАР
Умјесто да расправљају о српском становишту и враћању српске културне политике на прави колосјек, на колосјек прије титоизма и југословенства који нас је дезинтегрисао и унаказио културно, они расправљају о овоме.. Боље нека раде на очувању српске културне баштине, да бране Његоша, Андрића, Селимовића и остале као српску културну баштину што и јесу, да избаце уплитање хрватске културне политике преко наших подобних „интелектуалаца" који су југословенство замјенили „југосфером" а коминтерну са „заједницом европских народа".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja