utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:46
U KULTURNOM DODATKU 23. FEBRUARA

Neokrnjena vernost publike

petak, 22.02.2019. u 14:00
„Хладни рат“ Павела Павликовског

FEST: FRAGMENTI I SEĆANjA

Iako se ritual odlaska u bioskop odavno promenio nestankom konvencionalnih bioskopa i tranzicijom u tržne centre, izgleda da je Fest jedna od onih starih, sad i nostalgičnih institucija vremena (tzv.) boljeg života. Beograd je ovim, kao i prošlih godina, pokazao da nije izgubio (konfuzni) identitet ili kako običan svet voli da kaže „dušu“

Fest nije kao i svaki festival koji traje skoro pola veka. Imao je veličanstvene dane, još veličanstvenije goste, onda gorke i turobne dane, a dva i po puta nije uopšte imao nikakve dane. Fest za generaciju koja ga ja stvarala početkom sedamdesetih ima suštastveni značaj najvažnijeg filmskog festivala. Beograd tog vremena bio je metropola gde su filmske (i muzičke) zvezde bile uobičajeni sled događaja zbog specifične geopolitičke strategije epohe. SFRJ je zato bila i specifična zemlja/projekat koji je bio moderan u svom vremenu. Iako moguće čvorište tadašnje pop kulture, u ovoj zemlji su stvari kasnile sve do kraja osamdesetih, kada je postojalo magnovenje da je živeti u SFRJ bilo isto kao i živeti u Malmeu, Gštadu, Roterdamu ili Milanu. A onda je došao rat.

Fest kao savremenik turbulentnih događanja je od čvorišta postao tihi svedok radikalnih političkih, nacionalnih i socijalnih razmimoilaženja. Zato su nadolazeće generacije gradile sopstvenu mitologiju od Festa, na nivou stvaranja Prve proleterske sa nezaobilaznim „ustao sam u pet da bih u šest bio u redu na minus deset, ali se isplatilo“. Danas, kada je koncept čekanja potpuno prevaziđen, ondašnji romantizam je postao sentimentalni kurcšlus.

Aleksandar S. Janković

DVANAESTI IGRAČ
Musolini na plaži

I dok čekamo da vidimo hoće li će se istorija ovoga puta ponoviti kao tragedija ili kao farsa, pouzdan odgovor na suštinsko pitanje kako je sve to moguće još jednom nećemo naći ni u medijskim izveštajima, ni u analizama političkih analitičara, već u umetničkom delu. Skuratijev roman „M, sin veka”, tek prvi deo najavljene trilogije, detaljno prikazuje italijansku društvenu stvarnost u godinama dolaska Musolinija na vlast

Benito Musolini

Ovogodišnji Fest biće zatvoren svečanom projekcijom filma Paola Sorentina Oni, u kojem se proslavljeni reditelj bavi biografijom bivšeg italijanskog premijera i biznismena Silvija Berluskonija. „Radnja se odvija uglavnom u njegovoj palati na Sardiniji”, piše u festivalskoj najavi najnovijeg ostvarenja jednog od najomiljenijih sineasta ovdašnje bioskopske publike. „Njegova ličnost, politička karijera, skandali, odnos s njegovom ženom i neobjašnjivo nasleđe prikazani su kroz delimično izmišljene događaje.” Ljubitelji sporta sigurno žale što se Sorentino nije usredsredio na godine Berluskonijevog gazdovanja fudbalskim klubom Milan, dok se svako ko je iole pratio događaje na italijanskoj političkoj sceni krajem dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka pita zbog čega je uopšte trebalo delimično izmišljati događaje kada su život i priključenija ovog latinskog tajkuna apsurdniji od svake satire.

Iako je već zašao u devetu deceniju života, i pored toga što je čak i pravno lišen prava da, zbog brojnih ogrešenja o italijanske zakone, aktivno učestvuje u političkom životu, Berluskoni je i dalje prisutan u javnosti, pa se tako, pre nekoliko dana, i sam pridružio sve glasnijim kritikama na račun tamošnje vlasti. Svojim odnosom prema problemu migranata i budućnosti Evropske unije, čelnici vladajuće koalicije svoje oponente sve češće teraju da današnju vlast porede sa fašističkom diktaturom Benita Musolinija...

Vule Žurić

POKRETI
U spirali tišine

Da li kampanja #MeToo ima kontraefekat? Na primer, lažne optužbe bi mogle diskreditovati prave; uticaj na muškarce bi mogao biti kontraproduktivan ako počnu da izbegavaju da rade sa ženama iz straha da će neki njihov gest biti protumačen kao neprimeren; da li svako bezazleno flertovanje treba shvatiti kao seksualno uznemiravanje

Teorija Elizabet Noel-Nojman pod nazivom spirala tišine bavi se različitim aspektima javnog mnjenja kao oblika društvene kontrole, kao i efektima masovnih medija na formiranje javnog mnjenja, njegovu percepciju i recepciju, sa ciljem da objasni način na koji funkcioniše ozloglašena spirala tišine, tj. zašto će pojedinci radije ćutati nego iskazati svoje mišljenje ukoliko se ono razlikuje od preovlađujućeg. Upravo je naša društvena priroda ta koja nas tera da se prilagođavamo. Naime, ljudi se plaše izolacije zbog čega stalno posmatraju svoju okolinu, klimu mišljenja i trendove koji se menjaju, „oni primećuju koja mišljenja se učvršćuju i koja će postati dominantna“ i shodno tome formiraju svoje stavove. Po pravilu, „u svakoj društvenoj podgrupi oni koji podržavaju dominantno mišljenje spremniji su da ga iskažu od onih koji su u manjini“. Autorka dodaje da će se „ljudi uglavnom prikloniti većinskom stanovištu čak i kad nema nikakve sumnje da je ono pogrešno“ ne bi li tako izbegli odbacivanje i prezir. Ali, mogu li autsajderi – „oni koji se ne plaše izolacije ili su spremni da plate cenu koju ona traži“ – promeniti preovlađujuće mišljenje?

#MeToo kampanja počela je još 2006. godine kada je aktivistkinja Tara Burk osnovala pokret kako bi pomogla uglavnom ženama iz nižih slojeva koje su bile žrtve seksualnog nasilja. Pokret se, međutim, pretvorio u globalni fenomen kada je glumica Alisa Milano u oktobru 2017. godine pozvala svoje pratioce na Tviteru da odgovore na njen post ukoliko su i oni bili žrtve seksualnog uznemiravanja.

Marija Đurđević

ZAPIS (1)
Netrpeljivost

Prenosimo odlomak iz neobjavljenog rukopisa „Mala noćna varničenja”

Budi prijatelj istine do mučeništva, ali ne budi njen zaštitnik do netrpeljivosti.

                                                                                                                 Žan-Pol Sartr

 

Nikako da zaspim. Palim svetlo i ponovo prelistavam novine. Na prvoj strani Politike krupan naslov „Prizor smrti i poraza”. Preskačem redove i zaustavljam se na pasusu: „Tokom dvanaest dana žestokih okršaja, Iranci su izgubili više od petnaest hiljada vojnika: mnogi od njih mladići između sedamnaest i dvadeset godina starosti, čak i dvanaestogodišnji dečaci…” (Politika, 27. jul 1982)

Petnaest hiljada leševa razbacanih po pustinjskom pesku, istočno od Basre, na iračkom tlu, koje su masakrirali njihova sabraća koji veruju u istog Svevišnjeg, u trenutku dok su mahnito naletali na tenkove i mitraljeze. Najveća klanica posle Drugog svetskog rata! Žrtvovanje za Muhameda, Homeinija! Erupcija religioznog ludila koja neumitno hara i sve više uništava ljudski rod.

Ajatolah Homeini blagosilja izginule borce i poziva novu mladu gardu da nastavi žrtvovanje za Alaha. Umreti u religioznom zanosu – da li je to herojstvo ili omamljiva pomama? Tih petnaest hiljada „Alahovih boraca” muslimanski vernici veličaju kao bogougodnike kojima je osiguran raj, dok za Iračane oni predstavljaju bogohulnike koji skrnave veru u Alaha. U seoskoj školi nasred afričkog kontinenta religiozni sektaši pobili su u „jednom danu” pedeset i pet đaka od sedam-osam godina!

Vlada Petrić

PREDRASUDE
Kako i da li rebrendirati Balkan

Dr Toma Longinović, profesor slavistike na Univerzitetu države Viskonsin u SAD, drži najpopularniji kurs na svom fakultetu – kurs o vampirima. Uvek se prijavi mnogo više studenata od broja mesta (trenutno oko 300). Profesora Longinovića posebno iritira etiketa „lands of ancient conflicts” (zemlje vekovnih konflikata) u čestoj upotrebi u Americi devedesetih godina prošlog veka

Grafika Relje Penezića

Na samom prapočetku bili smo – centar sveta, a možda i vasione. Lepenci, Vinčanci i ostali Dunavci definisali su ostatak sveta po svojim merama i nazorima. Oko hiljadu godina kasnije opet smo bili u centru: stara Grčka, Rim, Istočno rimsko carstvo, Vizantija. Region, danas poznat kao Balkan, nije zaostajao ni za kim, ni u čemu. A onda su došle Osmanlije. Pao je Carigrad, i ostatak hrišćanskog sveta nije mogao sebi da prizna da se radilo o jednoj superiornoj civilizaciji, kako vojno, tako i administrativno i organizaciono. I nastala je prva pežorativna konotacija, nešto kao „divlje horde s Istoka”. A tu smo negde potpali i mi. U Osmanskom carstvu nije bilo vlastelina i kmetova, postojala je meritokratija u kojoj si status morao da zaslužiš svojim vojnim umećem. Mehmed-paša Sokolović je najživlji primer. Postojala je i „lokalna samouprava”, u vidu takozvanih mileta, u kojoj su Turci davali crkvenim liderima, kako muslimanskim, tako i hrišćanskim i jevrejskim, skoro neograničenu vlast nad svojim „stadom”, pod uslovom da se porez plati na vreme i bundžije dovedu u red. Taj je sistem u poznim fazama Osmanske imperije bio glavna prepreka razvoju. Najkonzervativniji element u društvu – sveštenstvo, sa vrlo malim izuzecima, bio je kočnica u eri prosvećenosti, industrijske revolucije i nacionalne emancipacije. Da ne bude zabune, dugo odumiranje Osmanskog carstva, produžavano intervencijama, ili odsustvom intervencija velikih sila, glavni je razlog zaostajanja Balkana u odnosu na ostatak Evrope. A i kada su intervenisale, kao na primer Habzburška imperija u Bosni i Hercegovini 1878, ona je donosila „civilizaciju” na bajonetima pušaka preko 200.000 svojih vojnika i preko leševa više od 10.000 bosanskih Turaka i Srba (tada saveznika). K und K je tako uhvatila trku sa postojećim kolonijalnim silama napravivši za sebe pravu afričku koloniju u samom centru Evrope.

Miodrag Ćertić

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari3
d9f66
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ustajanje u pet
niko nije ustajao u pet nego se cekalo celu noc u pomenutom redu.i jeste bilo minus al su "cekaci" bili uglavnom kulturni i duhoviti (naravno, bez mobilnih) pa je vreme prolazilo brzo.inace beograd nije kasnio nizacim;naprimer,filmovi sa festa su bili svetska premijera.bitef je bio najavangardniji svetski pozorisni dogadjaj a pomenuti malmei i gstatovi su bili omiljena sastajalista -gastarbajtera...
"Cold War"
"Cold War" poljskog filmskog rezisera Pavela Pavlikovskog je film ekstra kvaliteta. Odavno nisam gledao u Parizu film koji me je scepao odmah od samog pocetka, a nije me napustio ni nekoliko dana poslije. Plavusa, glumica u glavnoj ulozi, je naprosto neodoljiva. Ne propustite gledati "Hladni rat" u kojem cete vidjeti i jedan kadar iz onog nekadasnjeg starog Splita.
Топли Мир
Е, само због тог кадра не желим ни да чујем ни за њега ни за тебе нити ћу га икада погледати.
Preporučujem 10

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja