četvrtak, 09.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:31

Šest faktora nagoveštava novu svetsku ekonomsku krizu

četvrtak, 21.02.2019. u 12:36
Фото Пиксабеј

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić smatra da svet naginje ka novoj ekonomskoj krizi u uslovima rastućih geopolitičkih poremećaja, na šta, po njemu, upućuje bar šest faktora, među koje ubraja i američko-kineski trgovinski rat, usporavanje rasta evrozone, recesiju u Italiji.

Kao prvi faktor Đukić navodi malu razliku između prinosa koje nose kratkoročne u odnosu na dugoročne državne hartije od vrednosti u industrijskim zemljama zbog primenjenih antikriznih, nekonvencionalnih mera monetarne politike (kvantitativne olakšice).

„U SAD-u razlika u prinosima na te dve vrste hartija od vrednosti je smanjena polovinom 2018. na svega 37 baznih poena, što je najniži spred od septembra 2007. godine, kaže Đukić u intervjuu za novi broj magazina „Biznis”.

Činjenicu da je tržište korporativnih obveznica u industrijskim zemljama zabeležilo nagli rast u poslednjoj deceniji - sa šest hiljada milijardi u 2008. na 10 hiljada milijardi dolara u 2018. godini - zbog niskih troškova emisije tih hartija od vrednosti, vidi kao drugi signal da svet naginje ka novoj krizi.

„Emitenti su uglavnom kompanije sa niskim rejtingom koje lako mogu doći u poziciju da zbog geopolitičkih šokova u svetu i usporavanja rasta svetske privrede koji će nastupiti u 2019., ne mogu da servisiraju svoje obaveze prema investitorima koji su, bežeći od državnih obveznica sa niskim prinosom, uložili u te rizične obveznice”, objašnjava Đukić.

Treći faktor su, kako dodaje, rastući iznosi otkupa sopstvenih akcija od strane najvećih kompanija i banaka u SAD, ali i u drugim državama.

Predočava da je u SAD krajem decembra 2018, kada je reč o najavama tih igrača za otkup akcija u narednim godinama, prvi put prekoračen iznos od 1.000 milijardi dolara.

„U 2018. za taj otkup korišćen je keš generisan rastućim prihodima kompanija po osnovu nižih poreza. Percepcija investitora je da se time sprečava potencijalno veći pad cena akcija i delom predupređuje izbijanje krize. De fakto, rastući dug države i kompanija visi kao Damoklov mač”, mišljenja je Đukić.

Četvrti faktor predstavlja ulazak Italije, treće ekonomije u evrozoni, u tehničku recesiju u četvrtom kvartalu 2018, prvi put posle 2013. godine.

Zbog svega toga se, kaže, stvara strah da se ne ponovi situacija kao sa Grčkom, nakon sukoba vlade Italije sa institucijama, ne samo oko budžeta već i politike prema izbeglicama i priznavanja legitimne vlasti u Venecueli.

Prema rečima Đukića, peti signal krize je ostvarena stopa rasta realnog BDP-a u evrozoni u trećem i četvrtom kvartalu 2018. koja je iznosila svega 0,2 odsto.

„U celoj 2018. evrozona je zabeležila rast realnog BDP-a od 1,8 odsto, što je slab rezultat, jer se očekivalo malo zaostajanje u odnosu na postignuti rast od 2,3 odsto u 2017. Poverenje investitora je palo u Nemačkoj na najniži nivo od 2012., što ukazuje da privreda Nemačke klizi u recesiju početkom 2019.„, napominje profesor, prenosi Tanjug.

Konačno, šesti faktor je, smatra, sadržan u mogućem trgovinskom ratu između SAD i Kine, ukoliko Peking ne učini ustupke u cilju smanjenja trgovinskog suficita sa Vašingtonom.

„Na kraju, ne treba zaboraviti da reakcija širokog kruga investitora, koja nije uvek racionalna, determiniše vreme kada se aktiviraju okidači krize. Zato nas kriza iznenadi”, zaključuje profesor Đorđe Đukić.


Komentari13
93ffd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dijaspora SRNj
gospodin sandersic! Ako ste vec upustali u analizu svetske privrede barajtete objektivno brojkama a ne tendenciozno krivima ! USA je u " minusu od 12.7 billiona dolara! Njemacka 2.3 billiona a privred nikada jaca zaposlenost nikada niza u oba drzave! Podaci iz Kine i Rusije sü pouzdani kao lanjski snjeg, Kina ima 400 miliona zitelja sa Standardom zap. Eu 8-900 miliona sa dohodcima 50-100 $( Naravno u domacoj valuti vise vrede nego nominalno $ u svetu ' Rusija ima Moskvu i S Pertersburg i nemastina od Sevastopolja do Vladivostoka od Urala do SIbirije! cisto objektivno bez emocije pisao!
Братимир
„кеш" је на српском готовина, „спред" - распон, „детерминише" - одређује, „реални" - стварни, „суфицит" - вишак, „квартал" - тромесечје, „перцепција" - виђење или становиште, а још не знам која је српска реч за „лингвистичку окупацију"?
Sasa Trajkovic
Iako se u principu slažem sa navodima u tekstu koji su ekonomski relevantni ali sa rezervom o političkoj konotaciji krize u Italiji i recesije koja je prisutna i u Francuskoj jer NE glasanje za priznavanje navodnog kvazi predsednika Venecuele teško da je znak ekonomske pre bih rekao političke krize EU. SAD su generator krize i ona se prelila iz SAD a ptreteći da potpi ceo svet uostalom ko je i kada rekao da je prošla kriza prošla?
sibirski slavuj
Kod nas "svetska kriza" traje od devedesetih nikako da se zavrsi. Ali uskoro ce i to da se okanca jednom za uvek.
nikola andric
Svi Marksovi unuci znaju za ''akumulaciju kapitala'' ali za ''akumulaciju dugova'' nikad nisu culi. Bez dugova nema potrazivanja i obrnuto ali stecajna situacija pokazuje da potrazivanja ''isparavaju'' posto preduzeca u stecaju nestaju. Evropska centralna banka je zrtvovala penzionere i poreske obaveznike pumpanjem 60 milijardi evra svakog meseca u zamenu za drzavne- i obligacije preduzeca. Hartije od vrednosti (evri) za hartije bez vrednosti ( obligacije). Nada je bila da ce povecanje proizvodnje jeftinim kreditima ''izleciti'' duznicku krizu iz 2008. IMF je vec ukazao na preveliku zaduzenost drzava, narocito Kine i Amerike.
Sandersic
Zlonamerno je porediti Kinu i usa koja duguje najmanje 20 hilj. milijardi dolara, sto lazno predstavljaju kao 100 bdp. Za razliku od usa Kina je 7x zdravija privreda jer duguje samo 1.5 h milrd.$ ,kao malena spanija npr, ili ti Kina ima mogucnost da ulozi u privredu, vojsku, mauku ili medije oko 18.000 milijardi $, pa ce tek onda biti u istom dugu kao sada usa. Zato dobro obratite paznju odakle ekonomski vetrovi duvaju i ne poredite dobre sa propalima.
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja