sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:42
KOLIKO SMO RELIGIOZNI

Vera sa sumnjom u Boga

Iako je Srbija od 34 evropske zemlje na desetom mestu po izrazitoj religioznosti, gotovo polovina vernika nije sigurna da Bog postoji a svega 19 odsto njih ide na bogosluženje makar jednom mesečno
Autor: Jelena Čalijanedelja, 17.02.2019. u 22:00
(Фото EPA/Valdrin Xhemaj)

Ne postoji nijedan Srbin, među kojima sam i ja, koji nije makar nekad, ali bogami i počesto – ogovarao sveštenika. Rečenicu u kojoj će se brojni pravoslavci prepoznati nedavno je izgovorio u besedi posle liturgije vladika frankfurtski i sve Nemačke Grigorije. Njegova beseda bila je usmerena ne ka opominjanju vernika, već ka sveštenicima, ali je slikovit uvod u istraživanje Američkog istraživačkog centra Pju. Oni su objavili da je Srbija, od 34 evropske zemlje, na desetom mestu po izrazitoj religioznosti. U ispitivanju je učestvovalo oko 1.400 građana svake od ovih evropskih zemalja, a religioznost se sagledavala kroz odgovore na pitanja o učestvovanju na verskim službama, svakodnevnom upražnjavanju molitve, verovanju u Boga, sa potpunom sigurnošću i važnosti religije za pojedinca.

Oko trećine ispitanika iz Srbije, prema ovom istraživanju, vrlo je religiozno, ali svega njih 19 odsto ide na bogosluženje makar jednom mesečno, po čemu smo na listi zemalja učesnica istraživanja pri dnu – na 22. mestu. Pre nego što postavimo pitanje šta znači biti religiozan u Srbiji, treba podsetiti na još jedan podatak. Prema poslednjem popisu stanovništva, oko 95 odsto građana izjasnili su se kao vernici, hrišćani, muslimani, Jevreji...

U Srbiji se 6.079.396 građana izjašnjava kao pravoslavci, a na drugom mestu po rojnosti
su katolici kojih ima 356.957 (Foto EPA/Sasa Stankovic) 

Pitanje religioznosti, prema mišljenju sagovornika „Politike”, kompleksno je, a istraživanjima na tu temu treba prići sa oprezom. Nije jednostavno saznati koliko je ko religiozan samo na osnovu jednog indikatora ili na osnovu površnih pitanja, smatra prof. dr Zorica Kuburić sa Odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

– Biti religiozan ima i unutrašnju dimenziju, koja podrazumeva lično iskustvo s Bogom, poverenje da Bog postoji i da vodi život pojedinca. Možda je religioznost najjasnija u moralnosti, u spremnosti da se drugome pomogne, da se bude dobar čovek, kako prema sebi, tako i prema drugima. Odgovornost pred životom i spremnost da se ostvari samokontrola najbolji je pokazatelj zrele religioznosti – kaže prof. dr Kuburić.

Imajući u vidu da većinu građana Srbije čine vernici, iznenađuje podatak iz ovog istraživanja da 58 odsto ispitanika iz naše zemlje veruje u Boga sa potpunom sigurnošću, dok čak 42 odsto ne bi moglo pouzdano da tvrdi da Bog postoji.

Očigledno je da ljudi svoj osećaj pripadnosti određenoj veroispovesti ne povezuju sa ličnom odgovornošću, odnosno personalnom verom u Boga, ističe prof. dr Rastko Jović sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

– Veroispovest se doživljava kao kolektivni identitet kojem se pripada po rođenju, bez individualne brige i napora. Ranija istraživanja religioznosti u Srbiji pokazuju da je od svih crkvenih obreda krštenje najzastupljenije, mnogo više nego, na primer, venčanje. Ovo je mogući pokazatelj da se krštenjem zapravo, za mnoge, vrši inicijacija u okvire „pravoslavnog” identiteta koji se smatra datošću po sebi. Otuda pitanje vere u Boga pojedinca postaje irelevantno u kontekstu pripadnosti jednom većem identitetu kolektiva koji nas prevazilazi. Ukoliko ovako razumemo stvari, jasno je onda da to da li verujemo ili ne verujemo u Boga ne utiče na osećanje pripadnosti pravoslavnoj veri. Osim toga, stvari ne možemo posmatrati crno-belo, jer su preispitivanje i sumnja isto tako sastavni delovi vere i duhovnog rasta – kaže prof. dr Jović.

On ističe da je nedolazak u crkvu pitanje vekovne inercije u razumevanju šta to znači biti pravoslavni vernik.

– Nekoliko vekova turskog ropstva, zbog problema s kojima se suočila crkva, dovelo je do oblikovanja specifične forme pobožnosti kroz iznalaženje koliko-toliko adekvatne zamene liturgijskom životu. Umesto liturgije, centar crkvenog života postaju obredi i običaji iz kojih počinje da se crpi identitet i same pravoslavne vere. Krsna slava je imala gotovo najvažnije liturgijske elemente, hleb i vino, koji su u takvim prilikama mogli biti zamena liturgijskom životu. Verujem da je sve ovo u znatnoj meri uobličilo mentalitet pravoslavnog vernika. Vreme posle turskog ropstva donosi burne periode u istoriji koji nisu dopustili obnovu Crkve u njenom punom kapacitetu, a samim tim i obnovu liturgijskog života. Bilo je problema sa nedovoljnim brojem sveštenstva, koje je u gotovo svim ratovima bilo prva žrtva, kao i nedovoljnom broju crkvenih hramova, koji su po definiciji prvi rušeni kada nastupi stanje sukoba i rata. Mi i danas živimo po inerciji tih vremena, tj. shvatanju da obredi čine naš identitet pravoslavnim, a ne redovni odlazak u crkvu. Mislim da je otuda jasno koliko će vremena biti potrebno da se promeni ova matrica koja je vekovima građena – navodi prof. dr Jović.

I profesorka Kuburić ističe da je ranije bilo deklarativnih ateista, a danas – deklarativnih vernika, što je, kako dodaje, pojava s jedne strane iz interesa, a s druge iz jednostavnog komformizma.

– Naše istraživanje rađeno 2010. pokazalo je da je tada bilo 67 odsto onih koji veruju u Boga bez imalo sumnje. Od 1.214 ispitanika samo je 15 odsto kazalo da se ne moli Bogu, što opet ukazuje na veći broj vernika i onih koji praktikuju religiju nego onih što je ne praktikuju. Ako uporedimo rezultate od pre deset godina i ove na koje se pozivamo sada, stepen religioznosti u ovim parametrima u Srbiji je u blagom opadanju. Razlozi koji do toga dovode svakako su povezani s opštim društvenim kretanjima, ali je odgovorna i crkva i verska zajednica, odnosno njeni predstavnici – kaže prof. dr Kuburić.


Komentari5
421a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stanislavsr
Srbi su pretežno "ceremonijalni vernici" i oni koji smatraju da je u ovim vremenima to "politički korektno". Mislim da je pravih VERNIKA zaista jako malo - a tome je svojim ponašanjem mnogo doprinela i sama Crkva.
Небојша Малешевић
Одакле Вама идеја да неко после Сабора који је донео Символ вере, замишља тако Бога?
Goran A.
Pa ako se Bog zamislja kao 70-godisnji starac sa bradom koji sedi na oblacima - kako ga mnogi hriscani zamsljaju jos od 4. veka (tacnije od Nikejskog Sabora 325 g) nadalje - onda nije ni cudno da procenat religiozih ljudi nije veci.
Boban
Pre nekoliko godina jedan velikodostojnik SPC je procenio da jedva 5% onih koji se danas deklarišu kao pravoslavci u Srbiji pročitalo Novi Zavet. A celu Bibliju još manje. Kako neko može biti hrišćanin ako ne zna najosnovnije elemente hrišćanstva je misterija. Ali zato slave slave sve u šesnaest! Kod katolika je to navodno samo malo bolje, a kod protestanata skoro pola je pročitalo NZ.
Дечак
Вера са сумњом у Бога ? Више него у Бога, многи су склони сумњи у поједине “божје заступнике” на земљи. Не делују баш хришћански у својим црним лимузинама или, приликом литургије, у скупоценим одеждама и златним крунама.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja