Krajem devedesetih godina Bokserski klub ,,Goša” iz Smederevske Palanke nalazio se pred najvećom krizom u svojoj istoriji. Nekadašnji ekipni šampioni Jugoslavije (1981, 1985. i 1986) i dve godine kasnije trećeplasirani tim šampionata, našao se posle dvanaest meseci pred ambisom. Poznata firma otišla je u stečaj, pa je tadašnji trener Nenad Dimitrijević, iza koga je bila decenija uspešnog rada, odlučio da napravi životni zaokret u svojoj karijeri: počeo je iz svog džepa da finansira klub.

Poznati bokserski stručnjak, nekadašnja udarna pesnica ,,Goše”, Partizana, Mačve, Bora, kragujevačkog Radničkog, koji je nedavno proslavio veliki jubilej – četiri decenije u ovom olimpijskom sportu, s ponosom kaže da je porodica Janjić zaslužna za bokserski preporod Smederevske Palanke, ali isto tako i za opstanak boksa.

– Ponosan sam pre svega na činjenicu da smo i u najtežim vremenima uspeli da zaštitimo i očuvamo sportski odnosno bokserski brend, ne samo u Smederevskoj Palanci, već i u Srbiji u jednom periodu. Posebno sam ponosan da sam kao trener prvog tima trenirao čak 25 Janjića, a da sam na pragu da registrujem još jednog člana njihove porodice, najmlađeg Aleksandra – kaže Dimitrijević.

Da li je moguće da ste trenirali gotovo dva fudbalska tima iz iste porodice?

Prvi bokser iz ove porodice romske nacionalnosti, koja je u Palanku došla iz Vlasotinca i Grdelice, s juga Srbije, bio je Boško Janjić. S njim je došao i njegov rođeni brat Staniša, pa treći brat Bratislav, a posle toga trenirao sam i njihovu decu, unuke, praunuke..

Šta to izdvaja Janjiće od ostalih boksera u Srbiji?

Velika hrabrost. Veoma su uporni. To je zapravo čitavo pleme koje je zbog nemaštine došlo s juga Srbije u tada razvijeni grad nedaleko od Beograda. Tu su se zadržali, osnovali svoje porodice i svi do jednoga trenirali boks. Ne predaju se tako lako, čak i kada im je najteže.

Da li ste nekada s nekim od njih imali bilo kakav problem?

Nikada. Prva garnitura Janjića je praktično pomogla da se daleke 1977. godine, kada sam počinjao da budem trener, naš klub održi u životu. Sve ove godine bio sam im i trener i pedagog. Pokušavao sam da im pomognem u opismenjavanju. Mnogima od njih sam i kum, ali, iskreno, ne mogu svakome da zapamtim ime. Na Koloniji, to je deo Palanke gde svi Janjići žive, važe za najbolje domaćine. Uglavnom su završili zanate, pa tako imamo odlične varioce, bravare. Jednostavno, dobri su majstori i, što je još važnije, veoma pošteni ljudi. Niko nije socijalni slučaj. Istina, preživljavali su mnoge krize, trudili su se da od svog rada žive pošteno.

Koja im je slava?

Slave Svetog arhanđela, a neki su uzeli i Đurđevdan da bi mogli da idu jedni kod drugih u goste.

Ko je po vama najbolji od svih Janjića?

Na to pitanje teško je odgovoriti. Mnogi su bili reprezentativci. Ali, Dušan Janjić, sadašnji član reprezentacije Srbije, i po mom skromnom mišljenju trenutno najbolji srpski bokser, pravi je dragulj. Samo u prošloj godini pobedio je tri prvaka Evrope. Ovaj momak ima potencijal da ode na olimpijske igre. I ne samo da bude učesnik, već i da srpskom boksu, koji polako podiže glavu, donese medalju.

Gde je danas BK „Goša”?

Još smo živi, imamo boksere, ali nemamo para da učestvujemo u ligi. Tako smo najbolje boksere dali drugim klubovima, neka se takmiče i održavaju formu. „Goša” u ovom momentu ima kompletnu ekipu (Saša Janjić, Kristijan Jovanović, Milutin Stanković, Srećko Janjić, Zlatko Janjić, Aleksandar Šerifović), ali nedostaju nam sredstva. Verujemo da će doći i taj dan kada će „Goša” ponovo harati srpskim ringovima – istakao je trener tvorac čitave generacije sjajnih boksera iz Smederevske Palanke Nenad Dimitrijević.Antrfile

Zlatko ,,kvari prosek”

Janjići su bili i ostali neprikosnoveni u najlakšim kategorijama. Uglavnom su se takmičili u muva, bantam, pero lakoj, lakoj, samo je jedan od njih otišao u srednjaše.

– Da, to je istina, jedino je Zlatko „pokvario prosek”, boksovao je u srednjoj kategoriji. Imaju istančan osećaj da plešu u ringu. Prosto, ponekad su neuhvatljivi za protivnika – kaže trener Dimitrijević.