četvrtak, 18.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:13
U KULTURNOM DODATKU 2. FEBRUARA

Povratak ljudskog dostojanstva je prva pobeda nad sistemom

petak, 01.02.2019. u 16:14
Срдан Голубовић: Ликови из мојих филмова се уклапају у „жуте прслуке” и уличне протесте, јер носе у себи нешто бунтовно (Фото Маја Медић)

INTERVJU

Naša specijalnost je sistem koji spaja istočnjačku, osmansku korupciju i englesku birokratiju, što ga čini gotovo nesavladivim. No ipak, moj junak će krenuti u bitku, to će pre svega biti bitka sa samim sobom, i tu vrstu pobede će izvojevati, jer samo onaj ko odmah odustane, ko izgubi nadu, jeste poražen čovek, kaže Srdan Golubović, reditelj filma „Otac”

Običan čovek sa sela, suočen sa društvenom nepravdom, obespravljen i ponižen, kreće peške na putovanje dugačko više od 300 kilometara, da bi povratio svoju porodicu, svoj život, svoje ljudsko dostojanstvo. O tome govori novi film Srdana Golubovića Otac, sniman krajem prošle godine u okolini Priboja, Zaječara, Knjaževca i Beograda.

I ovo autorsko delo poznatog režisera i profesora na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, poput prethodnih (Paket aranžman iz 1995, Apsolutnih sto iz 2001, Klopke iz 2007. i Krugova iz 2013 – a svi su ovenčani mnogobrojnim nagradama i priznanjima) bavi se junakom koji to postaje sticajem strašnih okolnosti, na neki način je primoran da učini nešto izuzetno, da se suprotstavi surovom, bezdušnom,  korumpiranom „sistemu”. U tome su svi pomalo slični likovima kakve pamtimo iz srpskog „crnog talasa”. Ovoga puta, reč je o nesrećniku koji, ne svojom krivicom, gubi posao, ne dobija ni otpremninu, porodica upada u siromaštvo, oduzimaju mu decu, a time i ono najvažnije u životu, i on u svojoj očajničkoj, naizgled besmislenoj misiji iz Priboja polazi ka Beogradu...

Očigledno da postoje sličnosti sa Sašom iz „Apsolutnih sto” i Mladenom iz „Klopke”, tema „običnih ljudi u neobičnim okolnostima” je ono što vas zanima, ali Nikola iz „Oca” je po nečemu ipak drugačija vrsta heroja?

On je, zaista, drugačiji, najsličniji „antiherojima” iz filmova srpskog „crnog talasa”,  jer njegova odluka da se pobuni i preduzme nešto nije svestan, racionalni  izbor, koliko neobjašnjivi, unutrašnji poriv. On u stvari ne može ništa, ali može jedno, a to je da prođe svoju golgotu i dođe do svoje lične katarze, vođen nekim gotovo praiskonskim instinktom, duboko usađenim osećanjima pravednosti, ispravnosti, poštenja, dobrote…

Aleksandra Mijalković

FENOMENI
Hajde da najpre napravimo selfi!

Nesigurnost, ranjivost, zebnja, usamljenost, unutrašnja praznina, strah od razočaranja, nemogućnost da se ispune svoja ili tuđa očekivanja i žaljenje zbog toga, samo su neki od aspekata života modernog čoveka o kojima se na društvenim mrežama ne govori. Favorizuju se uspeh, lepota, hedonizam, radost, povezanost sa drugima. Ukratko, favorizuje se privid

(Ilustracija Dragan Stojanović)

Kada se društvena mreža Instagram kao platforma za deljenje fotografija i video-snimaka pojavila 6. oktobra 2010, malo ko je mogao naslutiti popularnost koju će vrlo brzo steći (zvanični sajt ove društvene mreže beleži milion registrovanih korisnika tokom prva dva meseca, broj koji je do septembra prošle godine porastao na 800 miliona). Prema statističkim podacima iz aprila 2018. najveći broj korisnika Instagrama pripada populaciji mlađoj od 35 godina (60,5 odsto korisnika je starosti između 18 i 34 godine), pri čemu su oba pola skoro podjednako zastupljena.

Poput ostalih društvenih mreža i Instagram počiva na potrebi svojih korisnika da život podele sa Drugim.

Još je 1979. Kristofer Laš proglasio američku kulturu narcisističkom, a imajući u vidu proces globalizacije, pojavu interneta i društvenih mreža, može se sa pravom reći da je savremena kultura prerasla svoj izvorni narcisizam i postala hipernarcisistička. U njoj se slobodni, atomizovani pojedinci, nesposobni „da pokažu zanimanje za bilo šta osim za sebe“, takmiče za moć i bogatstvo koji su izjednačeni sa srećom, a prosečnost i neuspeh se ne praštaju.

Pojam narcisizma i narcisoidne ličnosti uveo je na velika vrata u 20. veku Sigmund Frojd. U eseju O narcisizmu iz 1914. godine on pravi razliku između primarnog i sekundarnog narcisizma, pri čemu je primarni narcisizam uobičajena pojava u ranoj životnoj fazi svih ljudi u kojoj dolazi do formiranja Ega, dok se sekundarni narcisizam odnosi na preusmerenje libidinalne energije u kasnijem životnom periodu sa objekata u spoljnom svetu na Ego, što rezultira smanjenjem interesovanja za spoljni svet i zabludama o sopstvenoj vrednosti i veličini.

Marija Đurđević

SEĆANjE
U potrazi za oslobođenim gledaocem

U celovečernjim filmovima Dušan Makavejev će od istrgnutih odlomaka svakidašnjice i izmešanih fragmenata mita graditi vlastitu 20-vekovnu bajku „1001 noći“

(Foto Anđelko Vasiljević)

I pola veka nakon njegovog prvog celovečernjeg filma, Makavejev ostaje jedna od najsubverzivnijih figura u istoriji moderne kinematografije. Možda razlog tome leži u činjenici da glavne posledice njegove subverzije nadilaze sve spoljašnje, dnevnopolitičke i ideološke okvire. Pored toga, Makavejev ne poseže za radikalnim menjanjem strategije filmske naracije, niti ima potrebu za kakvim revolucionarnim obrtom u koncepciji filmske režije (sve bitne novine on zapravo usvaja iz bogatog fundusa kinotečkog iskustva, preradivši ih pri tom za potrebe kreiranja vlastitog filmskog sveta). Ostvarenja Dušana Makavejeva nastoje da menjaju sam proces prijema filma; ona sve vreme tragaju za bitno drugačijim, oslobođenim gledaocem. Za gledaocem koji se odlučno oslobađa „hipnotičke seanse” ideoloških dogmi, kao i društvenih predrasuda; koji se budi iz dremeža obrazovne „dresure”, propisanih osećanja i ponašanja nametnutih sistemom odgoja i unifikacije jedinke.

Embrion takvog shvatanja umetnosti nalazimo u autorovom tekstu objavljenom u časopisu Delo marta 1958. pod naslovom „Umetnost treba cimnuti”. Tekst započinje kao prikaz izložbe likovne umetnosti SAD u Beogradu, na kojoj su izložene i dve neobične skulpture, dva Kalderova „mobila”. Autor teksta pasionirano nam opisuje kako taj niz ispovezivanih žica i plehčića, kao čovekovom rukom stvoreno drvo, čeka da ga ljudska ruka nekog posetioca zaljulja, pa da ono počne da se njiše „u svom čudnom baletu koji nije ni film, ni scenska umetnost ni vajarstvo”.

Srđan Vučinić

SMRTONOSNA ZABORAVNOST
Otkriven uzrok Alchajmerove bolesti

Posle decenija istraživanja, tim naučnika okupljenih sa različitih strana sveta objavio je da Alchajmerovu bolest, od koje danas pati 30 miliona ljudi, uzrokuje bakterija kriva i za bolesti zuba. Najavljuju i lek

Normalan mozak (levo) i mozak pacijenta sa Alchajmerovom bolesti

Trinaest istraživačkih laboratorija na različitim stranama sveta, nezavisno jedna od druge, korak po korak došle su do odgovora na pitanje koje decenijama muči lekare i milione ljudi širom sveta – šta uzrokuje Alchajmerovu bolest? Izgleda čak da su otkrili i kako može da se zaustavi razvoj, pa i umanje simptomi ove strašne bolesti.

Svetski mediji protekle nedelje naprasno su počeli da predlažu da posetite zubara ili neurologa ukoliko vam desni krvare prilikom pranja zuba. Bolesti desni, naime, uzrokovane bakterijom Porphyromonas gingivalis, osim što uništavaju zube i oralno zdravlje, izgleda da uzrokuju i Alchajmerovu bolest. Toksini ove bakterije, međutim, mogu se blokirati lekovima i tako zaustaviti napredak Alchajmerove bolesti, ili čak umanjiti simptome. Vest proističe iz istraživačkog rada koji su potpisali naučnici sa Univerziteta u Krakovu, Univerziteta u Kaliforniji, Univerziteta u Luisvilu, Univerziteta u Bergenu, Kembridžu, Bostonu, Melburnu i Oklendu, predvođeni kalifornijskom farmaceutskom kućom Cortexyme. Kroz ovu saradnju, u 2019. biće započeta velika klinička studija kojom se ispituje dejstvo novog leka, a pominje se i vakcina protiv Alchajmera, odnosno bakterije uzročnika.

Marija Đurić

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari2
7bb32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dostojanstvo
Lep tekst...
zoran stokic
Malobrojni narodi ne mogu preživeti u formi despotskog društva zato što se ono hrani ljudskom energijom . Češka, Holandija,...razvile su individualna građanska kapitalistička društva koji su sposobna da malobrojnim narodima obezbede civilizovan život i opstanak u svetu sebičnih intreresa velikih. Holanđani su za 1000 g oteli od mora i isušili 65% teritorija svoje zemlje i pretvorili ih u plodno zemljište. Sa svakog hektara oni proizvedu oko 30 puta više (bilo koje biljke) od nas. Pride u Zapadnoj Evropi od 1235-1850 bila serija "malih ledenih doba" onda se postavlja pitanje kako su oni uopšte uspeli da prežive i budu uzor države na planeti Zemlji? Tako što su stvorili: GRAĐANSKO SOCIOLOŠKO POVEZIVANJE, ljudi u društva i države sa građanskom – kritičkom naučo-tehničkom kulturom - za razliku od našeg 700. "despotskog" (ne)povezivanja! Gde je stanovništvo malobrojno "despotski sistem" nema čime da se "hrani" – sistem postaje neuspešan – kao kod nas!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja