četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Jedan dan života na vrhu Šar-planine

Autor: Gvozden Otaševićčetvrtak, 31.01.2019. u 20:11
На Га­зи­ме­стану: наш репортер, Војо То­шо­вић, др Александар Ле­по­са­вић (Фо­то лична архива)

Štrpce – Na vrhu Šar-planine onomad je grupa meštana u mrazovitom danu čekala i, po našim običajima, triput bog pomaže, dočekala trojicu prijatelja iz čačanskog kraja. Doktor Aleksandar Leposavić, naučni radnik Instituta za voćarstvo i jedan od vodećih srpskih stručnjaka za malinu, bio je vozač i putovođa, uz njega povrtar i stočar na glasu iz ivanjičkog sela Radaljevo Vojo Tošović i sa njima izveštač „Politike”.

– Volim ove ljude, oduševljen sam njihovom borbom za opstanak i nikad mi nije bilo teško da pređem 600 kilometara tamo i ovamo da bismo se videli i upitali za zdravlje – kaže dr Leposavić za „Politiku”.

On je bio i pokretač ovog susreta. Sakupili smo u Čačku stotinu novih knjiga i poneli gore u Štrpce, i još dalje na Šaru, u školu na Brezovici. U paketima je bilo raznorodno štivo, među naslovima i šahovski priručnici koje nam je u Čačak, pre nego što smo krenuli, poslao Milan Aco Milićević, predsednik ŠK „Beograd”, iz srpske prestonice.

Če­do­mir Ni­ko­lić i dr Alek­san­dar Le­po­sa­vić  (Fo­to G. Ota­še­vić)

Čitao je, svojevremeno, neki zapis ovog novinara načinjen u Štrpcu, srce mu zaigralo i rešio da pomogne toj nejači na vrhu najjužnije srpske planine. Za početak, knjigama. I pomoći će još, kaže.

– Alal vam vera što ste potegli na ovoliki put po nedobu, i kao ljudima, našim Srbima, mogu da vam kažem samo: Hvala – reče, ređajući priložene knjige u svojoj kancelariji, Čedomir Nikolić, direktor OŠ „Šarski odred”, koja ima tri škole: u Sevcu, Brezovici (Jazince) i Vrbeštici.

– To je 328 mališana od predškolskog do osmog. A druga škola naše opštine, „Staja Marković” u Štrpcu, ima 450 učenika, u varošici, zatim u selima Berevce, Donja i Gornja Bitinja i Sušiće. OŠ „Rajko Urošević” u Gotovuši još 120 – priča Nikolić.

Srednja škola „Jovan Cvijić” u Štrpcu drži nastavu za 420 učenika.

– Imamo ukupno oko 1.200 mališana i srednjoškolaca. U Štrpcu radi i jedan vrtić, ali ne može da primi svu decu, pa će uskoro u dvorištu škole u Jažincu početi gradnja drugog. Vlada Srbije daće za to 40 miliona dinara – ističe direktor.

Šta još ima novo u životopisu ovog snežnog beskraja?

– Poljaci iz Kfora bili su okačili albansku zastavu u Jažincu, pa su je skinuli, i sad na toj tački nema nikakve. I to nas čini srećnim. Mada se istorija poigrala s nama: Albanci se odavde sele u Uroševac i pretvaraju se u gradski narod, a mi Srbi postajemo seljaci.

Vojo Tošović je sa obale Moravice uprtio harmoniku, čije je tajne otkrio davno kao dečak. Proneli smo je i vratili lako, jer nas na administrativnom prelazu u Jarinju niko ništa nije pitao, i odatle nastavili ka najusamljenijem srpskom naselju u južnoj srpskoj pokrajini.

A gore, na hiljadu metara nadmorskih, čekali su nas stari prijatelji, željni druženja. Dobrivoje Stevanović koji drži hladnjaču u Štrpcu, profesor srednje škole u varošici Dragan Staletović Tesla, svetski rekorder u proizvodnji maline Ljubiša Rakinac iz sela Sušiće na Jezerskim planinama (31,5 tona po hektaru), bivši predsednik opštine Štrpce Zvonko Mihajlović... Seli smo u jednu kafanicu ovog lepog mesta od 1.200 stanovnika, Vojo je počeo sa užičkim kolom i beše dugo do zore.

Direktora škole zamolili smo da zajedno banemo u neku prodavnicu i pogledamo nađe li se makar hleba za ove istorijske iskušenike. Jedan dućan u glavnoj ulici Štrpca ima svega, puni rafovi. Vlasnik nas moli da ga ne fotografišemo, ali blagorodno priča.

– Problem je samo sa „plazma” keksom, ostalo imamo – priznaje šeretski.

Ba­kal­ni­ca u Štrpcu  (Fo­to G. Ota­še­vić)

Nismo mogli da ih stavljamo na žive muke i pitamo otkuda im roba, ali se, Srbin ne zna da čuva tajnu, reč po reč saznalo... Dakle: neku robu dovoze Albanci, jer se besplatno leče u bolnici u Štrpcu, koju finansira srpska država. Dalje: ovo jeste zimska pustinja, ali opet ništa nije daleko: do Uroševca 30, Prištine 61, Prizrena 34 i Skoplja 61 kilometar. Pa dolaze i Makedonci s robom. Ni šumski putevi nisu baš pod strašnom kontrolom, ako sneg nije veliki. Na kesi od kilograma brašna piše: makedonsko. Odakle im, ako oni nemaju pšenicu?

– Šta mi znamo ko to melje – kaže Dobrivoje Stevanović.

Rekoše nam još da u najvećem makedonskom gradu postoji preduzeće „Svislajon Skoplje” sa većinskim srpskim kapitalom, ta roba ima makedonske oznake, ostalo je poznato.

Ali, sve ove gorske junake vuče zajednička otadžbina. Čedomir Nikolić bio je beogradski student, pa se vratio u zavičaj. Kaže da je za sve ove ljude Srbija bogojavljenje.

Pitamo ga koliko Nikolića ima u Štrpcu. Pokazuje nam rukom preko Miljoštice, u varošici, i kaže: Svi smo tu, oko 20 kuća. U krugu dvojke.

Upoznao nas je i sa suprugom Radicom.

– Ona je tu, iz sela Berevce, blizu Štrpca. To vam je kao Beograd i Zemun.

Odavde, iz ovog srpskog zbega sirotinje i nejači, ne odlazi se praznih šaka. U frižideru čuvam kotur šarplaninskog sira.


Komentari4
98b33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zlatko S P
Puno toplih pozdrava Strpcanima ,iz zamrznutog Detroita na minus24 C od Vaseg Vratnickog Prijatelja.Ime Stojkova kuca nosi ime po mom pradedi Stojka Iz Vratnice ,sto je imao Stado od Dvesta ovaca,I bas tamo imao je neku kucicu ! Drzzite se hrabro.!
Stefan Savić
Služio sam vojsku u Stojkovoj kući 1992. godind. Sjajna planina Šara i sjajni ljudi.
Петар,Загреб.
Богати су.Збројио,имају 1.218 ђака. Јако сјеме у нашим планинама.Размножит ће се и спуштати у долине. На Балкану је тако увјек било.Са планина у долине. Сваких сто и нешто година планинци како наш народ каже,врховци, преплаве долинце . Уз стрпљење и Божју помоћ.
Zoran Markovic
Да Бог Да
Preporučujem 59

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja