nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:42

Venac liparskih gradova

Srpska Crnja i dalje živi u znaku Đure Jakšića, našeg najpoznatijeg boema
Autor: Đ. Đukićutorak, 22.01.2019. u 18:00
Српска Црња: култура окупљања око боема (Фото Ђ. Ђукић)

Srpska Crnja – Valjda nema mesta koje je toliko vezano za ime nekog umetnika kao što je to Srpska Crnja koja se gotovo poistovećuje sa Đurom Jakšićem, najpoznatijim srpskim romantičarem. Kad čovek ulazi u varošicu, bez obzira na to što dobar deo života pesnik i slikar u njoj nije proveo i što je ovaj svet napustio pre gotovo jednog i po veka, još uvek očekuje miris lipa i vina i priviđaju mu se slike sa njegovih platna i sve ono što je preživelo iz umetnosti neprevaziđenog dela. Crnja zaista još uvek živi u znaku našeg najpoznatijeg boema. Za razliku od drugih sličnih mesta, ovo sa oko tri hiljade meštana, zahvaljujući poznatom zemljaku, drži do kulture. Tako smo, kada se govori o Crnji, upravo ušli u godinu ovde rođene i sahranjene Drage Gavrilović za koju se tvrdi da je prvi romansijerka u srpskoj književnosti.

Gradić ima svoj Kulturni centar koji poslednjih godina ovde uspešno podupire kulturna dešavanja koja su se ranije svodila na Đurine dane – Liparske večeri, manifestaciju koja odoleva već 58. godinu i koja je iznedrila nagradu za najbolju knjigu poezije koja nosi pesnikovo ime. Zahvaljujući tom priznanju, što kroz njegovo primanje, što kroz učešće u žiriju, kroz varošicu je proteklih decenija prošla plejada najvećih imena srpske književnosti. Širenje ljubavi prema biranim rečima i umetničkim slikama rodilo je i druge manifestacije. Direktor Kulturnog centra za kulturu Rodoljub Boškić kao ilustraciju pominje Venac liparskih gradova. Pre četiri godine on je pokrenuo kulturno povezivanje gradova u kojima je živeo i radio najprihvaćeniji banatski umetnik. U njegovom životu svaki na svoj način ostavili su tragove Kruševac, Jagodina, Kragujevac, Požarevac, Žagubica, Malo Crniće, Rača, Beograd, Zrenjanin, Kikinda, Senta, Temišvar…

– Mi sada sarađujemo na principu razmene programa i tako na najbolji način našu varoš predstavljamo gotovo celoj našoj zemlji. Isto tako se svi ti gradovi okupljaju i kod nas – objašnjava direktor KC u Srpskoj Crnji.

U varoši je ustanovljen i festival kratke književne forme na koji svake godine dolaze aforističari i pisci kratkih priča. U septembru je sajam kulture sa raznim sadržajima, a knjiga je u prvom planu. U mestu postoji odlična pozorišna sala. Kulturni poslenici iz ovog mesta u poslednje vreme mnogo rade na afirmaciji pozorišnog amaterizma i to je sada glavno opredeljenje u ovoj oblasti.

Prema rečima direktora Boškića, vlada mišljenje da je u našoj kulturnoj javnosti zanemareno Jakšićevo slikarstvo, mada neki kritičari tvrde da je pesnik bio i odličan slikar. Zato su odlučili da angažuju studente Fakulteta likovne umetnosti iz Beograda koji su izradili 25 kopija Đurinih slika. Budući da je do originalnih slika teško doći uspele kopije se izlažu po Srbiji i tako se građani upoznaju s delima o kojima se malo zna jer su bila skrajnuta od javnosti. Đura je slikao mnogo, ali je svoja dela prodavao jer je od slika i živeo. Tako slike uglavnom nisu doživele javnu promociju. Ima mnogo portreta trgovaca, oslikao je i brojne ikone i ikonostase. Među najpoznatijim njegovim delima su svakako Žena sa lepezom, Devojka sa lautom, Katarina Protić, Jelena Prekajski, Mileva Protić Kocić, car Dušan, knez Lazar, Marko Kraljević… Tu su i Odmor posle boja, Ustanak Crnogoraca, Pogibija Karađorđeva, Na straži. Svakako jedan od najlepših portreta u srpskom slikarstvu 19. veka jeste i slika „Devojka u plavom”, portret Mile Popović u koju je Đura Jakšić bio zaljubljen.                                                                             Tako delo pesnika i slikara i u svemu simpatičnog boema, čija se popularnost sa istim intenzitetom odražava kroz tri veka, čini život u njegovom rodnom kraju i danas interesantnim i doprinosi da područje uz granicu ne ostane pusto. A od toga preti stalna opasnost.


Komentari1
3e81f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sinisa Stojcic
Ako je za zivota bio ugnjetavan,sikaniran, neshvacen, cesto na ivici egzistencije, onda je lepo da barem Njegovo rodno mesto, toliko godina od odlaska povrati ne secanje, jer On nikada nije i nece biti zaboravljem, nego vrati ga svojoj kuci

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja