ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:13

Šetnja po tuđem ataru

Moram da priznam da sam imao tremu kada sam pristupio „Korenima” jer sam već znao puno toga, između ostalog, kroz život sam imao neke izukrštane odnose i sa autorom i sa delom. Zato sam morao da se uzemljim pa sam ponovo pročitao knjigu i na neki način otvorio novo poglavlje naših odnosa koje je, eto, rezultiralo serijom, kaže reditelj Ivan Živković
Autor: Snežana Čikarićnedelja, 20.01.2019. u 13:19
Иван Живковић (Фото Ненад Неговановић)

Protekla godina za mene je bila najuspešnija. Sa serijom „Koreni” doživeo sam najveći uspeh u karijeri. A šta očekujem u ovoj?! Mnogo novog posla kojeg se ne plašim i u kojem ću uživati. A uspesi će doći. Ili neće. Videćemo. To je prolazna stvar.

Ovako sumira godinu za nama Ivan Živković, reditelj koji se samo u protekle dve godine potpisao ispod nekoliko značajnih televizijskih projekata. Osim serije „Koreni” radio je „Ubice mog oca”, bio deo rediteljskog tima „Senke nad Balkanom”. Tokom bogate karijere bio je asistent Gorana Markovića, Srđana Dragojevića i Dragana Bjelogrlića, režirao serije „Pozorište u kući”, „Mile protiv tranzicije”, „Vere i zavere”... Deset godina nakon što je sa Goranom Šušljikom radio film „Hadersfild”, zajedno su uplovili u priču zvanu – „Koreni”.

Da li je teško ekranizovati jedno remek-delo Dobrice Ćosića?

Odgovornost je svakako veća. Pre svega jer je to književno delo koje već postoji, koje ima svoj život i svoju publiku pa zbog toga kao reditelj imaš osećaj da ulaziš u nečiji atar u kojem bi trebalo malo pažljivije da se krećeš. Sa druge strane, bez neke vrste umetničkog bezobrazluka ili umetničke slobode nema ničega. Ne postoje pravila po kojima se nešto radi pa ako se njih budemo držali biće sve u redu. Moram da priznam da sam imao tremu kada sam pristupio „Korenima” jer sam već znao puno toga, između ostalog, kroz život sam imao neke izukrštane odnose i sa autorom i sa delom. Zato sam morao da se uzemljim pa sam ponovo pročitao knjigu i na neki način otvorio novo poglavlje naših odnosa koje je, eto, rezultiralo serijom. Odgovornost i trema su tu pojačane i činjenicom da je to jedinstvena prilika koja se desi sada i najverovatnije nikada više. Nije isto kao kada neki Englez radi Džejn Ostin i „Razum i osećajnost” pa oni onda urade 30 verzija tog romana. U Engleskoj je do sada sigurno urađeno deset serija i četiri filma na tu temu. Ovde to neće biti slučaj.

Samim tim i zadovoljstvo je veće...

Ogromno je zadovoljstvo kada se nešto uradi kako bi trebalo. „Koreni” su druga serija koju sam radio po nekom romanu. Pre njih radio sam „Vere i zavere” po romanu Aleksandra Tišme i čini mi se da sam nekako našao neku zonu gde funkcionišem kao reditelj i da to dosta dobro radim. I to je nešto što me čini srećnim.

Da li je bilo sličnosti u radu na ta dva projekta?

Slični su bili problemi. „Koreni” su neobično moderno napisan roman i za današnje standarde. U vreme kada je nastao verovatno je bio čudesno moderan. Glavni izazov je bio kako taj moderni tok prevesti u nešto što je dramska struktura. I to je prvo napravio scenarista Đorđe Milosavljević, onda sam se ja uključio. Odlučili smo da ne pokušavamo da imitiramo tu vrstu modernosti, već da na neki način vratimo u nešto što je tradicionalno narativno pripovedanje jer nam se činilo da nismo uspevali da mu nađemo ključ koji bi na nivou serije funkcionisao. Ta vrsta pripovedanja u filmu mogla bi biti zanimljiva, ali u seriji koja ima epizode, početke i krajeve, jednostavno nismo nalazili rešenje i na kraju smo zaključili da je sigurno ovako bolje i tako smo i uradili. Ispoštovali smo na neki način to da je roman „hronika” nastajanja srpske građanske porodice u 19. veku. Uspeh serije potvrđuje da smo dobro izabrali.

Očekivali ste toliki uspeh?

Ne!

U čemu je tajna?

Ne znam. Znali smo mi da je dobro, nismo sumnjali u to. Znali smo to i dok smo snimali a naročito kada smo završili. Ko god je gledao seriju rekao je da je stvarno dobra, ali sam uspeh kod publike... Postoji neki iks-faktor zbog koga ne znate šta će se desiti. Na neki način serija je našoj publici legla. Šta su sve razlozi? Verovatno postoji neka Dobričina publika koja je to jedva čekala. Ali, gledali su i mladi ljudi, što je meni fascinantno. Stalno sam u komunikaciji sa nekim profesorima književnosti koji su oduševljeni što eto sada ne moraju više da „zvone” da to mora da se čita, već deca sama uzimaju roman u ruke. Dobar je osećaj što smo na neki način udahnuli romanu novi život, to što će još neko uzeti da ga pročita. A opet, uvek će biti i onih koji će reći „knjiga je knjiga, to se ne da porediti”.

Zašto toliko tamnih valera?

Roman je takav. Nije to romantična komedija. To je dosta teška i tvrda priča. Razmišljali smo da li da unesemo humor u priču, ali ja sam mislio da postoji sigurno neki razlog zbog čega ga u romanu baš i nema. U delima Dobrice Ćosića inače ima humora, ali u „Korenima” vrlo malo. Ali, ima puno života. Ja sam bio taj koji je navijao da ne trpamo neki humor koji bismo morali da izmislimo jer ga nema, i to samo da bismo zadovoljili neku formu koja je neophodna za televiziju. Da bude red ovoga, red onoga... I ne kajem se. Mislim da smo nekako uspeli da ispoštujemo baš ono što je nota, ton, što je valer romana. Naravno, neko drugi bi uradio nekako drugačije. Možda bismo bili popularniji da je bilo više ovoga ili onoga ali... Ne žalim se.

Uz „Korene” radili ste nešto potpuno drugačije, jako gledanu kriminalističku seriju „Ubice mog oca”.

„Ubice” radim već tri godine i smatram ekipu sa kojom sarađujem nekom svojom proširenom porodicom. Mi smo svi jako bliski. I glumci i autori serije, Gaga Antonijević i Nataša Drakulić. Ja uživam. To je nešto što je bilo potrebno našoj publici. Čini mi se da će imati dug vek jer je bazična serija u žanru. I u Americi imate takve primere, serije koje su u žanru, to su što jesu, ne izmišljate ništa novo, i one traju i po dvadeset godina. „Ubice” su upravo takva jedna serija u kojoj neki policajci rešavaju neke zločine. Ono što smo svakako jasno uradili jeste da smo uspeli našem policajcu da damo realan lik koji pre toga nije postojao. Ranije su bile romantizacije policajaca, kao u seriji „Policajac sa Petlovog brda”. I kada se sretnem sa nekim pravim policajcima kažu mi da im se jako sviđa što su ovako predstavljeni. Nisu imali prozor u realni svet. Obično su bili ili jako pokvareni i zli ili jako dobri. Ovo je bio pokušaj da se dođe do neke realnosti, izmaknute, odmaknute. Na kraju krajeva, ovde nije reč o dokumentarnom već o dramskom, igranom programu i ja volim to da radim i radiću dokle god me budu zvali. I sve dok bude postojao interes publike. Treću sezonu smo Miroslav Lekić i ja radili, pola-pola. I jednu epizodu je režirao Miloš Kodemo. Mislim da na proleće radimo četvrtu sezonu. Videćemo koliko će da traje. Naše tržište je ovakvo kakvo je, menjaju se vlasnici medija, vlasnici televizija i nemamo mi nikakve garancije šta će biti. Publika za sada voli, prati i želi pa se nadamo da će taj njen glas neko čuti.

Puno posla imate?

Ne smem da prestanem da radim jer ću vrlo brzo postati siromašan. Mi ovde niti imamo astronomske honorare niti imamo regulisana autorska prava. Surova je naša stvarnost i mora da se radi. Dobrog sam zdravlja, hvala Bogu, pa ću nastaviti da radim dokle mogu. Sada radim drugu sezonu „Senki nad Balkanom”.

Uz „Senke” radite još jedan televizijski projekat…

To je nova seriju koju kao autor serije potpisuje Gaga Antonijević, a scenario je napisao Dimitrije Vojnov. Zove se „Državni službenik” i u njoj igraju Milan Marić, Marta Bjelica… Ima puno mladih glumaca, ali i dosta iskusnih, poput Nebojše Dugalića, Raše Vujovića. To je priča o izazovima koji su pred našom državom, pred Evropom i svetom, o migrantima, o bezbednosnim izazovima koji to nose… Počeli smo 5. decembra i radimo uveliko i pretpostavljam da će to da se emituje negde na proleće. Ima 12 epizoda, opet smo Lekić i ja podelili napola. Već zvučimo dosadno. U sledećim „Ubicama” ćemo neke mlađe reditelje da uključimo. Što se mene tiče, voleo bih da bude još više serija. Čujem da se svašta sprema i mislim da je to dobro. Neke će stvari nastati pa propasti ali kao tržište smo dosegli planetarni standard.

U planu imate i jedan filmski projekat…

Naredne godine bi trebalo da snimam film. Dobio sam pare od Filmskog centra Srbije za film po scenariju Ace Radivojevića, Pavla Zelića i Dušice Novaković, sa radnim naslovom „Brucoši”. To je prava, rasna tinejdž komedija o mladim junacima koji završavaju srednju školu, spremaju se da kroče u život i sa tim imaju određenih problema. To je i priča o jednom letu koje bi oni trebalo zajedno da provedu pred polazak na fakultet. Snimaćemo ili na proleće ili u jesen. Producent je Living pictures i uveliko to pripremamo, radimo na scenariju, jurimo pare jer ih ovde nikada nema dovoljno.


Komentari2
392d8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
"КОРЕНИ" ВАНСЕРИЈСКО ДЕЛО! За "Корене" свака част. Од писца до редитеља, до сценаристе, костимографа, сниматељ и свега другог заслужују сви награде и признања. То је нешто што ми је од свих наших серија најлепше "легло". Та је серија, по мојој процени, вансеријско дело.
rajko
Bravooooo!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja