ponedeljak, 19.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:27

Nauka u senci porodice i prijatelja

Za godinu dana provedenih u rukovodećoj fotelji ambiciozna direktorka je već dosta uradila na marginalizaciji nauke u Institutu „Vinča
Autor: Željko Šljivančaninčetvrtak, 10.01.2019. u 18:00
Новица Коцић

Deklarativno isticanje nauke kao delatnosti od strateškog značaja za Republiku Srbiju ovih dana pada u vodu u sudaru sa vestima iz Instituta „Vinča”. Glavni akteri su direktorka instituta, njen muž i brojni članovi porodice zaposleni u institutu. Tu su i pet pomoćnika i nekoliko „mladih lavova”, odnedavno pristiglih kao dodatno pojačanje ionako brojnoj institutskoj administraciji.

Bez obzira na šarolike kvalifikacije i radno iskustvo, zajednička im je lojalnost direktorki, nagrađena izuzetno visokim platama. Dokumentovane primere raširenog nepotizma, nenamenskog trošenja novca i višemesečne žalbe na marginalizaciju nauke u najvećem srpskom naučnom institutu, u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uporno ignorišu ili se proglašavaju nenadležnim.

Javnost je proteklih nedelja bila u prilici da se bliže upozna sa vrlo neobičnim argumentima direktorke Instituta „Vinča”, iznetim kao odgovor na javne kritike. Bez obzira na primedbu da se njeno ime nalazi u registru funkcionera Agencije za borbu protiv korupcije, direktorka će u „Pištaljci” tvrditi da nije funkcioner, a zatim insistirati da nepotizam ne postoji jer sa svojim višegodišnjim partnerom ne živi u bračnoj zajednici (on na društvenim mrežama tvrdi suprotno).

Iz novina saznajemo i da direktorka smatra da je objavljivanje naučnih radova u vrhunskim međunarodnim časopisima društveno beskorisno i treba biti zamenjeno radom korisnim za državu. Svesna je da ideja nije popularna među naučnicima, ali izgleda nije svesna da nije ni originalna i da je često promovisana od strane diletanata, greškom  uzdignutih na nivo kreatora naučne politike.

Nažalost, za godinu dana provedenih u rukovodećoj fotelji ambiciozna direktorka je već dosta uradila na marginalizaciji nauke u Institutu „Vinča”. Neki od najboljih studenata Beogradskog univerziteta, koji nisu otišli u inostranstvo već ostali ovde, rade za platu od oko 50.000 dinara. Njihov 28-godišnji vršnjak, koji je šef računovodstva instituta, zarađuje oko 150.000 dinara, otprilike tri puta više od devojaka i momaka koji privode kraju rad na svojim disertacijama. Kada doktoriraju, najboljima će plata porasti do 80.000 dinara i biti oko polovine zarade mladog stručnjaka za računovodstvo.

Ako se nakon nekoliko godina postdoktorske specijalizacije na najboljim svetskim univerzitetima neko od već afirmisanih naučnika vrati u „Vinču” može da očekuje platu do 100.000 dinara, kojom će dostići primanje direktorkinog devera – referenta za protivpožarnu zaštitu. Kada sa 15 ili 20 godina radnog iskustva naučnici konačno steknu najviše naučno zvanje u Srbiji – očekuju zaradu do 110.000 dinara.

Tada će zarađivati približno kao direktorkina zaova, zadužena u Institutu za evidenciju javnih nabavki, ali primanja 28-godišnjeg šefa računovodstva za naučnike ostaju nedostižna. A šta tek reći za njegovog 31-godišnjeg kolegu koji je odlukom direktorke postavljen za šefa administracije i zarađuje oko 230.000 dinara mesečno. Do ovakve plate je teško dogurati i sa dodatkom za članstvo u SANU. Ipak, najveća plata u administraciji je rezervisana za muža. Njegovih 270.000 dinara je otprilike isto koliko prihoduje i sama direktorka.

Direktorka će opet dati interesantno objašnjenje. Javnost će obavestiti da su visoke plate članova porodice i pomenutih „mladih lavova” posledica izuzetnog pregalaštva u radu. Ona to ceni, velikodušno ih nagrađuje i, kako ističe, na taj način se bori protiv odliva mozgova. Naučnike ne nagrađuje jer oni pišu beskorisne radove, a utisak je da je njihov odlazak zapravo poželjan. U njenoj viziji Nacionalnog naučnog instituta, za nauku i naučnike jednostavno nema mesta. A u pravljenju te vizije joj osim pet pomoćnika svesrdno pomaže i novi rukovodilac sektora za strateško planiranje – momak u kasnim dvadesetim koji je nakon diplomiranja na Megatrendu karijeru gradio kao šef prodaje u privatnoj bolnici. 

*Naučni savetnik Instituta „Vinča” i dopisni član SANU

 

 


Komentari51
2e2dc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dik
... za nauku i familiju ne treba sitničariti i štedeti!
Zoran
Sto se tice plata naucnika, vidim da i to tekst govori, evo vam malo u Americi. Doktro nauka, matematicar, doktorirao u Rusiji, a i Kinez, znamo se, rade na fakultetu, a to je opet naucna ustanova, jer oni stvarno i rade neke praktticne stvari, imaju 50, 60.000 dolara bruto platu. Ja sam radio kao programer za 60.000 platu. Lekar radi za duplo vecu platu, ali to je minimalna lekarska plata. Plata od 100.000 dinara, kao naucnik, u Srbiji je OGROMNA i mnogo prevazilazi plate naucnika u drugim drzavama u odnosu na ostatak stanovnistva. I jos nesto, profesori na tom fakultetu, a i ostalim, rade 8 sati svakog dana. Ovi po drzavnim fakultetima leti primaju manju platu jer ne rade. Stednja. Razmazeni su naucnici u Srbiji...ne malo...nego OVOLIKO. Taj Rus ododje i kaze mi: Napravili smo spikera koji cita tekst. Softverski. Ili mi kaze: Na osnovu grimase koju pravi pacijent ocenjujemo bol koji trpi od 1 do 10. Opet program. Znaci rade nesto PRAKTICNO, stalno.
Катарина
Вама треба тумач за српски језик, јер је више него очигледно да нисте разумели ни делић онога што је написано: не говори се о платама научника као таквим, нити се над њима ламентира, опет као таквим, већ је реч о односу плата унутар исте установе, односу између различитих занимања. Ако је реч о, највећем, НАУЧНОМ институту у Србији, а јесте, и ако је судити по висини плата и начину како и ко се бира на одговарајућа места, онда је Винча сигурна кућа за родбину и пријатеље њених највиших функционера, при чему се пренебрегавају вредносни критеријуми - па се тако запошљавају особе са ПРИВАТНИХ универзитета, у ДРЖАВНУ установу од НАЦИОНАНОГ ЗНАЧАЈА, притом без икаквог искуства за позицију "руководилац сектора за стратешко планирање" - и тако НАУЧНИЦИ маргинализују. Отуд старосни и еволуциони критериј, у тексту, да покаже како се досеже "ОГРОМНИХ" 100 000 рсд за научника, а како за шефа рачу., или запосленог за "евиденцију јавних набавки" МАЛИХ 150, или 230, или НИКАКВИХ 270 хиљада рсд.
Preporučujem 40
Zoran
Kad sam ja studirao pricao se vic: Igra se utakmica izmedju zaposljeni u Vinci i Ivo Lole Ribar (dve naucne ustanove). Ali u Americi.
Jovan Milanovic
Treba zamoliti Iliju Cvorovica da rijesi probleme.
skoro penzioner 2
@Rdjosav Kolega, ja iz svog iskustva od 40 godina, u svetu i ovde, ukazujem mladom kolegi na to kako savremena nauka funkcioniše. Sve se vrti oko pisanja i dobijanja projekata. O čemu vi pričate nisam siguran mada ne isključujem da možda i imate nekog dodira sa naukom. Vinču ne treba ukiniti već njenim naučnicima omogućiti da rade u organizacionom ambijentu bar nalik na onaj u svetu. Ako već nemamo opremu i novac, može bar organizacija rada da nam bude onakva kakva je vani. Ovo pre svega znači pod hitno smeniti generalnu direktorku i njen tim jer njihovo diletantsko delovanje i vizije nikakve veze nemaju sa administracijom i organizacijom rada nauke. S tim u vezi veliko hvala kolegi Šljivančaninu na ovom tekstu kome ne bi ništa dodao niti oduzeo. Kolega zna kako nauka funkcioniše! Novom direktoru Vinče bi preporučio da se drži redovnog plaćanja struje, kupovine maziva i kupovine autobusa za prevoz zaposlenih. i da se ne meša u nauku, to rade rukovodioci projekata.
Petar Ilic
(@skoro penzioner 2) Dobro misljenje pod uslovom da ima vrednih projekata koje je neko narucio i placa za njihovo izvrsenje. Ali ako nema takvih projekata, sta onda? Kojim poslom se bave naucnici koji imaju posao ali se ne bave naukom? U kakvu nauku se to mesa direktor? Ako bi hteo da se mesa onda bi otpustio naucnike koje nemaju projekat za koga rade. Zar nije tako u svetu o kome pisete?
Preporučujem 7
М
И да нови директор достојанствено представља Институт а не да прави скандале и брука "Винчу" и њене научнике.
Preporučujem 23
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja