petak, 03.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:23
INTERVJU: general-major KARLOS BRANKO, bivši zamenik šefa misije vojnih posmatrača UN za Hrvatsku i BiH

Istinom protiv narativa o genocidu u Srebrenici

Autor: Biljana Bakovićčetvrtak, 20.12.2018. u 15:00
(Фото Марио Жоао)

Odmah po objavljivanju, novembra 2016. godine, knjiga „Rat na Balkanu – džihadizam, geopolitika i dezinformacija” izazvala je brojne kontroverze. Tvrdnje iznete u njoj – da u Srebrenici nije počinjen genocid i da je akcija „Oluja” bila etničko čišćenje – imaju veći značaj samom činjenicom da je autor knjige portugalski general-major Karlos Martins Branko, koji se od 1994. do 1996. godine nalazio na položaju zamenika šefa misije vojnih posmatrača UN za Hrvatsku i BiH.

Činjenica da je sagovornik „Politike” nakon službe u BiH obavljao niz visokih dužnosti u misijama Ujedinjenih nacija (Izrael, Liban, Sirija, iračko-kuvajtska granica), ali i NATO-a (Avganistan, Brisel), njegovim tvrdnjama daje posebnu težinu.

Knjiga generala Branka trebalo bi uskoro da bude objavljena na srpskom jeziku, u izdanju „Knjiga komerca”.

Šta vas je motivisalo da napišete knjigu „Rat na Balkanu – džihadizam, geopolitika i dezinformacija” 20 godina posle završetka konflikta na teritoriji bivše Jugoslavije?

Savest me je navela da napišem ovu knjigu. Ono čemu sam bio svedok na terenu u mnogo slučajeva bilo je veoma različito od priča objavljenih u medijima. Bilo mi je vrlo jasno da postoji zvanični narativ, koji se ne podudara sa realnošću, prilično udaljen i različit od činjenica. Moj aktivni profesionalni život tek sada je dozvolio da napišem ovu knjigu. Pisanjem sam doživeo neku vrstu olakšanja. Ima smisla napisati ovu knjigu i dvadeset godina nakon završetka rata. Ona pruža nove činjenice koje će biti korisne istoričarima i ekspertima o ovom konfliktu.

Osnovna teza u vašoj knjizi jeste – kao što se može zaključiti iz oskudnih medijskih izveštaja o njoj - da zločin nad Bošnjacima u Srebrenici nije bio genocid, kao i da je „Oluja” u Hrvatskoj bila etničko čišćenje nad Srbima u tom području? Da li je to tačno? Možete li ukratko da objasnite na osnovu čega to tvrdite?

To je tačno. U Srebrenici, bosanski Srbi, kao i druge etničke grupe, počinili su ozbiljne ratne zločine. Ali, ratni zločini nisu genocid. Ratni zločini i genocid su različiti realiteti, u smislu njihove suštine, kao i sa pravnog gledišta. S druge strane, u Krajini cilj hrvatskih vlasti bio je da se protera cela zajednica, cela etnička grupa iz regiona, bez obzira kojim sredstvima. To ima ime: etničko čišćenje. Oni koji nisu uspeli da pobegnu bili su brutalno ubijeni bez obzira na godine i pol. Činjenice su danas, više od dvadeset godina kasnije, jasne ako uporedimo etnički balans u ove dve regije pre i posle rata. Danas je srpska populacija u Hrvatskoj neznatna, maltene je nestala. Hrvatska uopšte više nije multinacionalna država kakva je bila pre raspada Jugoslavije.

Na osnovu ovih teza moglo bi se zaključiti da ste „nekritični srbofil”, ili u najmanju ruku „antiislamista”? Da li ste se suočili s takvim argumentima?

Istina je prva žrtva u svim ratovima. Da, kao vojnik ja sam izvestio o onome što sam video. Nije lako biti neutralan u ratu, kada obe strane pokušavaju da ubede svet u svoje argumente, i da istovremeno demonizuju neprijatelja preuveličanog delovanjem plaćenih spin-doktora. Nisam ni pro-Srbin niti antiislamista. Samo pokušavam da budem što je moguće neutralniji, oslanjajući se na fakte, a ne na prigodno iskonstruisane narative koji zaboravljaju nepoželjne činjenice. Svestan sam da je to rizična i nepopularna opcija, posebno kada imam dobre prijatelje sa obe strane rovova. Ponekad je teško održati balans, ali s toliko prepreka na putu, ovakvim pristupom imao sam uspeha u većini slučajeva.

UN je imao na stotine posmatrača tokom ratova u BiH i Hrvatskoj. Zašto nema više pojedinaca iz redova vojnih i civilnih struktura UN da javno izraze to što vi tvrdite o Srebrenici, ali i „Oluji”?

Teško mi je da govorim u ime drugih. Ne bih želeo da se dalje izjašnjavam o toj temi.

Prvi tekst o Srebrenici napisali ste 1997. godine. Možemo ga smatrati osnovom vaše knjige u delu o tom pitanju.

Srebrenica je samo jedno poglavlje u knjizi. Sadržaj i obim knjige mnogo su širi. Kao što njen naslov kaže, knjiga se takođe bavi geopolitikom i dezinformacijama. Uglavnom je zasnovana na ličnim iskustvima, ali ide i dalje od toga.

Koja su najupečatljivija iskustva na Balkanu s kojima ste se suočili?

Među mnogima, tri događaja ostala su urezana u moje sećanje: prvi su posledice „Oluje” 1995. godine, sa „crnokošuljašima” koji su učestvovali u masakru bespomoćnih Srba koji nisu uspeli da pobegnu, i to pred ravnodušnom međunarodnom zajednicom; drugi je bombardovanje Markala 1995. kao i amaterski i neprofesionalni način na koji je krivac odmah identifikovan, bez dovoljno pouzdanih informacija za konzistentni zaključak; treći je, naravno, Srebrenica i svi događaji koji su usledili.

Ko je inicijator ideje da knjiga bude prevedena na srpski?

Inicijalna ideja bila je moja. Budući da knjiga govori o dramatičnom ratu koji je pogodio nacije Južnih Slovena, bio sam čvrsto uveren da su oni prava čitalačka publika. Tako ima smisla da ova knjiga bude na srpskom da bi dosegla do što šireg čitalaštva, uključujući akademike, političare, novinare i narod uopšte.

Kada će knjiga biti biti objavljena?

Nadajmo se da će biti objavljena i predstavljena na Sajmu knjiga u Beogradu 2019. godine.

Međunarodna ekspertska grupa za film o Jasenovcu

Generala Branka nedavno je u Andrićgradu ugostio režiser Emir Kusturica.

„Srećan sam što kao konsultant učestvujem u međunarodnoj ekspertskoj grupi za razvijanje ideje o filmu o Jasenovcu. Doktor Gideon Grajf pozvao me je na svoje predavanje u Andrićevom institutu, što je dragoceno iskustvo, pogotovo zbog prilike za susret sa preživelim logorašima, kao i sa profesorom Kusturicom lično”, rekao je general Branko.

(Prevela Tanja Vujić)


Komentari54
c3d25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon
@Igor G.ja ne opravdavam nikakav zlocin samo hocu da znam potpunu istinu.Procitajte jos jednom moje komentare-nece vam biti na odmet!!!
Игор Г.
„Dragan Pik-lon“ Ko oprašta zločin, postaje saučesnik u njemu. „Konstantin Jakovljevic“ Постоји једно оружје које је много страшније од клетве-истина. То вас боли и прогања. „Miloš“ Искрено верујем да сви људи осуђују злодела у свету, па и Српска, али морамо да признамо да без нашег саучесништва зло не би могло да опстане.
Zoran Knežević
Srebrenica je projektovana od strane tajnih službi SAD i Velike Britanije uz pristanak i saradnju muslimanskog vojnog i političkog rukovodstva. To ni po kojoj definiciji ne može biti genocid. Svi oni, koji su u to vreme "gutali" vesti sa raznih strana, i sa ratišta, znaju šta se dešavalo. Takozvana "zaštićena zona Srebrenica" nije mogla biti zaštićena zona jer su se tu sklonile naoružane horde Nasera Orića. Slobodna ili zaštićena zona podrazumeva sigurno mesto za civilno nenaoružano stanovništvo. Da tragika bude veća, vojska N. Orića nije samo našla utočište pod budnim okom Holandskog bataljona, koji bio zadužen za bezbednost Srebrenice, već su svake noći izlazili iz "sigurne zone" i klali i ubijali po okolnim srpskim selima. Takva tragika se odvijala mesecima sve dok nije "puklo" i hvala Bogu, zaustavljeni muslimanski pokolji, akcijom Vojske Republike Srpske. Prema tome, priče o genocidu predstavljaju pokušaj da se preko toga ostvare neki ciljevi koji nisu ostvareni ratom.
danilo obradovic
@Z. K.,covekove osobine su po nekad zloupotrebljavane .Pozitivan i negativan pogled na zivot se prelamaju i reflektuju na ljude koji nemogu imati cist obraz .
Preporučujem 3
Игор Г.
"Dragan Pik-lon" Када се у Југославији раних осамдесетих први пут чуло да је наша нација боља од оних других, да је наша држава од свих старија, наше писмо савршеније, наша историја херојскија, наше жртве веће, а наши фудбалери најбољи, било је смешно. Затим је постало неугодно. Па опасно. И онда је почео рат.
Zoran Knežević
Pa, Vi počnite sa pričom da je naša nacija najgora, da je naša država jedna od najmladjih, da je naše pismo samo recidiv prošlosti koga u cilju napretka treba da se odreknemo, da imamo najkukavičkiju istoriju na svetu, da su nam žrtve lažne odnosno nikakve i da je laž da smo u poslednjih stotinak godina izgubili 30% aktivnog stanovništva, da su nam sportisti, ne samo fudbaleri, najgori. Ne znam da li je ovo Vama, i sličnima Vama, smešno, neugodno ili opasno ali, očekujem da posle ovakvog "samoreklamerstva", Srbijom poteče med i mleko. Ugledati se na druge nacije koje o sebi pričaju samo najgore, zar ne? Doduše ne znam da li takav narod, sem u Srbiji, postoji ali, vredi pokušati, za opštu sreću i dobrobit.
Preporučujem 23
Miloš
@Igor G, svi znamo da je ono što se desilo '95 u Srebrenici itekako preuveličano. Ali na stranu to, što bi mi bili bolji od drugih, kad se to danas očigledno kažnjava. Po tome, otvoreno ću vam reći, da me baš briga za druge žrtve.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja