utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:03

Heroji u ikonostasu

Čuvena umetnička grupa Irvin predstavila je portrete heroja NOB-a, dajući im specijalne, nove ramove, nova značenja i nove emocije
Autor: Marija Đorđevićnedelja, 02.12.2018. u 13:54
Пoставка изложбе у Музеју савремене уметности Републике Српске (Фото Јака Бабник)

Od našeg specijalnog izveštača
Banjaluka – Marija Bursać, Vladimir Perić Valter, Slobodan Princip Seljo, Radojka Lakić, Slaviša Vajner Čiča, Veselin Masleša... samo su neka od poznatih imena narodnih heroja čiji su portreti izloženi u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci u okviru izložbe Was ist Kunst Bosnia and Herzegovina / Heroji 1941–1945, slovenačke umetničke grupe Irvin (Irwin). Izložba je, simbolično, otvorena 29. novembra, na nekadašnji Dan Republike.

Irvin – jedan od najintrigantnijih umetničkih kolektiva istočne Evrope je za svoje prvo predstavljanje u Banjaluci izabrao oko 90 portreta narodnih heroja, boraca iz vremena NOB-a koji se 80 godina čuvaju u depoima Istorijskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu, a naslikali su ih umetnici iz perioda socijalističkog realizma u periodu od 1948. do 1953. godine. Među autorima portreta su i Vojin Dimitrijević, Bogić Risimović Risim i brojni poznati i manje poznati umetnici.

Portreti heroja postavljeni su u dugim nizovima na zidovima muzeja poput socrealističkog ikonostasa. S obzirom na to da su izvučeni iz depoa nekadašnjeg Muzeja revolucije u Sarajevu bili su i oštećeni pa je njihova restauracija zbog finansijskih teškoća potpomognuta dobrovoljnim prilozima građana Sarajeva. Specifičnost i posebno značenje ovim portretima daju specijalno dizajnirani teški, crni ramovi koje je samo za ovu priliku izradila umetnička grupa Irvin.

„Pre sedam godina zajedno sa Mihaelom Ferom, kustosom iz Berlina, radili smo izložbu bosanskog socrealizma u Istorijskom muzeju u Sarajevu i tada smo pronašli ove slike. Privukli su nas ne samo portreti heroja nego i činjenica da je reč o nekoj vrsti spomenika socijalizma koji čuči zaboravljen. A to je sve naša, zajednička, jugoslovenska priča. Irvin je dizajnirao sve ramove na čijim su uglovima replike sa spomenika vajara Stojana Batića koji je radio u Sloveniji najpre u stilu socrealizma, ali je ubrzo raskinuo sa ovim umetničkim usmerenjem. Irvinovi ramovi nisu dekoracija, oni su deo slike koja se na taj način kreće između dva značenja i čini jednu novu konstrukciju”, kaže Miran Mohar, član Irvina.

Izložbu je otvorila Sarita Vujković, direktorka Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske, podsetivši da je ovo treći put kako portreti heroja izlaze pred publiku. Prvi put je to bilo pre 50 godina, potom 2011. u Sarajevu i sada u Banjaluci. I stručnoj i široj javnosti bili su dugo gotovo nepoznati.

Publici se obratio i profesor dr Miško Šuvaković, teoretičar umetnosti i autor teksta u katalogu izložbe. On je istakao činjenicu da su  na ovim slikama socijalističkog realizma intervenisali savremeni umetnici tako što su im dali nove ramove koji bi, kako je rekao, ovako crni, barokni, u ono socijalističko vreme sigurno iritirali i stručnu i širu javnost.

„Iz dalekog zaborava izvučeni su portreti narodnih heroja. Nastali su u istorijskom periodu socijalističkog realizma koji je veoma kratko trajao u nekadašnjoj Jugoslaviji i već u drugoj polovini pedesetih godina bilo je sramota među umetnicima, istoričarima umetnosti govoriti o socijalističkom realizmu. U tom smislu ove slike su izvučene iz dvostruke i trostruke prošlosti. Postavljene su kao avet, kao oživljavanje sablasti jednog velikog rata, velikog heroizma. Gledajući ove portrete ostajemo zapitani da li je ovo apologija herojima ili dekonstrukcija heroja? Da li je ovo divljenje onima koji su sanjali novi svet ili je to cinizam onih koji znaju da bolji svet nikada neće nastati”, rekao je Miško Šuvaković.

Slovenačka umetnička grupa Irvin koju čine Dušan Mandić, Miran Mohar, Roman Uranjek, Borut Vogelnik i Andrej Savski danas je nezaobilazno ime u svetu savremene umetnosti. Izlagali su u najznačajnijim svetskim muzejima: MOMA (Njujork), Bobur (Pariz), Državni muzej moderne umetnosti (Moskva)... Osnovani su 1983. godine, a sa muzičkom grupom Lajbah, dizajnerskim odsekom Novi kolektivizam i teatarskom grupom Sestre Scipio Našica činili su deo čuvenog umetničkog pokreta „Noe sloveniše kunst” (NSK). Njihova taktika nije bila direktno kritikovanje države i njene ideologije. Naprotiv, bila je prisvajanje elemenata pozajmljenih iz zvanične ideologije, poigravanje njima, a u cilju potkopavanja vladajućeg sistema.


Komentari8
2495e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rajko Nenadic
Portreti komunista naslikani u periodu 1948.-1953. cuvaju se vec 80 godina u Istorijskom Muzeju u Sarajevu?! Slike stare 65-70 godina, eto cuvaju se vec 80 godina. Poceli su da ih cuvaju jos pre nego sto su naslikane jer su vec od 1938. godine (od pre 80 godina) u Istorijskom Muzeju. Eto, nije bilo nikada ni Kraljevine Jugoslavije, uvek su tu u Bosni bili komunisti. Ne Srbi, molicu. Ko kaze da je tzv. ustanak digbut 27. jula 1941., praznik koji je slavljen decenijama u BiH? Ustanak je bio stalni, a naslikani "heroji" su zasluzili taj epitet jos 1938. ili pre toga. Neverovatno, ali ne i neocekivano.
Politiko, malo demokratije
Niste mi pustili k0mentar. Zašto? Ponovo ću da kažem, Šuvaković nema pojma, nikakva to nije dekonstrukcija nego portreti heroja mučenika koji su izginuli da Švabo ne bi pregazio ove ostale. Hvala mladim umetnicima na izložbi, konačno se neko setio da smo imali divnu zemlju koja je nastala 29. novembra 1943. na krvi i kostima izginulih. Večna Slava i Nezaborav Mrtvim Herojima. Ko istoriju ne pamti, ona mu se ponovi.
Бранислав Станојловић
Нама Србима нису потребни ти комунистички антисрпски злочинци. Ако су Словенцима мили, нека их задрже у Корошецовој земљи.
Milka
Jes bolan, potpuno se slažem sa komentarima. U Banjoj Luci, Republika Srpska, nema mesta portretima narodnioh heroja NOB. U gradu u kome bulevari nose imena Draže Mihailovića, Momčila Đujića i Lazara Tešanovića, stvarno je licemerno.
Milanko Gačić
Ako niko pametniji sa normalnijim komentarom nije imao da se javi, nisu morala ni ova dvojica. Oni ne vide ovde domen umetnosti već priliku da pokažu nakaznu brigu za Srpstvo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja