sreda, 19.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:53
U KULTURNOM DODATKU U SUBOTU 1. DECEMBRA

Jugoslovenstvo – utopija ili osmi putnik

petak, 30.11.2018. u 11:00
Вјера Бојничић, Разгледница у спомен уједињења 1918. (Музеј Југославије)

POVRATAK U BUDUĆNOST

Jedan od gubitaka jugoslovenskog veka je utisak da su Srbi izgubili ugled koji su imali. Jugoslavija je širom sveta bila neobično omiljena zemlja. Ponekad se čini da su projugoslovenske simpatije ostale na strani drugih, recimo Slovenaca. A da su Srbi zapamćeni po ružnim devedesetim. Možda je utešno da će se zaboraviti i loša slika Srba, kao i ona herojska iz Prvog svetskog rataNa današnju stogodišnjicu nastanka Jugoslavije mnoge more misli o izgubljenom veku srpskog naroda, o uzaludnim žrtvama, o političkim i intelektualnim elitama koje su u maniru Šekspirovog junaka dale skladno i uređeno srpsko kraljevstvo za hromog i poluslepog jugoslovenskog konja.

Postoje dva toka pripovedanja u priči o veku koji su Srbi izgubili na stogodišnjem jugoslovenskom putovanju. Prvi kazuje da je cela ideja bila pogrešna. I to iz više razloga. Po nekima, jugoslovenstvo je kukavičje jaje podmetnuto srpstvu, osmi putnik ubačen u srpsko nacionalno biće. Preko njega su drugi, pre svega Hrvati objedinili svoje razjedinjene zemlje, a Srbi su se njime samo opili i u njemu utopili. Drugi su blaži, po njima je jugoslovenstvo plemenita utopija, nešto kao komunizam. Oni ne spore dobre strane jugoslovenstva, ali osporavaju realizaciju čitave zamisli. Slično kao što pristalice socijalizma ili liberalizma tvrde da su njihove ideologije odlične, samo im ostvarivanje ne ide najbolje...

Predrag J. Marković

ZAPIS
Nezvani neka šute

A svi mi koji smo tu misao ujedinjenja pronijeli neokaljanu kroz bratoubilačke bojeve i nismo je zatajili pred krivokletničkim austrijskim sudovima, znat ćemo je obraniti i od besavjesnih žurnalista i prgavih, samozvanih politikanata

 Čuvši tu i tamo debate o republici ili monarhiji, mi smo mogli stvarati više ili manje oštre zaključke o političkoj nevaspitanosti mase i o plitkosti buržoaske psihe i – preći preko toga.

Ali žurnalistička vodenica koja mnogo melje a malo brašna daje, dokopala je i raspru dokonih purgara i napuhala od nje uvodničarski balon, prvi zlokoban i otrovan simptom nesloge. To je bio početak. I sad dok se s mukom polažu temelji hramu naše slobode, oni su stali da se prepiru: kakav će oblik imati zlatna jabuka na vrh kupole. Dok udovice onih koji su poginuli za naše ujedinjenje još ni crninu nisu skinule, oni obesvećuju žrtve i ugrožavaju njihov plod. – Zar su srpski vojnici, koji su još jučer na Savi i Dunavu umirali, mislili da li umiru za monarhiju ili republiku? Zar sirotinja po Bosni, Istri i Dalmaciji, koja izdišući čeka da joj se što prije donese hljeba i slobode, misli da li će joj to donijeti republika ili monarhija? Zar se kapitalističko‑imperijalistička Italija, koja poseže za našim teritorijem, brine da li će okrnjiti republiku ili monarhiju? Zar je Narodno vijeće, kome su pune ruke posla a malo pomoći, nabacilo pitanje: republika ili monarhija?

Ne, to pitanje su u najnezgodniji čas nabacili siti i objesni besposlenjaci, bivši ekskluzivisti i skorojevići unitarske misli. Već to da je to pitanje danas nabačeno i s toliko strasti prihvaćeno, nezdrav je pojav, pa i od te surovosti i sljepoće mi bismo okrenuli glavu i – pošli dalje za svojim poslom.

Ivo Andrić*

*Tekst je objavljen u zagrebačkom listu „Novosti”, br. 299, 8. decembra 1918.

© Zadužbina Ive Andrića, Milutina Bojića 4, Beograd.

IZ ARHIVE
Do tog mora doći

Prenosimo članak „Do tog mora doći“ koji je napisan za list Ideje od 15. 6. 1935 i doveo je do zabrane lista, koju je naredilo Državno tužilaštvo u Beogradu. Članak je štampan u knjizi Miloš Crnjanski Politički članci 1919 –1939, koju je kao 15. tom sabranih dela objavila Zadužbina Miloša Crnjanskog

Ovih dana, jedan od članova negdašnjeg Jugoslovenskog Odbora (dr Nikola Stojanović – „Naša politika“), dao je čitavu knjigu rasprava

o našim političkim problemima. Dajući prikaz te knjige u „Politici” svakako sa mnogo autoriteta, g. Slobodan Jovanović označio je glavni problem koji ta studija postavlja.

Znači li to da se nalazimo u predvečerju diskusija?

U svakom, slučaju naše skromno mišljenje, ako je tako, bilo bi da naše političke „probleme“ treba jednom – posle petnaest godina, gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta.

Po našem mišljenju, za ovih petnaest godina čula se samo slovenačka i hrvatska kritika, i mora se priznati često egoistička, i bezobzirna. Samo se srpska nije čula.

U ime jednog krivo postavljenog jugoslovenstva igrala se jedna čudna igra, i slepcu na kraju krajeva mora postati ogavna.

Sa stalnom tendencijom da se ograde zidom, bio to jezik, bila to književnost, bio to partijski život svih nijansa, u Ljubljani su se nalazili u pozi onog koji jednako traži, ali ništa ne daje.

Miloš Crnjanski

O GRADU I TOLERANCIJI
Gulaš komunizam i osećaj jednakosti

Na mnogo načina Beograd ili Zagreb su idealni gradovi. Pešački. Imaju muzej, parlament, operu, novinsku kuću... To je stari devetnaestovekovni ideal. Što je odlično ako se može. Beograd i Zagreb, kao i Ljubljana imaju kvalitete idealnog grada 19. veka, ali gube sposobnost da privuku talentovane, pametne, avanturistički nastrojene ljude. Ljudi teže velikim gradovima sveta, kaže Dejan Suđić, direktor Dizajn muzeja u Londonu 

Dejan Suđić sa Snežanom Ristić (Foto: Damir Kalogjera)

Dejan Suđić (1952), arhitekta, direktor je Dizajn muzeja u Londonu. Teoretičar arhitekture, osnivač Bluprint magazina, bio je urednik Domusa, kustos Bijenala arhitekture u Veneciji 2002, autor nekoliko knjiga o arhitekturi. Ovog oktobra bio je jedan od predavača na 18. Danima Orisa u Zagrebu. Razgovarali smo na srpsko-engleskom, jer kao što se po imenu može naslutiti poreklom je iz ovih krajeva.

Londonski Dizajn muzej nedavno je preseljen sa dokova u sam centar grada. Iz manje u veću zgradu. O tome kako to funkcioniše Dejan Suđić kaže: „Zanimljivo je gledati kako se London menja pored vas. Kad je Dizajn muzej bio na dokovima Temze pored mosta Tauer još ste mogli da osetite mirise začina...”

Cimeta...

Baš to, miris s ukotvljenih brodova. Sad je to vrlo skup deo Londona. Preselili smo se na zapad. Nekad je zapadni London bio najomiljeniji deo grada i tom selidbom smo želeli da ohrabrimo ljude da mu se vrate. Ulica Kensington, u kojoj smo sada, bila je srce modnog carstva. Tu su otvarane prve modne radnje šezdesetih godina prošlog veka, tu se menjala moda. Kao i u mnogim gradovima i iz ovog kvarta je nestao život. Gradu je bilo jako važno da se Dizajn muzej preseli u zapadni London, da se život vrati na ulice i oživi taj spomenik šezdesetim godinama prošlog veka. Zgrada u kojoj je sada Muzej izgrađena je 1962. i nekad je bila najpoželjnija kuća u Londonu. Betonska, hiperbolična školjka, skoro da vam se učini da ste na Novom Beogradu.

Dizajn muzej na dokovima bio je premali za instituciju takvog značaja.

Muzej je velika reč i zato je iskorišćen taj termin, ne bi li se istaklo koliko je dizajn važna stvar, da nije nešto marginalno. Imamo kolekciju, ali ne skupljamo predmete. Više smo galerija ili kunsthale u nemačkom značenju te reči. Organizujemo izložbe koje imaju poruku i privlače publiku. Sada smo u mnogo većoj zgradi. Prve godine imali smo sedamsto hiljada posetilaca, a u drugoj godini biće ih 650.000, što je mnogo. Meni je Tejt – muzej savremene umetnosti u Londonu – inspiracija. Preseljenjem u staru zgradu električne centrale učinili su  da savremena umetnost u Londonu ne bude više predmet podsmeha žute štampe, već tema za razgovor. To pokušavamo s dizajnom i arhitekturom. Muzej nije samo za one koji o tome znaju mnogo, jer dizajn i arhitektura dodiruju svačiji život.

Snežana Ristić

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari40
78f21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

JUGOSLOVENI
Jugoslavija bi, zasigurno, opstala i posljednji rat se nikad ne bi desio da smo svi bili samo - JUGOSLOVENI. Kao sto su "Grci-Grci", "Italijani-Italijani", "Bugari-Bugari", i da ne nabrajam sve ostale primjere. Jugoslaviju je trebalo napraviti po ugledu na Francusku i podijeliti je na brojne departmane (u Francuskoj ih je 109) i nekoliko regija, a republike - ukinuti! Jer, ustrojiti 6 (zamisli, sest!!!) republika na tako malom geografskom prostoru od samo 255.804 km2, pa to je - istinska (h)istorijska smijurija! Da, Jugoslavija i Tito su bili veoma popularni u "pokretu nesvrstanih zemalja", a kao protutezi izmedju diva politicka bloka koji se kolju i koji i danas nastavljaju da se kolju boreci se za dominaciju na ovoj jadnoj i napacenoj planeti zemlji.
Francesco
Ovo je najtačnija definicija Srba ikada sročena.
Зоран
Наведите име једног бошњака из 1918., господине Јура. Срам те било.
Tužni Srba
Srbi su bili nedorasli jer su Jugoslaviju percipirali kao proširenu Srbiju.
Ivo Mušić
   Jugoslavenstvo je u osnovi hrvatska ideja Neodrživo je u bilo kakvoj ozbiljnoj raspravi ustrajavati na tezi da su Hrvatska i Hrvati loše prošli u dvije jugoslavenske države. Bez obzira na količinu buke koju desnica u vezi toga proizvodi, i samima im je jasno da govore i pišu gluposti
Roko
Hrvatska i Hrvati su loše prošli, a unatoč tome, i dan danas u Hrvatskoj, pune su ulice i trgovi imena hrvatskih jugoslovena. Groteskno.
Preporučujem 1
Simon Saivil
Vi ste, naravno, u pravu. Svi ozbiljni istoricari, kriticari i analiticari se sa vama slazu. Ironicno je da ogroman broj Hrvata, i Hrvatska (ne)zvanicno, to pokusavaju pobiti. Samim time bjeze od istine i stvaraju quazy stvarnost koja je laz.
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja