petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:25
U KULTURNOM DODATKU U 17. NOVEMBRA

Karlos Fuentes u potrazi za identitetom

petak, 16.11.2018. u 15:44
Карлос Фуентес (Фото Abderrahman Bouirabden/CC BY SA 2.0)

GRAĐANIN SVETA

Meksiko i hispanski svet obeležavaju 90 godina od rođenja jednog od najznačajnijih pisaca i intelektualaca tog podneblja. Poslednje reči koje je Fuentes zaveštao javnosti, maja 2012. na Sajmu knjiga u Buenos Ajresu, bile su „Obrazovanje, obrazovanje, obrazovanje!“

Burna istorija Latinske Amerike i izgradnja identiteta tamošnjeg čoveka i društva počela je mnogo pre dolaska evropskih osvajača i otkrića tla za koje se u Evropi decenijama smatralo da pripada azijskom kontinentu. Formiranje Hispanoamerikanca vezano je za Špance i Mediteran, Mare Nostrum kao mesto susreta Evrope, Azije i Afrike, tri kontinenta koja su zahvaljujući španskim osvajačima i doseljenicima najrazličitijeg porekla, afričkim robovima i domorodačkim narodima, objedinjena na području Latinske, Hispanske, Iberijske Amerike.

Intenzivno tragajući za korenima meksičkog kulturnog identiteta, odnosno meksikanstva (mexicanidad) kako bi spoznao pre svega sopstveni identitet, sintezu indijanskog i španskog nasleđa, Karlos Fuentes sagledava latinoameričko jedinstvo – u njegovim sličnosti i razlikama – kako bi mogao da se izjasni kao Latinoamerikanac: to je polazna tačka s koje, širinom sopstvene erudicije, nepresušnih interesovanja za svet oko sebe, i nadasve čoveka, Hispanoamerikanca, Fuentes stiče osnovu da postane ravnopravni građanin sveta. Smatrajući da je multikulturalnost najveće bogatstvo kontinenta na kojem je rođen, on je duboko zainteresovan za svest svog naroda, kao pisac, mislilac i čovek koji je decenijama kroz romane, eseje i članke tragao za odgovorom na pitanje da li je Latinska Amerika kroz pojedinca i društvo pronašla svoj indo-afro-iberoamerički identitet, osvojila svoju slobodu i pomirila se sa sopstvenom istorijom otvorivši sve njene, prošle, sadašnje i buduće horizonte.
Meksiko i hispanski svet obeležavaju 90 godina od rođenja jednog od najznačajnijih pisaca i intelektualaca tog podneblja, Karlosa Fuentesa (1928–2012).

Dr Bojana Kovačević Petrović

INTERVJU
Mokranjac je kao Njegoš

Mi u Kotoru imamo puno crkava. Odrastao sam uz zvona kotorske katedrale Sv. Tripuna i crkava Sv. Nikole, katoličkog i pravoslavnog hrama. Tu sam nesvesno upijao zvuke zvona ne praveći među njima nikakvu razliku – ni danas je ne čujem ili je ne želim čuti – tih par Mokranjčevih akorda odjekivalo je tada kada sam ih prvi put čuo – zvucima zvona mog detinjstva, kaže pijanista Ratimir Martinović

Ratimir Martinović: Jugo na ovim prostorima duva od pamtiveka (Foto: Rina Vukobratović)

Pijanista Ratimir Martinović je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, umetnički direktor Don Brankovih dana u okviru međunarodnog festivala Kotor art i direktor fondacije Vasilije Mokranjac. Jedan od najboljih studenata čuvenog Kemala Gekića u Novom Sadu i SAD, svirao je na više od 700 koncerata i sa više od 60 orkestara u Evropi, Aziji i obe Amerike, a poseban afinitet gaji prema delima kompozitora Vasilija Mokranjca čiji je kompletan klavirski opus izveo na čuvenom beogradskom resitalu 2016. godine.Kada ste se vezali za muziku Vasilija Mokranjca?

Još kao đak srednje muzičke škole Isidor Bajić u Novom Sadu, u klasi Frederika Stankovića, pohađao sam kurs jedinstvenog profesora Duška Trbojevića. Tada sam mu svirao Šopenov Skerco u cis-molu, a on, u želji da mi što bolje približi njegov centralni deo, boju, atmosferu, karakter i toplinu tog korala, odsvirao mi je par akorda iz Mokranjčevih Odjeka. Tada nisam ništa znao ni o Odjecima, niti o samom Vasi, ali su ti akordi delovali – hipnotički. To je ona vrsta osećaja koji, dok još traju, znate da ćete ih pamtiti. Vreme je stalo... Odjeci su se pojavili kao nekakvi zvučni talasi, a ne note, kao boja a ne čvrsta struktura, kao atmosfera, iskustvo koje je u rukama prof. Trbojevića podsećalo na još davnija sećanja.

Mi u Kotoru imamo puno crkava. Ja sam odrastao uz zvona kotorske katedrale Sv. Tripuna i crkava Sv. Nikole, katoličkog i pravoslavnog hrama. Tu sam nesvesno upijao zvuke zvona ne praveći među njima nikakvu razliku – ni danas je ne čujem ili je ne želim čuti – tih par Mokranjčevih akorda odjekivalo je tada kada sam ih prvi put čuo – zvucima zvona mog detinjstva.

Zorica Premate

PSIHOLOGIJA
Hiljadu novih pojmova u Rečniku psihologije

Dr Žarko Trebješanin napominje da se u poslednjoj deceniji veoma razvila i psihologija snova i podseća da su u drevnim kulturama tumači snova bili visoko cenjeni i imali isti društveni ugled koji danas imaju IT eksperti

Žarko Trebješanin (Foto Nebojša Marjanović)

Kada je britanski psiholog i antropolog Robin Danbar 1990. godine došao do zaključka da postoji direktna veza između veličine mozga primata i prosečne veličine društvene grupe i ustanovio da osobe mogu da održavaju 150 stabilnih socijalnih odnosa, nije mogao ni da pretpostavi da će analitičari popularne socijalne mreže „Fejsbuk“ doći do zaključka da prosečan broj „prijatelja“ iznosi upravo 150. Istražujući sa koliko osoba mi zaista komuniciramo, bez obzira na zvanični broj „prijatelja“ i „pratioca“ na popularnim socijalnim mrežama, socijalni psiholozi došli su do zaključka da održavamo ličnu konverzaciju samo sa 150 osoba.

„Danbarov broj“ je samo jedan od novih termina u socijalnoj psihologiji i jedan od hiljadu novih pojmova koji se nalazi u Rečniku psihologije (izdavač Agape), čiji je autor dr Žarko Trebješanin, psiholog i profesor na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Kako u razgovoru za naš list objašnjava dr Trebješanin, novo i dopunjeno izdanje ovog rečnika obogaćeno je velikim brojem novih termina iz socijalne, evolucione, pozitivne i kognitivne psihologije, ali i pojmovima iz psihologije emocija, religije, snova i neverbalne komunikacije, jer su upravo ove grane psihologije doživele najveći procvat u poslednjih dvadeset godina. Zbog svega toga u novom Rečniku psihologije nalazi se više od 4.800 odrednica.

„Iako je psihologija mlada nauka, od nje se očekuje da pruži odgovore na brojne lične probleme i pruži objašnjenje mnogih socijalnih fenomena. Baštineći tradiciju humanističke psihologije, 2002. godine nastaje nova grana ove nauke – pozitivna psihologija, koja koristi proverene naučne metode i eksperimente u objašnjenju svojih fenomena. Tvorac pozitivne psihologije Martin Selindžman, koji je skovao termin „naučeni optimizam“, eksperimentalno je dokazao da optimisti bolje prolaze u životu od ljudi u čijoj duši caruju melanholija i pesimizam.

Katarina Đorđević

21. VEK
Čudesna epoha Valtera Gropijusa

U Vajmaru je 1919. osnovana škola poznata kao Bauhaus. To je, ispostavlja se, možda i najuticajnija umetnička škola 20. veka. Bauhaus filozofija bila je utemeljena na uverenju da umetnik treba da bude osposobljen da radi s industrijom. Danas, u vremenu digitalnih industrija i digitalizovanih pogona, to je ponovo aktuelna filozofija

Čudo modernog doba dogodilo se u oktobru 1913. godine kada je Ford uspostavio svoju pokretnu proizvodnu traku za automobil poznat kao „model-T”. To je bio prvi industrijski pogon koji je automatizovao proizvodnju do te mere da je sa pokretne trake jedan automobil silazio na svakih tri minuta. Produktivnost je povećana osam puta uz znatno smanjenje potrebne radne snage. Smanjeni troškovi proizvodnje doveli su do toga da je prosečan radnik u Americi mogao da kupi „model-T” za četiri mesečne plate. Jezik moderne industrije pokazao se kao vrlo konkretan. Na njemu je stvorena jedna nova civilizacija. Godine 1915. D. V. Grifit prikazao je svoj epohalni film „Rađanje jedne nacije”. U njemu je primenio sasvim novi jezik pokretnih slika zasnovan na temeljnom principu modernizma koji se zove – montaža. Jezik filma i pokretnih slika pokazao se kao univerzalan. Na njemu je stvorena jedna potpuno nova kultura.

Šest godina ranije 1909. u svom futurističkom manifestu Marineti je u centar postavio spregu umetnosti, tehnologije i života, koju su italijanski desničari videli kao osnovu za stvaranje „korporativne države”, što je Musolini, nešto kasnije, ipak preveo i podveo pod zloglasnu reč i jezivu stvarnost – fašizam. U jeku velikog rata ruski futuristi našli su način da svoju umetnost stave u službu nadolazeće socijalističke revolucije. Ruski konstruktivizam nastao je kao „velika negacija estetske i semantičke autonomije umetnosti” i kao jasno suprotstavljanje romantičnoj ideji o umetniku kao bogomdanom geniju.

Stanko Crnobrnja

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari0
59a9e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja