ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 31.10.2018. u 16:46 Marijana Avakumović

Višak para u budžetu – za puteve i pruge

Fiskalni savet smatra da težište ulaganja u 2019. treba da bude na izgradnji infrastrukture, Koridora 11 i brze pruge Beograd–Budimpešta
Фото А.Васиљевић

U budžetu Srbije za narednu godinu na raspolaganju će biti dodatnih 400 do 450 miliona evra, koje bi trebalo iskoristiti za povećanje javnih investicija, pre svega izgradnju puteva i pruga i smanjenje poreza na zarade sa 63 na 60 odsto, pokazuje analiza Fiskalnog saveta.

Preporuka je da se taj novac iskoristi tako što bi se oko 200 miliona evra usmerilo u smanjenje poreza na zarade i ukupno opterećenje sa 63 odsto spustilo na 60 odsto. Ostatak raspoloživih para u državnoj kasi trebalo bi upotrebiti na povećanje javnih investicija, jer Srbiji nedostaje infrastruktura, a drugi razlog je to što one podstiču privredni rast brže od svih drugih oblika javne potrošnje.

Polovinu fiskalnog prostora, oko 0,5 odsto BDP-a, trebalo bi iskoristiti za povećanje javnih investicija u 2019. To znači povećanje investicija sa 3,4 odsto BDP-a, koliko procenjuju da će iznositi njihova realizacija u 2018, na skoro četiri odsto BDP-a u 2019, navedeno je u najnovijem izveštaju „Fiskalna ekonomska kretanja u 2018. i strateške preporuke za budžet 2019”.

Srbija još nema dovoljno razvijenu osnovnu infrastrukturu. Glavni putni pravci Koridor 10 i 11 nisu završeni. Na više od polovine svih pruga brzina vozova je manja od 60 kilometara na čas, a pristup komunalnoj infrastrukturi i njen kvalitet na lokalu na zabrinjavajuće su niskom nivou.

Prema oceni Fiskalnog saveta, glavni kanali za porast javnih investicija su izgradnja Koridora 11 i obilaznica oko Beograda, kao i brza pruga Beograd–Budimpešta.

Autori izveštaja ocenjuju da je tokom 2018. Srbija donekle povećala izvršenje javnih investicija. Kapitalni rashodi u 2018. mogli bi da dostignu 172 milijarde dinara, odnosno oko 3,4 odsto BDP-a, što je u skladu sa budžetiranim iznosom za ovu godinu. Uprkos tom povećanju, prema njihovom mišljenju Srbija još ne izdvaja dovoljno za javne investicije. Smatraju da nivo javnih investicija od 3,4 odsto BDP-a, koji će Srbija po svoj prilici dostići do kraja 2018, nije dovoljan da nadomesti kumulativni zaostatak usled sistematski nižih izdvajanja u odnosu na uporedive zemlje CIE. Ove zemlje su u prethodnoj deceniji, za iste namene, u proseku godišnje izdvajale oko 4,5 odsto BDP-a, naspram manje od tri odsto BDP-a koliko je izdvajano u Srbiji.

– To pojednostavljeno znači da je Srbija u prethodnih deset godina kumulativno investirala više od četiri milijarde evra (srazmerno svom BDP-u) manje nego što su to učinile zemlje CIE. Koliko je to investicija manje, ilustrujemo podatkom da izgradnja čitavog istočnog i južnog kraka Koridora 10 košta oko 1,1 milijardu evra – ističu autori izveštaja.

Sa izgrađenih oko 780 kilometara auto-puteva, Srbija ima za oko 30 odsto manje razvijenu mrežu auto-puteva (mereno u kilometrima na 100.000 stanovnika) u odnosu na uporedive zemlje CIE – oko 11 kilometara na svakih 100.000 stanovnika u Srbiji, naspram prosečno oko 15 kilometara na 100.000 stanovnika u zemljama CIE. Slovenija ima 37,4 kilometra auto-puteva na 100.000 stanovnika, Hrvatska 31,3, a Mađarska 19,6 kilometara.

Fiskalni savet navodi konkretne projekte koji stoje iza predloga za povećanje investicija u 2019. Na međugodišnjem nivou projektovan je rast investicija u železničku infrastrukturu od oko 13 milijardi dinara.

– Osetno povećanje investicija u železničku infrastrukturu, u prvom redu, vođeno je većim ulaganjima u brzu prugu Beograd–Budimpešta. Konkretno, reč je o ubrzanju radova na već započetim deonicama od Beograda do Novog Sada, koje se finansiraju iz kredita kineske Eksim banke i bilateralnog aranžmana sa Rusijom. Uzimajući u obzir da je planirani rok za završetak brze pruge od Beograda do Novog Sada 2021, u narednom periodu trebalo bi očekivati ubrzanje radova – u 2019. godini već oko sedam milijardi dinara (50–60 miliona evra). Pored izgradnje brze pruge, tokom 2019. trebalo bi očekivati i početak rekonstrukcije i elektrifikacije pruge Niš–Dimitrovgrad, koja je jedan od glavnih pravaca na železničkom Koridoru 10 – navedeno je u izveštaju.

Projektovano povećanje investicija u putnu infrastrukturu takođe iznosi oko 15 milijardi, ali uz velike promene u strukturi. Težište ulaganja seli se sa Koridora 10 na Koridor 11.

Reč je pre svega o nastavku izgradnje već započetih deonica (Surčin–Ljig), zatim o početku radova na novougovorenoj deonici (Preljina–Požega), ali i o izradi projektno-tehničke dokumentacije za deonicu od Požege do Boljara.

– Smatramo da bi u 2019. moglo da dođe do osetnog povećanja investicija u ovaj putni pravac od oko 13 milijardi dinara, u odnosu na očekivanu realizaciju u 2018. Uz to, još oko 13 milijardi dinara trebalo bi da dođe po osnovu nastavka izgradnje obilaznice oko Beograda (do Bubanj Potoka), ali i početka radova na brzoj saobraćajnici Ruma–Šabac–Loznica, kao i na poluprofilu auto-puta od Niša do Merdara (deonica Niš–Pločnik) – navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.

Komеntari6
992cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
Зашто расправљати о нечему што је књиговодствена категорија? О каквом суфициту ми говоримо кад укупан спољњи дуг Републике Србије вртоглаво расте по неколико милијарди евра годишње? Суфицита реално нема а и да га има већ је потрошен на враћање дугова. А како су ми само смешни ови предлози да се непостојећи суфицит употреби за смањење пореза на зараде. Смањење пореза на зараде не значи веће плате него већи профит за послодавце. У преводу дајмо нешто (што реално и није вишак) богаташима јер је то добро за државу и народ... А после ћемо тај утрошени "вишак" да враћамо уз дебелу камату као дуг.
Бинср
Да се само улагало у ПКБ, ИМТ, ИМР, оснивање задруга, наводњавање, семена, против градне мреже, едукацију пољопривредника, Србија би имала девизни прилив у милијардама јер пољопривреда најбрже враћа паре..Онда би то повукло прерађивачки сектор, па трговински, транспорт...Дајте људима климу да се рад исплати и заштиту домаће производње и Србија ће полетети као авион.
Aranđel Mihajlović
Ali će ipak najveći deo ovih para otići za ,, Beograd na vodi ''.
kupi me prodaj me
Pa ti isti putevi i pruge pune budzet i to dobro, kroz registraciju vozila, putarinu,razne transportne takse a ovamo dobijaju mrvice od kolaca zvanog budzet.
MMS Car
Ako vec ima viska para treba voditi racuna da radovi budu kvalitetno uradjeni i da nam se ne desava da deonice auto-puta koje su ranije radjene ponovo radimo i bacamo desetine miliona evra.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja