ponedeljak, 22.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:50

Srpski kapital u regionalnom obruču

Namere srpskih privrednika pre petnaestak godina da uđu u Sloveniju i Hrvatsku bile su praćene napisima o prljavom novcu i tajnim vezama sa Miloševićem
Autor: Anica Teleskovićsubota, 13.10.2018. u 22:00
Конференција власника "Нектара" 2011. године, када је купио словеначки "Фруктал" (Фото З. Кршљанин)

Albanija nije jedina zemlja regiona u kojoj srpski kapital nije dočekan sa oduševljenjem. Izjava albanskog premijera, Edija Rame, o tome kako srpske kompanije nisu dobrodošle u strateškom sektoru telekomunikacija možda jeste najdirektnija, ali nije jedini primer gadljivosti na srpski novac u komšiluku. Region, čini se, ima dugu praksu prebrojavanja krvnih zrnaca srpskom kapitalu.  

Pre petnaestak godina sve namere srpskih privrednika da uđu na tržište Slovenije i Hrvatske obavezno su bile praćene medijskim napisima o prljavom kapitalu i tajnim vezama biznismena sa nekadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem.  

Mnogo je reke proteklo Ljubljanicom od trenutka kada je 2005. godine Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, bezuspešno pokušao da kupi „Merkator”, pa do 2017. godine kada je usred Ljubljane otvoren hotel „Interkontinental” u koji je uloženo 50 miliona evra. Za otkravljenje srpsko-slovenačkih poslovnih veza od najvećeg značaja bilo je ulaganje Slobodana Raduna, vlasnika porodične kompanije „Nektar” iz Bačke Palanke, koji je 2011. godine preuzeo „Fruktal”. Ipak, prvi korak na slovenačko tržišne napravio je Veselin Jevrosimović, predsednik „Komtrejd grupe”, koji je 2008. godine preuzeo kompaniju „Hermes softlab”.

Kako su u ovoj zemlji u to vreme dočekivani srpski privrednici najbolje govori podatak da je Rudi Bric, osnivač „Hermesa”, morao da se pravda kritikujući strah slovenačke javnosti od srpskog kapitala. U tamošnjim medijima se godinama pisalo o srpskim ulaganjima sa „negativnim Miloševićevim predznakom”, a to je posebno naglašavano u Miškovićevom slučaju. Vremenom se i atmosfera u tamošnjoj javnosti promenila, pa je na slovenačko tržište ušao i Miograd Kostić, vlasnik „MK grupe” i novac uložio u nekoliko različitih sektora: od hotelijerstva, preko bankarstva do saobraćaja.

Hrvatsko tržište i dalje je najzatvorenije za srpske investicije, uprkos tome što je Srbija veliki broj kompanija, iz oblasti prehrambene industrije, prodala hrvatskim privrednicima. U Srbiji, na primer, posluje 200 hrvatskih preduzeća, dok je sa druge strane, tek desetak srpskih kompanija na tržištu Hrvatske. Ukupna vrednost hrvatskih investicija u Srbiju iznosi 750 miliona evra, dok naše investicije u Hrvatskoj iznose tek 40 miliona evra. Sumornu sliku ulaganja srpskih kompanija u Hrvatskoj malo je promenila odluka Petra Matijevića, vlasnika Industrije mesa „Matijević”, da 2014. godine kupi dve poljoprivredne zadruge sa 1.500 hektara oranica za 15 miliona evra. Ipak, u Hrvatskoj je zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima, a Matijević je ovu birokratsku prepreku preskočio zahvaljujući dvojnom državljanstvu: hrvatskom i srpskom. Nešto kasnije, u oktobru 2017. godine, na ovo tržište stigao je Miodrag Kostić i to tako što je pazario hotelski kompleks u Istri.

U ovdašnjoj javnosti gotovo da je zaboravljeno, ali jedan od prvih investicionih koraka na hrvatskom tržištu napravio je biznismen Slobodan Vučićević.

On je 2011. godine, kao vlasnik kompanije „Deksiko”, kupio „Turbo limač”. Zbog spora sa manjinskim vlasnikom, koji se vodio pred hrvatskim sudom, 29 radnji „Turbo limača” je zatvoreno. Vučićevićeve firme su imale gubitak od 40.000 evra dnevno.

Sedam godina kasnije Vučićević za „Politiku” kaže da je njegovo iskustvo sa ulaganjem u Hrvatsku takvo da ga ne bi nikome poželeo.

– Interesantno je koliko je javnost tada, a i danas, bila malo informisana o tome. Tim pre što se radi o daleko najvećoj srpskoj investiciji u Hrvatskoj ikada. Direktna investicija iz Srbije iznosila je 18 miliona evra, plus ulaganja iz inostranstva. Iako smo za nesolidnog manjinskog partera imali jednog bivšeg hrvatskog političara, nama je najveći problem ipak napravila hrvatska država preko svojih institucija – sudstva, policije i određenih ministarstava – kaže Vučićević i dodaje da je država u tom trenutku, čak više nego danas, imala i te kako efikasne načine da pomogne da se ovaj problem reši pošteno.

Ili da Srbija, bar, svoju najveću investiciju u Hrvatsku stavi u bilo kakvu svoju agendu u komunikaciji sa Hrvatskom, dodaje.

– Iz današnje perspektive, iako svoje neuspelo ulaganje u Hrvatskoj smatram pre svega svojim ličnom porazom, ne mogu a da ne kažem da je to bio svojevrstan čin srpske ekonomske pa i političke kapitulacije pred hrvatskom državom.

Mi smo i dalje aktivni i u regionu ulažemo i dalje. Upravo privodimo kraju kupovinu jedne kompanije u Bosni i Hercegovini, a već pet godina naša kompanija uspešno radi u Sloveniji, gde je i registrovana. Ali, Hrvatska je na čekanju na duži rok – razočaran je Vučićević.

Da se u regionu i dalje prebrojavaju krvna zrnca srpskom kapitalu svedoči i podatak da su tokom 2017. godine, prema podacima Unktada, naša ulaganja u susedstvo bila skromna i dostigla tek 146 miliona evra. Sa druge strane, u Srbiju je lane stiglo 2,87 milijardi evra stranog kapitala.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da svi oni koji zabranjuju ulaganje našeg kapitala čine sebi medveđu uslugu i rade na svoju štetu.

– Neprimereno je tako drastično mešanje države u poslovanje i privredu, kao što je to učinio albanski premijer Edi Rama.  

Činjenica je da postoje ta teška istorijska sećanja i to ima svoj uticaj na biznis i politiku, ali žalosno je da se naši susedi tako sporo oporavljaju od tog tereta – zaključuje Madžar.


Komentari13
7eb60
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mile
Srpske vlasti nisu sposobne da unaprede i zasite srpske interese .Sve sto vlasti rade to cine na stetu gradjana Srbije .Oduvek je bilo i nazalost i sada je .Zato najpametniji Srbi pobegose vani .
Alex
Mi smo narod koji bolje i ne zasluzuje. Prodajemo svoju obradivu zemlju. S druge strane, ne daju nasem kapitalu unutra, i ne treba da nam daju. Sa patriotskim jadnicima i bednicima kakvi smo i ne treba bolje. Vec sam jednom prokomentarisao, i ponovicu - kada bi Broz ustao iz mrtvih, mi bismo ga ponovo uselili na Dedinje. Nestajemo, zasluzeno. Objavite, zdravo je za nacionalnu psihu.
marko
Без обзира што се ово дешава, свакако нисмо заслужили. Да се не лажемо, Броза никад Срби и нису довели на власт, довели су га Совјети и Енглези уз подршку Амера, и ми ту ништа нисмо могли. Ми смо били Краљевина, а нашем Краљу су Енглези забранили повратак. После су ркенуле и одмазде грађанског слоја, а на шта су странци ћутали, онда после диктатура, и тако ми миц по миц догурасмо до данашње комуњарске власти. Коме није јасан овај механизам, онда му ништа није јасно. Све спреге криминала, корупције и политике су захваљујући овој вишедеценијској комбинаторици. Тако да ми као народ овакве власти нисмо ни бирали, као што их наравно и не заслужујемо. Чињеница је да је све процес, а на неке делове процеса можемо утицати. Али је исто чињеница и да је опструкција и манипулација огромна на сваком нивоу и да су људи углавном збуњени. Наравно многи и одлазе и то отупљује нашу оштрицу. И да као што рече слепи чачански следбеник, одлив мозгова је пожељан.
Preporučujem 2
Петар,ЗАГРЕБ.
G.Jeremija. I ja ih ne žalim. Za samo 750 miliona Eura kupljena su strateška poduzeća u poljoprivredno prehrambenim kompleksu. Ne usudim ih se nabrajati. Neka ih ih nabroje čitaoci iz Srbije: - - - Hvala.
borisLav
Mi smo veći Rusi od Rusa...itd Mentalitet, sve ukupni ljudski kvalitet
jeremija
... Da, Petar Matijević je državljanin i Hrvatske, tako da ga ne možete staviti u istu košaricu sa ostalim potencijalnim ulagačima iz Srbije. Karić je isposlovao NEKSE-u (jedan od vlasnika je ćerka Stipe Mesića) kupovinu kamenoloma Jelen do, iako se znalo da kreće izgradnja autoputeva i da je to strateško preduzeće, a za uzvrat, Hrvati mu nisu dopustili ulaz na hrvatsko tržište

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja