petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 30.09.2018. u 21:39 Aleksandra Mijalković

„Nepovezani” na internet, ljudi su emotivno povezani

Film Kristijana Maracitija, kojim je završen festival posvećen savremenoj italijanskoj kinematografiji, govori o današnjoj otuđenosti i zavisnosti od mobilnih telefona
Кристијан Марацити (Фото А. Мијалковић)

Nema danas naroda koji nije svesrdno prigrlio najveće tehnološko čudo 21. veka u svakodnevici običnih ljudi – mobilni telefon, ali ipak, Italijanima kao da je najviše prirastao k srcu i upravo njima najdramatičnije promenio živote. Ne nužno i u svemu nabolje. O tome govori i sama činjenica da je ovoj temi posvećeno nekoliko filmova novije italijanske produkcije, pored ostalih „Savršeni stranci” iz 2016. godine režisera Paola Đenovezea, koji se veoma dopao i našoj bioskopskoj publici, a sada i „Nepovezani” Kristijana Maracitija, čija je premijera u Italiji bila pre dva meseca, i već beleži izuzetnu gledanost.

Ovim ostvarenjem je u četvrtak uveče završen festival savremenog italijanskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci, na kojem je prikazano pet celovečernjih igranih i jedan dugometražni dokumentarni film mladih autora.

„Nepovezani” su, dakle, posvećeni pomenutoj spravici koja je, po mišljenju autora, potpuno izbrisala onu poslovičnu veliku emotivnu bliskost članova tradicionalne italijanske porodice i pretvorila ih u strance.

– Često imamo priliku da vidimo oko sebe ljude zagledane u ekrane mobilnih telefona, čak i kad sede zajedno za stolom ili jedno pored drugog na kauču. Roditelji i deca, prijatelji i komšije više ne komuniciraju neposredno, licem u lice, nego preko telefonskih poruka, i to stvara potpuno drugačije društvene i porodične veze – ističe Maraciti, koji je bio jedan od gostiju na festivalu u Beogradu.

Među zemljacima omiljen pre svega kao glumac, ali poznat i kao režiser nekoliko dugometražnih („Bez granica”, „E-bola”, „Kad kažem ne – to je ne!”) i kratkometražnih filmova, scenarista i producent, on je za svoj prvi susret sa beogradskom publikom rekao da je „oduševljen toplom dobrodošlicom i zatečen izuzetnom srdačnošću i gostoljubivošću domaćina”.

Dodao je i da mu se ovde svidelo sve što je video.

Zanimalo nas je i kako je uopšte došao na ideju da snimi „Nepovezane” i da li mu je bilo teško da odabere glumce za ne baš uobičajene likove jedne disfunkcionalne italijanske porodice (koja, međutim, postaje takoreći tipična). Tu su jedan posustali vremešni pisac, njegova znatno mlađa i znatno manje obrazovana supruga, dvojica sinova iz prethodnog braka – stariji zarađuje novac onlajn klađenjem, naravno, posredstvom mobilnog, i zabavlja se sa vegankom koja obnažena pozira za reklamne sajtove, a mlađi koristi istu napravu da bi učestvovao u virtuelnim žurkama. Oni odlaze na kraći zimski odmor u izolovanu planinsku vilu u kojoj im se pridružuju ženina braća (automehaničar opsednut ferarijem i odbegli psihijatrijski pacijent), a dočekuju ih domaćica Olga (Ruskinja, bivši komunistički agent) i njena ćerka (koja se ne odvaja od mobilnog kako bi „pratila“ poznatog pevača i postavljala svoje slike na društvene mreže).

U jednom trenutku svi oni ostaju „nepovezani“ na mrežu mobilne telefonije, bez interneta, i tu počinje zaplet...

– Sedeo samu u Rimu sa prijateljem, pričali smo o tome koliko su ljudi danas otuđeni, i on mi je onda pokazao jedan od onih simpatičnih klipova koji kruže internetom, na kojem čovek priča kako je na nekoliko sati ostao bez interneta, i tako dobio priliku da upozna neke divne ljude koji su se zatekli pored njega. Bili su to članovi njegove porodice. To bi bila sjajna tema za film, pomislio sam. A onda mi se dogodilo sledeće. Za rođendan  sam dobio mnoštvo SMS čestitki, na koje sam naravno hteo odmah da odgovorim, ali se telefon „zabagovao” i nisam mogao nikome da se javim. Bio sam nepovezan. Tako sam došao do naziva filma – priča Maraciti.

Pisao je scenario godinu dana, trudeći se da „zaokruži” priču svakog od likova, kako bi publika mogla da se sa njima identifikuje. Audicija za glumce trajala je tri meseca, a pre snimanja cela ekipa se okupila da zajednički „proradi” scenario i poradi na autentičnosti.

U filmu je trebalo da se pojavi i jedan pas (otuda na špici objava da „nijedna životinja nije povređena za vreme snimanja”), ali se od toga odustalo jer bi njegovo dresiranje premašilo budžet.

Iako film pre svega govori o tome kako su ljudi međusobno „nepovezani” sve dok su „povezani” mobilnim i internetom, on u naznakama pokazuje i licemerje, sebičnost, samoljublje, ranjivost i usamljenost današnjih generacija Italijana. A glavna poruka filma je da bi ljudi trebalo da se vrate neposrednoj komunikaciji sa drugim ljudima.

– Trebalo bi da ponovo sedimo jedni naspram drugih i gledamo se oči u oči kad razgovaramo, i da provodimo pravo, a ne virtuelno vreme sa svojom porodicom – poručuje režiser.

Komentari1
3c53e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Stanković
Mislim da bi ljudi trebali da ostanu bez brige sto se tice mobilnih telefona i socijalnih mreža, smatram da je ovo samo jedna nova faza za sve koja ce biti prevaziđena i gde cemo svi izvuci poentu nakon 50 godina korišćenja, kao i za kola, svi idalje hodaju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja