petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:09
U KULTURNOM DODATKU 29. SEPTEMBRA

Nadrealni rijaliti svet

Gledaoci televizije trebalo bi da se sete „Pinokija“. On je odabrao put lake zabave u Zemlji Dembeliji. Na kraju ga je njegova savest, cvrčak, spasao da ne postane magarac. Kako da ne postanemo magarci, zavedeni lakom zabavom moralno bremenitih televizijskih programa? Treba nam mudri cvrčak u daljinskom upravljaču
petak, 28.09.2018. u 12:44
Драган Стојановић

POVRATAK U BUDUĆNOST

Do pre neku godinu nismo ni znali za izraz „rijaliti šou“. A činjenica da je predsednik najmoćnije zemlje sveta SAD postao domaćin rijaliti programa „Šegrt“ ( The Apprentice), zvučala bi nam nekada nad (ili ne) realno. Postoje razni žanrovi rijalitija. Jedan su takmičenja koja navodno pružaju životnu šansu nadarenima, drugi su doku-sapunice, koje oponašaju radnju sapunskih opera, opisujući živote bivših žena holivudskih i drugih zvezda.

Postoji i selebrijaliti (celebreality) koji tobože opisuju stvarne živote nazovislavnih ljudi kao što su Kardašijani ili Ozbornovi. Ima i onih filantropskih, gde se ružni na kraju prolepšaju a siromašni skuće. Ima i onih sumnjive verodostojnosti (ako je moguće da i svi drugi nisu sumnjivi), gde se ljudi žene i udaju. I raznih drugih. Kod nas se ovaj naziv uglavnom vezuje za takmičenja koja se odvijaju u neobičnom životnom prostoru.

Predrag J. Marković

 

Prljavi medijski trikovi

Odavno pišem da je neprirodnov da medijsku sferu, kod nas, „kontrolišu“ i „regulišu“ četiri državne službe, odnosno dva ministarstva i dva regulatorna tela. A da na to ide i famozna ustanova Emisiona tehnika i veze

21. VEK

Olafur Elijason, Utopija, 57. Oktobarski salon u Beogradu

Već duže vreme i kultura i informisanje, u ovoj državi, raspadaju se pred našim očima. Ono što Amerikanci zovu „culture wars“ (ratovi kultura) u Srbiji, ovih dana, naglo se zaoštrava. Pred nama je, rekli bi „analitičari”, vruća jesen. Šta je dovelo do ovih „ratnih stanja“?.

Prvo i najvažnije, na delu je kulminacija negativnih posledica koje su stvorene „famoznim“ medijskim zakonima iz 2014. Ti zakoni do apsurda su ojačali krupni, privatni, kapital a oslabili ulogu javnog interesa, iskazanog kroz državu (a ne vlast) u kulturi a posebno u medijima. Resori se ništa ne pitaju, njihove ingerencije su impotentne i žalosne a regulatorna tela su karikature naseljene likovima koji, to je očigledno, imaju ulogu da se što manje mešaju u svoj posao ali da, obavezno, uvek „prorade“ kada je ugrožen određeni posao. Sve u svemu, stara srpska priča.

Stanko Crnobrnja

 

Ništa mi ne treba osim zanosa

Predstava govori o  generaciji šezdeset i osme, zatim o nosiocima protesta devedesetih i petog oktobra i ovoj najnovijoj generaciji pobune koja se samosagoreva i pre nego što uspe da se zapali. Ne znam da li sam komad odražava vreme u kojem živimo, ali odražava moje viđenje tog vremena

INTERVJU

Bi­lja­na Sr­blja­no­vić   (Foto Goranka Matić)

Vrat od stakla naslov je najnovije drame Biljane Srbljanović koju režira Jagoš Marković u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Premijera je u petak 5. oktobra na sceni „Ljuba Tadić“. Začudne junake Biljane Srbljanović tumače Vesna Trivalić, Anita Mančić, Jelisaveta Seka Sablić, Dragan Mićanović, Irfan Mensur, Marko Janketić, Milica Gojković, Miloš Samolov, Slobodan Tešić…

Ne sviđa mi se ni vlast, ni opozicija, ne pronalazim sebe u tim idejama, niti imam potrebu da kritikujem ono što sam kritikovala i pre 25 godina, a niko me nikad nije slušao
 

Drame Biljane Srbljanović prevedene su na više od dvadeset stranih jezika i izvođene u više od 50 pozorišta u Evropi i Americi.

Borka Golubović Trebješanin

 

Crno opelo za beli svet

Moguće da je i završno veče sa predstavom „Rekvijem za L“ takođe dalo doprinos onome što zovemo integralni teatar, sa muzikom, plesom, vizuelnom prezentacijom, pevanjem i instrumentima. Pitanje je koliko se uopšte u bilo kom vidu može konkurisati genijalnoj Mocartovoj muzici jer njena dva takta „pojedu”sve što se pre i posle nje čuje na sceni

MUZIČKO POZORIŠTE NA BITEFU

Iz predstave „Rekvijem za L“, koja je zatvorila ovogodišnji Bitef   (Foto Kris van der Burg)

Posebna uloga muzike na skoro svakoj predstavi ovogodišnjeg Bitefa svedočila je o otvaranju festivala ka novim prostorima muzike i muzičkog teatra. Naročito je na dvema predstavama, Svita br. 3 reditelja Žorisa Lakosta i završni Rekvijem za L kompozitora Fabricija Kasola i koreografa Alena Platela koji je izvodila belgijska trupa Les balet C de la B istaknut kao dominantni, muzički lik, u prvi plan scenskog događanja.

U Sviti br. 3, u nizu dokumentarnih komada i angažovanih tekstova na jezicima svih država članica EU, iz ugla muzičara i iz muzičke vizure, ostavljajući po strani politički kontekst, u glavnoj ulozi su dva muškarca i jedna žena, a od svih njih prvu muzičku ulogu ima klavir, sve vreme prisutan na sceni vizuelno i zvučno, tokom sat i po trajanja predstave. Klavir je u glavnoj ulozi a dvoje izvođača, na način rečitativo-parlando, više govorenje i recitovanje nego pevanje, izgovaraju na klavirskoj matrici dokumentarnu prozu poreklom iz svakodnevice evropskih zemalja.

Branka Radović


Komentari8
88067
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sonja Trajkov
Sto se teksta P. Markovica o rijalitijima tice, najzad da se neko poduhvati dublje analize. Meni u tom smislu najvise imponuju tekstovi o rijalitijima uvazenog filozofa medija Divne Vuksanovic. Najpreciznije moguce kriticke analize.
Nada Zeljić
Rekvijem za L Potresno, dinamično, emotivno, savršenstvo koreografije koja je individualizovana za svakog učesnika, plesača, pevača, muzičara, a sve emotivne konce je držala mučna i teška slike umiruće žene i onih koji su bili sa njom u tim teškim trenucima. Sve je bilo toliko jako, da je vreme proletelo, sa uzletima i emocijom i energijom koja vas zarobi do poslednjeg atoma. Prošla sam još jednom kroz sopstveno iskustvo očevog umiranja... Bravo za autore i sve učesnike ove fantastične predstave. Prosto sam srećna što sam imala prilike da vidim jedno ovako dobro umetničko ostvarenje, u koje je uloženo toliko lične snage i ljubavi.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
I s p r a v k a - U mom komentaru stoji: "javna sluzba koja jedina", a treba da stoji: "javno preduzece koje jedino". Izvinjavam se redakciji i citaocima zbog ove greske.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
"Emsiona tehnika i veze", koja se pominje na kraju podnalova teksta "Prljavi medijski trikovi", nije ustanova, vec javna sluzba koja jedina vrsi digitalnu terestricku TV radio-difuznu sluzbu u Srbiji.
zoran stokic
Vekovni diskontinuitet čini svoje. Bez KONTINUITETA nema kulture - bilo čega - pa ni građanske. Koliko je kontinuitet važan u društvu najbolje pokazuj istorija SVIH struka. Kako su nastale ikone bilo koje struke? Kontinuiranim radom brojnih predhodnika. Geteov "Faust" je nastao tako što je pre toga bilo napisano 99 "Fausta". Ili, na libreto Mestastazija "Artaserse" 94 kompozitora (Vinči, Hase, Skarlati, Galupi, Jameli, Johan Bah, Pičini,...) je napisalo svoje opere. Bez Stamica, Lukezija, Johana Baha, Gluka, Mihaela i Jozefa Hajdna, Gretrija, Goseka, Sakinija, Mislivečeka, Dušeka, Sen-Žorža, Ditersdorfa, Salijeri, Vanhala, Pičinija, Đuzepea Gacanige, Giovanija Paisijela... ne bi bilo ni Mocarta. U društvima koja su imala vekovni kontinuitet - mediske "zadruge" i "farme" - ne mogu proizvesti neku štetu, ali u Srbiji gde caruje diskontinuitet i gde ne postoji stabilan sistem vrednosti pomenute mediske slike imaju dalekosežne loše posledice. Zaključak: "Prvo skoči pa kaži hop"!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja