Kanadska kompanija „Nevsun”, koja ispituje nalazište bakra i zlata „Čukaru Peki” kod Bora, saopštila je da se procenjuje da će Srbija i Bor imati 450 miliona dolara direktnu korist od rudne rente i poreza. U toj kompanija, koja u Srbiji posluje preko firme „Rakita eksplorejšn”, rekli su za agenciju Beta da je projekat „Čukaru Peki” u potpunosti u skladu sa dugoročnim planom i strategijom Vlade Srbije da poveća udeo rudarskog sektora u bruto domaćem proizvodu (BDP) na pet odsto.
Kineska kompanija „Ziđin majning” koja je nedavno kupila Rudarsko-topioničarski basen „Bor” (RTB) objavila je da pregovara o preuzimanju „Nevsuna” za 1,41 milijardu dolara, a stručnjaci smatraju da je to strateški potez Kineza i da bi moglo da ubrza otvaranje rudnika bakra i zlata na lokaciji „Čukaru Peki”. Na pitanje koliko će „Nevsun” uložiti u istraživanje nalazišta „Čukaru Peki” i da li će te planove promeniti ponuda „Ziđina” naveli su da kompanija „Rakita” nastavlja sa radovima na izgradnji istražnog niskopa (podzemnih jama). Ukoliko se promeni vlasnička struktura novi vlasnik će doneti odluku o eventualnoj izmeni postojećih planova, navode u „Nevsunu”. „Rakita”, kako ističu, nastavlja realizaciju aktivnosti prema planu i u skladu sa dogovorenom dinamikom rada. Procenjuje se da su rezerve u Gornjoj zoni nalazišta „Čukaru Peki” oko 46,15 miliona tona rude, sa sadržajem bakra od 2,71 odsto i zlata od 1,70 odsto.
Ističe se da planirana kapitalna investicija „Nevsuna” za razvoj projekta „Čukaru Peki” i početak eksploatacije 2022. godine iznosi približno 590 miliona dolara, a da će životni vek rudnika biti oko 17 godina.
Investicija u nalazište „Čukaru Peki”, kako tvrde u „Nevsunu”, jedna je od najvećih na polju geoloških istraživanja u Srbiji, koja obuhvata direktno zapošljavanje više stotina srpskih geologa i drugih eksperata tokom perioda istraživanja, kao i zapošljavanje radnika kada se otvori rudnik. Dozvola „Nevsunu” za istraživanje kod Bora data je na period od tri godine i može da se produži za dve godine pod uslovom da je najmanje 75 odsto planiranih geoloških istražnih radova završeno tokom perioda trajanja dozvole
„Rakita” je otkupila između 70 i 80 odsto zemljišta u privatnom vlasništvu, dok je ostalo da se otkupi još zemljišnih parcela u vlasništvu države i grada Bora.
