Dugo čekani kompromis između Vatikana i Kine o tome ko će birati crkvene vođe u najmnogoljudnijoj zemlji sveta podelio je vernike. Dok su jedni pozdravili sporazum potpisan u subotu, jer posle skoro 70 godina konačno priznaje autoritet pape u Kini, kritičari kažu da je poglavar Rimokatoličke crkve kapitulirao pred ateističkim režimom, za koji smatraju da krši verske slobode.

Potpisani sporazum treba da ujedini dve paralelne struje od kojih svaka ima po šest miliona vernika: na jednoj strani sledbenike „patriotske” katoličke crkve, koju su komunističke vlasti formirale posle prekida diplomatskih veza s Vatikanom 1951. godine, a na drugoj „vernike iz ilegalne”, one lojalne Vatikanu.

Ovi drugi su se suočavali sa zatvorskim kaznama, a posebno od ove godine im se jasno stavlja do znanja da ilegalne bogomolje neće biti tolerisane. Iako detalji sporazuma nisu javno saopšteni, ljudi bliski pregovorima rekli su da će papa dobiti pravo veta na izbor biskupa koje predloži KP Kine, ali da, s druge strane, više neće moći da predloži nijednog svog kandidata bez odobrenja vlade u Pekingu.

Iako su Vatikan i Peking decenijama postizali neformalni dogovor oko većine biskupa, dešavalo se da vlada povremeno postavi nekoga bez papskog odobrenja. Poslednjih godina Kina je vršila pritisak na Vatikan da što pre postignu sporazum. Glavni uslov Pekinga bio je da papa prizna sedam izopštenih kineskih biskupa koje je dosad postavio bez odobrenja Vatikana. U subotu je Sveta stolica saopštila da je taj uslov ispunjen.

Potpisani sporazum u interesu je Kine jer je, uporedo sa rastućim ekonomskim i političkim uticajem u svetu, popravila odnose s jednom od najuticajnijih institucija. Istovremeno je to i korak ka obnovni diplomatskih odnosa sa Vatikanom posle skoro 70 godina, što je povezano s kampanjom za dodatnu izolaciju Tajvana.

Ostrvo koje Kina smatra svojim neodvojivim delom ima u Vatikanu prestižnog partnera, a sada rizikuje da ga izgubi. Ove godine se broj država koje priznaju nezavisnost Tajvana okrunio na samo 17, pošto su ga usled žestoke kampanje Pekinga povukle tri države, poslednji Salvador u avgustu, posle Dominikanske Republike i Burkine Faso. Vernici na Tajvanu rekli su za „Saut čajna morning post” da se plaše da će ostrvo izgubiti jednog saveznika u Evropi.

Katolici u Hongkongu kažu da nisu zabrinuti da su ovim sporazumom otvorena vrata za mešanje KP Kine u njihove crkve i kažu da je svaki dogovor dobrodošao. Međutim, hongkonški kardinal Džozef Zen, koji je kritikovao sporazum dok je još bio u najavi, optužio je Vatikan za „nepojmljivu izdaju” i da je „gurnuo stado u usta vukova”.

On smatra da joj, u trenutku kada crkva trpi pritisak zbog optužbi za zataškavanje seksualnih skandala, sporazum sa Kinom samo dodatno krnji ugled.„Posledice će biti tragične i dugotrajne, ne samo za crkvu u Kini nego za čitavu crkvu jer joj narušava kredibilitet”, rekao je kardinal Zen.

Američki republikanski senator Marko Rubio pitao se na „Tviteru” kako Vatikan može da opravda to što je jednoj vladi, i to ateističkoj, dao uticaj na izbor biskupa koji su po crkvenom učenju naslednici apostola.

Papa Franjo je hteo da sporazumom konačno stavi tačku na podele između kineskih katolika, ali tek će se videti kako će ga vernici prihvatiti. Posebno su problematične južne biskupije Mindong i Šandu, gde je biskupima koje je postavio Vatikan naređeno da se povuku, što je bio veliki ustupak Pekingu u cilju konačnog sporazuma.

Da pomirenje neće teći glatko, naslućuje se iz zvaničnog saopštenja udruženja kineske katoličke crkve, u kom je naglašena važnost patriotizma i političkog suvereniteta, a nijednom rečju se ne pominju ni papa ni autoritet Vatikana, piše „Volstrit džornal”.

Kineska katolička crkva je u prvom reagovanju iskazala „iskrenu podršku sporazumu s Vatikanom”, ali je istakla da će „istrajati na putu socijalističkog društva, pod rukovodstvom Kineske komunističke partije”. Sporazum ostavlja mogućnost obema stranama za moguću reviziju posle godinu ili dve.