četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59

Šešelj: Zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o presađivanju organa

Autor: M.Č.petak, 21.09.2018. u 23:24
Војислав Шешељ (Фото А. Васиљевић)

Srpska radikalna stranka podnela je zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti člana 23 Zakona o presađivanju organa, kojim je utvrđeno da se „ljudski organi sa umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja ukoliko se punoletni poslovno sposobni davalac pre smrti tome nije usmeno ili pismeno protivio, odnosno ukoliko se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlo”, rekao je novinarima u parlamentu Vojislav Šešelj.

Dodao je da SRS smatra da je ovaj član protivustavan. Prema Šešeljevim rečima, pomenuti član zakona u potpunosti zanemaruje Ustavom zajemčena prava da je „ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.

Dodao je da da se zakonom ne može nametnuti nešto što je suprotno Ustavu, „doniranje organa moguće je samo ako je to isključiva volja donora, a donorom se ne može smatrati neko kome se organi uzimaju mimo njegove volje”.

Pitao je i šta je garancija da će se, ako je neko pre moždane smrti izričito rekao da je protiv uzimanja organa, da će njegova volja biti poštovana. Istakao je i da je pitanje moždane smrti diskutabilno, „čovek u fazi moždane smrti je još uvek živ, uostalom organi se i ne mogu uzimati od lica koja nisu živa. Kazao je i da postoje ljudi koji su spremni da im dva lekara dijagnostikuju moždanu smrt i da daju izjavu da postane donor organa, i to je u redu.

Prema njegovim rečima, mnogo je jednostavnije i u skladu je sa Ustavom da se svako ko to želi dobrovoljno prijavi da bude donor, a ne da se saglasnost pretpostavlja. Odgovarajući na pitanja, Šešelj je rekao da će radikali, ukoliko dođe na dnevni red, zakon kojim se propisuje doživotna kazna za ubice dece, to podržati. 

 

 


Komentari30
771e6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko
E moj Kiki! Da ti dete umire i ceka pa ne doceka transplantacije ne bi ti nadimak tako zvucao, zvao bi se Kuku(lele)...
Професор др Драган Павловић
Поштовани Кики, а што ви не би претходно прочитали нешто из правних наука, етике, филозофије права? То би много олакшало ову нашу расправу.
Kiki
Gospodine Pavloviću, kada je čovek u bolnici sa lekarima a ne u kapeli i ne na groblju on se smatra pacijentom a ne posmrtnim ostatkom. Posmrtni ostaci takođe imaju svoje dostojanstvo koje potiče od prava ličnosti. Osim toga lekari i hirurzi nisu grobari pa da se bave posmrtnim ostacima, a nisu ni pravnici da odlučuju o pravnom aspektu zaostavštine, niti medicina ili bilo koji zakon sme unapred sve građane tretirati kao posmrtne ostatke umesto kao ličnosti. Čovek je ličnost, a nije stvar, ni predmet, ni objekat, ni meso za upotrebu i promet u korist bilo koje struke, ustanove i slično. Tako kaže Pravo. Medicina takođe služi Pravu a ne obrnuto. Složićete se sa mnom?
Професор др Драган Павловић
Овде је реч о посмртним остацима човека. Није реч о његовом имању или дуговима и наследницима. Претпоставља се да НЕМА наследника – фамилије која има право да ко-одлучује. Која је онда судбина посмртних остатака кад нема нити ЖЕЉЕ покојника ни фамилије? То зависи од друштва у коме се налази. Неки минимум постоји у сваком друштву који укључује и неке обавезе. О томе онда одлучује виртуелна морална личност која представља како покојника тако и друштво. То је или етичка комисија или слична тела. Они ће онда одлучивати у оквирима опште правичности али конкретно у оквирима правних и моралних норми ТОГ ДРУШТВА. Тело ће онда бити закопано, спаљено, похрањено у море... зависно од постојећих норми. Или делови тела коришћени за науку, медицинске потребе – ако то постојеће норме налажу. О тим нормама се расправља и одлучује у друштву - и о томе је УПРАВО овде реч. Али агресији и увредама овде није место. Да ли је сад јасније? (Јел можемо сад да закључимо дискусију?)
K.K
Dokazuje se samo pozitivna tvrdnja a ne dokazuje se negacija nečega što se prethodno nije ni potvrdilo. Ko šta tvrdi taj to i dokazuje. Ko tvrdi da je neko donor to dokazuje pribavljenim pristankom donora a to je donorska kartica. Donorska kartica je dokaz volje, s tim da pravno ne može postojati telesna obaveza "donora" prema bilo kome jer je telo živo ili mrtvo neodvojivo od ličnosti kojoj pripada. Uvek se volja doniranja organa naknadno može povući od strane ličnosti same i njenih najbližih jer i porodica kao i sopstveno telo spada u apsolutno pravo ličnosti koje je nedeljivo. To ne sme da zavisi od medicinskih, ili zdravstvenih ustanova. Lekari nemaju pravno obrazovanje i to ne znaju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja