subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:37

Arhitektonski dragulj koji iznova mami

Temeljnom obnovom Muzeja savremene umetnosti i parka koji ga okružuje, ovaj deo Novog Beograda postao je mesto okupljanja i druženja
Autor: Daliborka Mučibabićponedeljak, 30.07.2018. u 08:10
(Фотографије И. Милутиновић)

Dužnost je nas arhitekata da napravimo zgradu koja neće štrčati u ambijentu, koja će biti lepa i, uz sve to, sadržati meru, podsvesnu dozu ugrađenih normi, kao i ljubav prema gradu u kome ste rođeni i gde ste odrasli, govorio je Ivan Antić, jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata.

Da ništa drugo osim Muzeja savremene umetnosti (MSU) na Ušću nije projektovao, bilo bi dovoljno Antiću da, tom saradnjom s Ivankom Raspopović, ispuni ovu svoju dužnost. Duže od pola veka njihov dragulj na levoj obali Save svedoči da je lepo samo ono što je i funkcionalno. Lepotu zdanja, ispunjenu postavkom „Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti”, otkrili su sinoć brojni gosti muzeja.

Neki od njih iznova joj se vraćaju od oktobra prošle godine, kada je ova kulturna institucija raširenih ruku dočekala posetioce posle deset godina, koliko je bila zakatančena. Jer, kako kaže, Tatjana Jovanović, posetilac, objekat je gotovo savršen i, svaki put kad unutra uđe, taj je prostor mami tako da jedva čeka da pređe na njegov sledeći nivo, kao da očekuje da će na njemu videti nešto novo, a ne izložbu kojoj se već treći put vraća.

Sinoć je bila u društvu desetogodišnjeg sina koji je premijerno kročio u zdanje za koje mnogi kažu da ga se ne bismo postideli ni da je projektovan juče, a ne 1965. godine. U poređenju sa, na primer, Muzejom savremene umetnosti u Helsinkiju, objektom koji je od beogradskog mlađi 33 godine, američkom arhitekti Stivenu Holu, autoru tog zdanja u finskoj prestonici, ipak nije pošlo za rukom da prostor oblikuje tako da publiku neprestano iznenađuje i privlači.

Spoljašnjost finske Kijasme, pozicionirane u parku preko puta tamošnje filharmonije i u blizini parlamenta i glavne železničke stanice, nema mane, ali o njenoj funkcionalnosti Hol bi imao šta da nauči od Antića.

– Postavke će se menjati, neke će se posetiocima i više sviđati, a za mene će kao najveća vrednost ovog muzeja ostati njegov oblik, prostor bez pregrada i lokacija. Objekat je odavno u memoriji grada i čini mi se da je oduvek bio na Ušću. Uređenjem muzeja i parka u kojem je, ovaj deo Novog Beograda postao je mesto okupljanja i druženja – kaže Jovanovićeva.

Pre nego što posmatrač ugleda Nadeždu Petrović i njen „Pogreb u Sićevu” iz 1905. godine, najstarije delo koje muzej ima, prizemljem ne može da prođe a da se ne osvrne na dečju izložbu „Ulaznica za muzej”.

Na njoj su radovi dece uzrasta od dve do 13 godina, koja su se prošle zime klizala ispred muzeja i stvorila crteže u zamenu za ulaznicu u kuću umetnosti. Dečji muzej savremene umetnosti krase klizaljke, okićene jelke, Sveti Sava, brodići, leptiri...

Od prizemlja do poslednjeg sprata, gde je delo „Srbija, 2004, Zrenjanin, Jugoremedija” Milice Ružičić, jedno od najmlađih u kolekciji, gosti muzeja mogu videti deo od više od 8.000 slika i skulptura, koliko ih muzej poseduje u zbirci koja je stvarana od 1958.

Tu su, između ostalih, Sava Šumanović, Milena Pavlović Barili, Vasa Pomorišac, Đorđe Andrejević Kun, Lojze Dolinar, Sreten Stojanović, Marko Ristić, Vane Živadinović Bor, Leonid Šejka, Julije Knifer, Olga Jevrić, Olga Jančić, Milan B. Protić, Vladimir Veličković, Petar Lubarda, Dušan Džamonja, Krsto Hegedušić, Petar Omčikus, Mića Popović, Milorad Bata Mihajlović, Dušan Otašević, Mileta Prodanović, Zdravko Joksimović, Mrđan Bajić, Goranka Matić, Tomislav Peternek, Biljana Đurđević…

– Izložba oslikava pojave i pravce u razvoju moderne i savremene umetnosti na području Jugoslavije i Srbije. Stranci su naročito zainteresovani za priču o Jugoslaviji i tadašnjim društveno-političkim prilikama, kontekstu umetničke scene u okviru tih dešavanja, kao i posle raspada zemlje. Stariji posetioci se rado prisećaju Muzeja savremene umetnosti, koji su posećivali kao školarci i studenti, ondašnjih velikih izložbi. Mlađa publika uživa na drugačiji način i zanimljiva su joj dela iz postavke koja se „lepo slikaju”. Posle otvaranja rekonstruisane zgrade društvene mreže su „gorele” od fotografija ispred slike „Na crnom polju” Bore Iljovskog, rada „L-50”, velike kugle Ivana Kožarića, skulptura Vojina Bakića, rada Dušana Otaševića „Druže Tito, ljubičice bela, tebe voli omladina cela”… – kaže Senka Ristivojević iz Muzeja savremene umetnosti i dodaje da je muzej od 20. oktobra prošle godine obišlo 98.826 posetilaca, a ove 30.292.

Prosek u 2018. je oko 200 ljudi dnevno, a najviše ih je sredom kada je ulaz besplatan.

Još mesec dana publika će moći da vidi „Sekvence”, a posle toga slede pripreme za retrospektivnu izložbu umetnika Ilije Šoškića, koja će biti otvorena početkom oktobra, najavljuju iz MSU-a.

 


Komentari0
83b7f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja