petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:20
DOSIJE „POLITIKE”: IZGRADNjA SPOMEN-HRAMA SVETOG DESPOTA STEFANA VISOKOG

Čas istorije na mestu krvave bitke

Nesvakidašnja bogomolja, koja će imati izuzetnu muzejsku postavku, biće osvećena 20. septembra na stogodišnjicu velike pobede u Prvom svetskom ratu
Autor: Slobodan Ćirićnedelja, 29.07.2018. u 22:00
Протојереј ставрофор Стојадин Павловић (Фотографије С. Ћирић)
Унутрашњост ће бити осликана ратним мапама, фотографијама, текстовима, илустрацијама битака на Церу, Дрини, Колубари

Krupanj, Mačkov kamen – Na padinama planine Jagodnja, nekoliko kilometara od Krupnja prema Ljuboviji, nadomak dobro znane spomen-kosturnice na Mačkovom kamenu, već desetak meseci intenzivno se gradi još jedan spomenik srpskim herojima Velikog rata. Na prostoru gde je pre 104 godine vođena jedna od najkrvavijih bitaka svetskog sukoba, bitka na Drini koja je kulminaciju imala upravo na obližnjem Mačkovom kamenu, 20. septembra ove godine, na stogodišnjicu velike pobede u Prvom svetskom ratu, biće osvećen novi spomen-hram, hram muzej Svetog Despota Stefana Visokog. Blagoslov za podizanje nesvakidašnje bogomolje koja će pod svojim svodovima imati izuzetnu muzejsku postavku dao je episkop šabački gospodin Lavrentije.

„Odlučili smo da u hramu imamo prostor za bogosluženje s izložbenom postavkom čiji sadržaj priprema stručni tim sastavljen od eminentnih vojnih istoričara, istoričara umetnosti, muzeologa, eksperata iz Ministarstva odbrane, republičkog arhiva i arhiva iz Beograda, Šapca, Valjeva...”, navodi protojerej stavrofor Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije Srpske pravoslavne crkve, jedan od inicijatora ovog ambicioznog projekta.

Prema njegovim rečima, hram je posvećen Svetom Despotu Stefanu Lazareviću, jednom od 13 svetih srpskih ratnika, ratnika koji su proglašeni za svece. Ostalih 12 će svoje mesto naći u hramovnom ikonopisnom zbiru. Unutrašnji zidovi i svodovi biće oslikani ratnim mapama, fotografijama, tekstovima, ilustracijama velikih bitaka Prvog svetskog rata, vođenih na Ceru, Drini, Kolubari... U postavci će se naći likovi čuvenih srpskih vojvoda, odličja dodeljivana borcima, ratne zastave. Svoje mesto će imati lik princa Đorđa Karađorđevića, koji je ranjen na Mačkovom kamenu, kao i lik čuvene slikarke Nadežde Petrović, prave heroine Velikog rata. Nikako ne mogu biti zaobiđeni ni braća Ribnikar, Vladislav i Darko, osnivači „Politike”, koji su svoje živote ostavili u borbama na Drini, napominje Stojadin Pavlović.

Posebnu vrednost i večnost postavci daće imena svih poginulih na Mačkovom kamenu, ispisana na zidovima ovog hrama muzeja, dodaje on.

„Postavka će biti sažet čas istorije, želimo da slikovito postavimo taj čas, da on bude toliko jasan da će svako ko kroči u spomen-hram Svetog Despota Stefana Visokog moći da dobije jasnu predstavu šta se ovde dešavalo pre više od jednog veka, kakvi su heroji polagali živote na oltar otadžbine”, ističe Pavlović.

Muzejska postavka u crkvi, simbolična veza pravoslavlja i istorije...

„Ako imamo u vidu da su u Bogu svi sveti i da naša crkvena bogoslužbena literatura, naša umetnost i kultura nisu rezervisani samo za one svetitelje koji su poneli taj oreol, koji su kanonizovani i našli mesto u crkvenom kalendaru, onda su i ovo za naš narod sveti ljudi”, uveren je Stojadin Pavlović.

Unutrašnjost će biti oslikana ratnim mapama, fotografijama, tekstovima, ilustracijama velikih bitaka vođenih na Ceru, Drini, Kolubari. U postavci će se naći likovi velikih srpskih vojvoda, likovi princa Đorđa Karađorđevića, ranjenog na Mačkovom kamenu, i čuvene slikarke Nadežde Petrović

On podseća da u učenju koje se temelji na Svetom jevanđelju stoji istina da su pred Bogom svi živi...

„Nema boljeg mesta da se sećamo tih ljudi nego što je hram u kojem će im se služiti sveta liturgija i davati pomen. Već vidim kako episkop, sveštenik čita njihova imena sa zidova hrama, biće to jedan monitor koji oni zaslužuju, koji će da svetli i ovde na zemlji i na nebu. Ne vidim bolji način da se oni sačuvaju od zaborava”, zaključuje Stojadin Pavlović.

Uz konstataciju da ako su sada živi bar unuci boraca koji su postradali za veru i otadžbinu, kroz spomen-hram na Jagodnji imaćemo „kariku” koja spaja period Velikog rata sa sadašnjim jubilarnim periodom vek posle, ali i s našom budućnošću.

Gradnja iz dobrovoljnih priloga

Građevinski radovi na budućem hramu Svetog Despota Stefana Visokog počeli su krajem septembra 2017, mesec dana kasnije osvećeni su temelji. U odbor za gradnju hrama ušli su ljudi iz sveta kulture, biznisa, predstavnici crkve s teritorija opština Krupanj i Ljubovija i gradova Loznice i Šapca. Gradnja se uglavnom finansira dobrovoljnim prilozima u novcu, građevinskom materijalu i uslugama.

Sećanje na braću Ribnikar, osnivače „Politike”

U realizaciji projekta hrama na Jagodnji nadomak Mačkovog kamena posebno se angažovala opštinska organizacija Saveza udruženja potomaka ratnika od 1912. do 1920. godine „Braća Ribnikar” Ljubovija, koja je do sada prilozima svojih članova prikupila oko milion dinara.

„Uspeli smo i u akciji da jedna od ulica u Ljuboviji ponese ime braće Ribnikar, osnivača „Politike”, kako bismo sačuvali sećanje na Vladislava i Darka, koji su u borbama na Drini 1914. godine položili svoje živote”, s ponosom ističe profesor Sreten Cvetojević, predsednik organizacije nazvane po osnivačima „Politike”. On dodaje i da je Darko Ribnikar, novinar „Politike” u penziji, unuk jednog od njenih osnivača, počasni član ljubovijske organizacije potomaka ratnika od 1912. do 1920. godine.

Molitva i za žive i za mrtve

„Meni se kao detetu s ovog područja nikada neće izbrisati iz sećanja da borci sa Solunskog fronta u vreme komunizma nikada nisu dobijali nikakvu nadoknadu od države. Bili su zapostavljeni. Mi na ovaj način želimo da svi oni čija će se imena naći pod svodovima hrama Svetog Despota Stefana Visokog dožive kakvu-takvu satisfakciju. I mi s njima. Naša crkva se zajedno moli i za žive i za mrtve”, ističe protojerej stavrofor Stojadin Pavlović.


Komentari3
c3c53
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Миловановић
Дајте број жиро рачуна за прилоге. И мој сродник је описан у књизи “Витези слободе” и одликован Карађорђевом звездом са мачевима.”
Raca Milosavljevic
... hvala za ovo podsecanje na junastvo i grcevitu borbu za opstanak naroda ... nazalost jos mnogo cinjenica se skriva iz tog rata ... a iza te velike i tragicne prica pocinje sledeca o Jugoslaviji i cenu te pogresne procene placamo danas,nema jos kraja ...
Леон Давидович
Било је то јуначко време какво се више није поновило као на пример 1941. , а деведесете су биле ругање јуначкој прошлости. Добро је да има још неко да се сети јуначких времена и да их обележи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja