četvrtak, 16.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 29.07.2018. u 22:00 Dr Rajna Dragićević

Dvesta godina Vukovog rečnika

Od 15. avgusta do 7. septembra u Galeriji nauke i tehnike SANU izložba srpskih rečnika kao prateća manifestacija svetskog kongresa slavista
Илустрација Јозеф Крихубер

Izložba „Srpska leksikografija od Vuka do danas” biće jedna od glavnih pratećih manifestacija na 16. Međunarodnom kongresu slavista, koji će se održati u Beogradu od 20. do 27. avgusta. Izložba će biti upriličena, u organizaciji SANU i Saveza slavističkih društava Srbije. Autori izložbe su prof. dr Rajna Dragićević (Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu) i  dr Nenad Ivanović (Institut za srpski jezik SANU). Izložbu je inicirao prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik Međunarodnog slavističkog komiteta, a finansijski su je podržali Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Jedan od glavnih ciljeva ove izložbe jeste obeležavanje velikog jubileja srpske kulture – dvestagodišnjice od objavljivanja prvog izdanja „Srpskog rječnika” Vuka Stefanovića Karadžića. Publika će imati prilike da se upozna sa značajem tog rečnika za utemeljenje savremenog srpskog jezika, ali i sa fazama izrade Rječnika, kao i sa Vukovim ličnim primerkom ove knjige, zbirkama reči koje su se našle u njemu, brojnim autentičnim dokumentima koji otkrivaju način na koji je Vuk prikupljao građu za svoje najvažnije delo. Poseban značaj imaju originalni Vukovi listići sa rečničkom građom, kao i Vukove zabeleške na marginama rečnika ili na zbirkama reči koje otkrivaju način na koji je on razmišljao o leksikografskoj obradi građe. Da bi se dočaralo vreme u kome je Vuk živeo i radio na Rječniku, izložiće se i njegovi lični predmeti, koji se čuvaju u Muzeju Vuka i Dositeja – pribor za pisanje, putna torba, naočari, fes, džepni sat itd.

Izložba će osvetliti srpsku leksikografiju i iz kulturno-istorijske perspektive. 

Pokazaće se da su najvažniji srpski rečnički projekti blisko povezani sa nastajanjem i progresom najvažnijih institucija srpske kulture u 19. i 20. veku. Ispostavilo se da nije bilo moguće predstaviti istorijat srpskih rečnika bez zadiranja u prošlost Društva srpske slovesnosti, kasnije SANU, i Matice srpske, kao i bez prikazivanja najvažnijih projekata istaknutih članova ovih institucija – Đure Daničića, Stojana Novakovića, Aleksandra Belića, Irene Grickat i drugih. Svim ovim institucijama i naučnicima izrada rečnika bila je na vrhu liste prioriteta. Njihovim zalaganjem najvažniji srpski rečnici su i ugledali svetlost dana. Izbor leksike u rečnicima, stepen razvoja terminologije u različitim naučnim disciplinama, stereotipi koji su namerno ili nenamerno učitani u definicije i primere takođe ukazuju na nivo društvenog i kulturnog razvoja Srba u vreme nastajanja ovih rečnika.

Izložba će imati i naučnu perspektivu. Kroz pregled rečnika od Vukovog vremena do danas biće predstavljen razvoj srpske leksikografske misli i leksikografije kao nauke. Naglasiće se jasno prepoznatljiv lanac značajnih srpskih intelektualaca od Vuka do današnje generacije lingvista, koji su se, izrađujući rečnike, nadovezivali jedni na druge, a istovremeno ostavljali lični pečat u srpskoj leksikografiji za buduće naraštaje.

Izložbu „Srpska leksikografija od Vuka do danas”, zahvaljujući finansijskoj podršci SANU, prati i reprezentativni katalog, koji, po svojoj strukturi predstavlja kolektivnu monografiju o istoriji srpske leksikografije. Autori su, uglavnom, saradnici i nastavnici Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta i saradnici Instituta za srpski jezik SANU. Katalog sadrži tekstove o Vukovom Rječniku, Rečniku SANU, rečničkom programu u Matici srpskoj,  o dvojezičnoj leksikografiji, o istorijskim, etimološkim, derivacionim, dijalekatskim, mitološkim, folklornim, terminološkim, frazeološkim, frekvencijskim, asocijativnim rečnicima, kao i o rečnicima sinonima, žargona, rečnicima novih reči itd.

Rečnici su više od knjiga, jer predstavljaju odraz civilizacijskog nivoa govornika nekog jezika, njihovih znanja o svetu i načina na koji ga poimaju i ocenjuju. Zbog toga će izložba „Srpska leksikografija od Vuka do danas”, kroz sliku o srpskim rečnicima, prikazati i sliku srpske nauke i kulture.

* predsednik Saveza slavističkih društava Srbije

Komentari5
9399d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tomislav K
Interesantno. No, valjalo bi raščlaniti koliko su Karadžićevi rječnici (1818, 1852), te dvojezičnik Đorđa Popovića (1879, 1886), kao i povijesni rječnici Daničićevi- koliko je to živo? Koliko je dio jezične tvari iz tih djela uopće živ, na bilo kojoj stilskoj razini? Naime, u hrv. slučaju je RHJ Broza i Ivekovića iz 1901. pun leksema koji su mrtvi ili nikad nisu bili živi: dabulana, dacija, daća, dalak, damno, dance, danicka, danik, danu, darnuti, daša, daškalica, daulbas, davija, davran, davudžija, debe, debelkosa, debeljaš, Debre, degati se, dekalica, dekati, deliustavci, delkušica, ....deriguša, dervenčiti se, ..dok autori nisu stavili, kao "previše hrvatske", npr. bezobziran, brodolom, brzojav, cigareta, čarobnost, dobroćudan, dražestan, gorostas, grižnja, imendan, iskrenost, izvadak, izlet, izlika, izrabljivati, izraz, ..kipar, klaonica, kućanstvo, liječništvo, luđak, malodoban, maloljetan, metar, mlitavac, .. Koliko su rječnici 19. st. uopće aktualni?
Коста
Изворна дела су једини начин да се добије аутентична слика о Вуковом „Рјечнику” из 1818. Поред наведених примерака, било би неoпходно објавити и целокупну преписку између Копитара и Вука, те Копитара и Мушицког. Из неког разлога, та преписка увек мањка у оваквим случајевима, или ако се наводи онда се наводе само спорадични цитати ван контекста. Један од најважнијих података о Вуковм „Рјечнику” је да Копитар тврди да је Вук написао „Први српски рјечник” по његовом налогу, то јест да подухват писања речника није дошао од Вука, као и чињеница да је Вук од Копитара тражио (и добио) шокачке лексиконе из којих је масовно вадио речи, иако су му Шокци упорно тврдили да нису Срби. Без споменутих преписака тешко је спознати смисао и циљеве бечке реформе српског књижевног језика и писма.
Владимир
@Коста Који "остали"? Колико тачно их је било? Велики број? Средњи? Мали, занемарљив? Ово су само пука уопштавања извучена из правог контекста, релативизовање који немају озбиљно упориште ни у чему.
Коста
@Boris -- На то је врло лако одговорити, јер је изовора на претек. Укратко одговор на Ваше питање је: из Вукових писама и књига. Тако у „Ковчежићу за историју, језик и обичаје Срба сва три закона” пише да само праволсавни себе зову Србима или Србљима, "а остали овога имена неће да приме."
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja