subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:00
RAZGOVOR NEDELjE: dr VESNA RAKONjAC, v. d. direktora Uprave za biomedicinu

Država ne tera građane da budu davaoci organa

Autor: Danijela Davidov-Kesarsubota, 28.07.2018. u 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Skupština Srbije usvojila je Zakon o presađivanju ljudskih organa, kojim treba da se popravi situacija u oblasti doniranja organa i transplantacije, uspostavi bolji sistem u ovoj oblasti medicine, dođe do povećanja broja donora, uspešno obavljenih transplantacija i smanjenja liste čekanja. Kao i dosad, porodica će odlučivati da li želi da daruje organe preminulog člana kod koga je ustanovljena moždana smrt, to jest nepovratni gubitak svih moždanih funkcija.

Zakon predviđa i precizno definisanje zdravstvenih ustanova koje će obavljati poslove u vezi s presađivanjem organa. To su takozvani transplantacioni centri, zatim donor bolnice koje će to moći da budu ukoliko ispunjavaju propisane uslove i imaju u svom sastavu jedinice intenzivnog lečenja na odeljenjima anestezije, neurologije ili neurohirurgije, kao i laboratorije koje će obavljati sva neophodna testiranja u vezi s postupkom presađivanja organa.

Nadzor nad sprovođenjem zakona biće u nadležnosti Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

U razgovoru za „Politiku”, dr Vesna Rakonjac, v. d. direktora ove uprave, naglašava da država nikoga ne tera da bude davalac organa i da u zakonu nigde ne piše da svi rođenjem postajemo donori. Organi s preminule osobe mogu da se uzmu radi presađivanja ukoliko se punoletna, poslovno sposobna osoba nije pre smrti tome usprotivila, kao i njegovi članovi porodice: roditelji, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete. Ukoliko preminula osoba nema porodicu, pristanak o doniranju organa daje pobočni srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, odnosno braća i sestre.

U slučaju da maloletna osoba premine, ali je bez roditeljskog staranja, tada je dozvoljeno uzimanje organa samo na osnovu odluke etičkog odbora zdravstvene ustanove.

Po čemu se ovaj zakon razlikuje od dosadašnjeg? Da li nas sada propisi obavezuju da svi moramo po svaku cenu da budemo donori organa?

Zakon je u delu koji se odnosi na saglasnost porodice identičan kao prethodni jer se i ranije porodica pitala da li organi njihove preminule najmilije osobe koja se našla u stanju moždane smrti mogu biti donirani za transplantaciju. U starom zakonu u vidu promocije doniranja organa potpisivane su donorske kartice, uz određenu pisanu izjavu u prisustvu svedoka. To nije dalo rezultat kakav smo želeli, to jest više od 10 donora na milion stanovnika. Bilo bi dobro da je dva miliona ljudi potpisalo kartice, a to je učinilo oko 200.000 građana. Shvatili smo da je to popisivanje trošak za državu, a da efekat nije adekvatan. I za ljude koji imaju donorske kartice, porodica se pita da li mogu da se doniraju njihovi organi ukoliko dožive moždanu smrt. Efekat te kampanje je bio da se probudi svest kod ljudi i to smo uspeli.

Dakle, nije uveden klasičan zakon o pretpostavljenoj saglasnosti?

Mnogo polemike je u javnosti izazvao termin pretpostavljena saglasnost jer se u medijima pisalo da je to uvedeno. Ako se pažljivo pročita zakon, taj termin nigde ne postoji i zloupotrebljen je od pojedinih zlonamernih ljudi. Priče da će svi biti donori i da će se svima uzimati organi samo su izazvali paniku među građanima. Telefon nam neprestano zvoni, ljudi se raspituju o zakonu, mnogo je predrasuda koje imaju. Zakonom je jasno u članu 23 definisano ko može biti donor organa, a članom 24 precizirano je kako će se u donor bolnicama i transplantacionim centrima proveravati identitet preminule osobe i na koji način će se obavljati provera da li se preminula osoba u toku života usprotivila doniranju svojih organa u svrhu transplantacije. Za razliku od Hrvatske i Španije, gde se odmah pristupa uzimanju svih organa kod preminulog nakon pristanka porodice, kod nas će porodica koja je dala pristanak moći da izrazi želju da li želi da se od donora uzmu svi organi neophodni pacijentima na listama čekanja za transplantaciju (kod nas su to bubrezi, jetra, srce i tkivo rožnjače) ili daju pristanak samo za određene organe. Uzimajući u obzir mentalitet, kulturološke i religiozne karakteristike našeg naroda, smatralo se da je u ovom trenutku ovo najprihvatljiviji i najbolji model.

Novim propisima ste zapravo želeli da privolite ljude da počnu da razmišljaju o donorstvu?

Tako je. Bez obzira na to da li neko želi ili ne želi da bude donor, bitno je da svoj stav prenese porodici. Ako je neko izrazio želju da bude davalac, to je njegovo zaveštanje i treba poštovati njegovu volju.

Ukoliko posle nekog vremena porodica želi da upozna pacijente koji su dobili organe njihovog preminulog člana, da li je to moguće?

To neće biti praksa. To su teški trenuci i nikad se ne zna kako neko može psihički da reaguje i zakonom je to definisano članom 34 stavom 2. Podatke o ličnosti umrlog davaoca organa nije dozvoljeno davati primaocu, a informacije o primaocu nije dozvoljeno davati porodici preminulog donora.

Koja je najznačajnija novina koju je doneo novi zakon?

To je usaglašavanje s najboljim svetskim i evropskim standardima u ovoj oblasti radi bezbednosti, sistema kvaliteta i očuvanja zdravstvene usluge na visokom nivou. Podiže se nivo standarda pružanja ove usluge kao i transparentnost. Takođe, želimo da kroz veći broj zdravstvenih ustanova koje će dobijati dozvolu da budu donor bolnice obezbedimo mogućnost za veći broj davalaca, transplantacija s preminulih osoba i manje liste čekanja.

Da li to znači da ćemo imati više od 14 donor bolnica, koliko ih je sada, odnosno onih ustanova u kojima se može utvrditi moždana smrt i pronaći potencijalni donor?

Da. Svaka bolnica koja ima jedinicu intenzivnog lečenja, naročito na anesteziji, neurohirurgiji ili neurologiji, biće u obavezi da prijavljuje i evidentira stanje moždane smrti.

Na koji način će oni koji ne žele da budu davaoci to moći da odbiju?

Zakon će stupiti na snagu krajem sledeće nedelje. Ko ne želi da bude donor može da se izjasni usmenim ili pisanim putem u Upravi za biomedicinu, gde ćemo ga evidentirati.

Hoće li postojati registri nedavalaca organa i kome će se prosleđivati spiskovi s imenima onih koji su protiv toga da budu potencijalni donori?

Postojaće registar koji će se ažurirati na dnevnom nivou i sve donor bolnice i transplantacioni centri će imati spisak tih ljudi.

Ali i u prethodnom zakonu o transplantaciji organa postojala je mogućnost da neko odbije u toku života da bude donor. Koliko se ljudi izjasnilo za to?

Za ovih devet godina samo jedna osoba se izričito izjasnila da ne želi da bude potencijalni davalac. Dakle, imali smo samo jedan nepristanak.

Kakve će posledice imati ljudi koji ne žele da budu potencijalni donori? Oni brinu da će ih neko zbog svog stava skinuti s liste čekanja za neku intervenciju ili da će u njihovom slučaju doći do proglašenja moždane smrti bez osnova.

Nikakva sankcija za to ne postoji. Žao mi je što ljudi pogrešno misle da će im se nešto dogoditi ako ne podržavaju donorstvo. Verovatno nepoverenje proističe iz činjenice da im nije jasna razlika između stanja kome i moždane smrt. Ljudi iz kome mogu da se probude, ali iz moždane smrti ne. Moždana smrt, nažalost, predstavlja konačni kraj života.

Građani strahuju da postoji mogućnost da dođe do korupcije i da će neko ko je uticajan ili bogat dobiti organ pre nekog ko nema nikakvu „vezu”. Pribojavaju se da će, ako se nađu u bolnici u teškom zdravstvenom stanju, neko namerno doći da im isključi aparate kako bi im „uzeli” organe. Kako to komentarišete?

Verovatnoća za takve situacije gotovo da i ne postoji. Tačno je da provejava predrasuda da će neko ko je uticajan ranije dobiti organ. Ali i to možemo da isključimo kao opciju jer da bi neko dobio organ neophodno je toliko poklapanja pacijenta primaoca organa s donorom da u takvom sistemu koji je prosto priroda regulisala nema protekcije.

Kako onda uspostaviti poverenje u zdravstveni sistem?

Građani Srbije imaju poverenje u zdravstveni sistem. Ono što povremeno dovede u zabludu građane jesu informacije koje dolaze od laika koji se što iz neznanja, što iz loše namere zabavljaju na jedan krajnje neprimeren način na društvenim mrežama radi jeftinog političkog profiterstva, tabloidi koji povećaju tiraže senzacionalnim uglavnom neistinitim ili poluistinitim tekstovima i izazovu panične reakcije kod stanovnika lažnim informacijama, kao što je bio slučaj s delovanjem antivakcinalnog lobija koji je za posledicu imao katastrofalan ishod po živote i zdravlje građana Srbije. Transparentnim, jasnim i javnim obavljanjem ovog posla, otkloniće se sve nedoumice. Ne sumnjam da će građani Srbije kao human narod dati puni doprinos u primeni ovog zakona, a sve za korist pacijenata koji su na listama čekanja i kojima donirani organ predstavlja jedini lek i mogućnost za novi život.

Inspektori kontrolišu bolnice

Novi zakon predviđa uvođenje inspektora za biomedicinu. Šta će on konkretno raditi?

Proveravaće kadrove, opremu, standarde kvaliteta u ustanovama koje se bave ovom oblašću. Moraće da prođe obuku kako bi dobio međunarodnu licencu. Neophodno je da prati proces u ovoj oblasti od početka do kraja kako bi na vreme uočio moguće nedostatke i sprečio da dođe do neželjenog događaja.

Tabloidi vode kampanju protiv propisa

Pacijenti koji čekaju na transplantaciju zapitali su se zbog čega je odlučeno da se i dalje porodica pita za saglasnost jer smatraju da će sve ostati isto kao dosad?

Upravo zbog poštovanja prema porodici i preminuloj osobi. Mogu da zamislim kakve bi tek polemike izazvao zakon po kojem se ne traži pristanak porodice. Imam utisak da niko nije pročitao zakon i da su tabloidi ti koji nam vode kampanju protiv zakona, a da nisu ni svesni koliku štetu nanose ljudima kojima je novi organ jedini lek.


Komentari26
070b9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боба
Жалосно је да било који интелектуалац ма био и доктор не види да се овим орвеловским законом крше основна људска права и отвара простор за бескрајне злоупотребе. Сутра ће се увести јелте "претпостављена сагласност" да се даје крв и бубрег од здравих само ако то падне на памет још реформскије расположеном "спасиоцу" од овог садашњег ако је тако нешто уопште и могуће. Тужно је када струка замагли осећај за основне вредности и људска права. Када прође ова бесловесна диктатура и овакви бесловесни закони се пониште многе ће бити срамота ако имају осећај стида.
Paja
Nejasno je da li je neophodna saglasnost rodbine za uzimanje organa ili je dovoljno da nema protivljenja rodbine. To su dve sasvim različite situacije. Druga omogućuje zloupotrebu zbog neobaveštenosti.
Keti
Šta je sledeći izgovor za iživljavanje? Obavezna eutanazija za određene kategorije? Uvođenje ljudskog mesa u ishranu ?
Милош из Шумадије
Наводни напредак цивилизације се у функционисању државе показује пре свега у наводном нормативном уређивању друштва. Фактички се народ безочно вара и онемогућује у стварној могућности да се супротстави преварама које су све више маскиране доношењем свакојаких закона и других прописа. Наводна права могућих жртава су у пракси неостварива. Ко ће и како контролисати дал' је потенцијални извор драгоцених сировина настрадала случајно или је жртвом постала плански? И ко ће утврђивати (не)постојање изјава о дозволи коришћења органа жртве? Начелна прича о 'хуманости' само је маска за нови вид трговина и богаћења ионако већ богатих наводних хунанитараца укључених у послове са мафијом.
Sinisa
Docekali smo 21. vek,a jos nemamo razvijenu svest o ovom pitanju. Nikakvi zakoni nece promeniti svest dece koju ne uce humanosti kroz skolu i porodicu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja