sreda, 25.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 04.07.2018. u 08:15 Aleksandra Mijalković
FENOMENI: Usamljenost

Sami i tužni

U Srbiji 22,3 odsto građana živi u samačkim domaćinstvima, čiji je broj porastao za 50.000 samo u poslednjoj deceniji i zbog toga se osećaju izolovano, otuđeno, depresivno...
(Фото Пиксабеј)

Usamljenost je postala jedan od najočiglednijih i najviše proučavanih fenomena 21. veka. Još u prethodnom su psiholozi počeli da ukazuju na „otuđenost” pojedinaca, na njihovu izolovanost od okruženja kao posledicu globalnih promena u društvu, ali i na potrebu da se vrate u okrilje zajednice bliskih i dragih osoba, da se osećaju bezbedno i korisno, da vole i budu voljeni, da imaju sa kim da dele svakodnevicu...

Uprkos tome, stvari se ubrzano krenule u sasvim suprotnom smeru.

Odabrana i nametnuta samoća

Istraživanja u svetu, ali i domaća statistika, potvrđuju ono što već dugo primećujemo i osećamo oko sebe: sve je više ljudi koji žive sami, ali i onih koji se, iako okruženi članovima porodice, prijateljima i kolegama, osećaju usamljeni.

Prema poslednjem popisu u Srbiji, od ukupnog broja domaćinstava samačkih je čak 22,3 odsto, odmah iza dvočlanih, kojih je 25,6 odsto. To je povećanje od 50.000 za samo jednu deceniju! Najviše „jednočlanih” domaćinstava, skoro petina, nalazi se u Beogradu, gde najmanje 150.000 osoba žive same.

To što neko živi sam, naravno, ne znači uvek i da je usamljen – ponekad je reč o mladim poslovnim ljudima koji su svesno odabrali ovu varijantu upravo da bi se odvojili od roditelja, prijatelja, kolega... ali vode aktivan i ispunjen društven život. U većini slučajeva, međutim, takva samoća je posledica sticaja nepovoljnih okolnosti, bilo da je reč o ljudima koji nisu našli „srodnu dušu”, bilo onima koji su ostali bez porodice usled razvoda ili smrti partnera, ili odlaska dece. Takvi su, najčešće, usamljeni.

Opasna po zdravlje

A usamljenost, tvrde psiholozi, vodi u tugu, nezadovoljstvo, pa i bolest, i jednako je opasna po zdravlje kao fizička neaktivnost, pušenje, alkoholizam i uzimanje opijata.

Nema lakog, brzog ni apsolutno delotvornog recepta kako da se uspešno izborimo sa ovim razarajućim osećanjem. Stručnjaci koji su proučavali ovaj fenomen tvrde da ovih desetak saveta može da pomogne.

Deset saveta stručnjaka

ĆASKAJTE SA NEPOZNATIMA

Primetili ste da vam se sve više nepoznatih ljudi obraća dok čekate u redu pred blagajnom, ili dok ste u gradskom prevozu? I sami ste počeli da naglas reagujete u sličnim situacijama, razmenjujući sa potpunim strancem opaske o sporosti, gužvama i zastojima u saobraćaju?

Nemojte se ustručavati da ćaskate sa osobama koje su se slučajno tu zatekle, jer će vam i ta kratka, privremena i povremena neobavezna društvena interakcija koristiti protiv osećanja usamljenosti, tvrdi razvojni psiholog Suzana Pinker, autorka čuvene knjige „Efekat sela” (koja nažalost još nije prevedena na srpski).

PRAVILO „SEDAM MINUTA”

Upravo je toliko vremena potrebno da procenite da li se razgovor odvija u dobrom smeru, odnosno, da li će biti zanimljiv ili bi ga trebalo okončani pre nego što za obe strane postane neprijatno ličan ili dosadan. Klinički psiholog Šeri Terkl, autorka bestselera „Sami zajedno” (srpsko izdanje „Klio”), preporučuje da izdržite tih sedam minuta, jer se može ispostaviti ne samo da je tema interesantna već i vaš sagovornik duhovit, pametan, simpatičan.

UVEK JE BOLjE „LICEM U LICE”

Najbolje je, naravno, da sa nekim pričate uživo, ali ako već za to nemate mogućnosti, onda izaberite takvu vrstu kontakta preko društvenih mreža, u kojem se možete i gledati, a ne samo slušati ili dopisivati – vajber, skajp ili fejstajm. Komunikacija u kojoj posmatrate sagovornika je mnogo delotvornija protiv usamljenosti, savetuju stručnjaci. Dakle, bake i deke – uzmite u ruke „pametni telefon”!

KORISTITE FEJSBUK PAMETNO

Društvene mreže ne vode nužno udaljavanju i otuđenosti pojedinaca, kako im se često prigovara, naprotiv, one mogu biti odlično sredstvo za sadržajnije i kvalitetnije povezivanje ljudi – ako ih koristite pametno, ističe doktor Džeremi Nobel sa Harvarda, rukovodilac projekta „NeUsamljenost”, inicijative za suzbijanje epidemije usamljenosti. Kao primer navodi da umesto svojih fotografija sa „nameštenim” osmehom na nekoj proslavi ili godišnjem odmoru koje ćete postaviti na fejsbuk profilu, iskoristite ovaj medij da okupite grupu ljudi sa sličnim interesovanjima, kako biste razmenjivali ideje, komentarisali knjige, filmove, izložbe...

DRUŽITE SE SA KOMŠIJAMA

Nekada su nam komšije iz zgrade bile bliže od rođaka, samim tim što smo ih viđali svakodnevno, pili sa njima kafu, delili slične komunalne probleme, činili jedni drugima male usluge... Ovaj običaj kao da se izgubio, a trebalo bi ga vratiti, jer smanjuje rizik od infarkta srca i pomaže opštem duševnom blagostanju, ukazuju naučnici.

JEDITE U DRUŠTVU

Nema jačeg društvenog „lepka” od deljenja obroka. Zajednički obrok je običaj star barem 12.000 godina, svedoče arheološki nalazi. To je oduvek bio način čvršćeg povezivanja pojedinaca unutar jedne zajednice i podsticanja saradnje i simpatija. Dakle, trudite se da što češće jedete u društvu!

BUDITE KREATIVNI

Podstaknite u sebi stvaralački duh, radite nešto kreativno – i radite to sa nekim. Pridružite se pevačkom ili folklornom društvu, idite na radionice slikanja, vajanja, pletenja... učlanite se u klub ljubitelja životinja ili knjiga. Važno je da ste okruženi ljudima koji učestvuju u istoj vrsti aktivnosti i da sa njima možete da komunicirate bez mnogo priče. Ovo je naročito dobro za one ćutljive, povučene osobe.

RAZGOVARAJTE

Kad je Julija Bejnbridž, pisac, osetila svu težinu samačkog života u Njujorku, pokrenula je kontakt emisiju „Sat usamljenosti” i utvrdila da već i sam razgovor o ovim emocijama pomaže da se one ublaže. Iznenadila se kad je otkrila koliko se mnogo ljudi oseća baš kao i ona, i kakvo je olakšanje podeliti to sa nekim, bilo da je reč o voditelju emisije, bilo o prijatelju ili terapeutu.

DODIRNITE NEKOGA

Fizički dodir je snažna pomoć u otklanjanju osećanja izolovanosti. Zagrljaj, poljubac, držanje za ruke, pa makar i ovlašno tapšanje po leđima, i te kako pomaže, kažu stručnjaci. Smanjuje stres, pojačava imunitet, oslobađa u organizmu oksitocin, hormon „vezivanja”, koji pojačava želju da budemo s drugim ljudima, to jest osećaj da nas drugi žele.

Tipovi usamljenosti

1. Posledica novih okolnosti – preseljenja u drugi grad, promene škole ili posla – gde nikoga ne poznajete.

2. Osećaj „ja se razlikujem od drugih” – zato što ne delim njihova interesovanja, vrednosti, način života...

3. „Slomljeno srce” – usamljeni ste čak i kad ste okruženi porodicom i prijateljima, ali nemate partnera, ili ste ga izgubili, ili vas on ne razume i ne podržava.

4. „Nedostaje mi kućni ljubimac.” Ima ljudi koji su duboko nesrećni kad nemaju neku životinju o kojoj bi brinuli.

5. „Prijateljski nastrojeni, ali ne i prijatelji” je situacija u kojoj ste usamljeni uprkos ljudima koji pokazuju za vas interesovanje, ali nemaju vremena ili želje za složeniji odnos. Tu spadaju i stari prijatelji sa kojima se iz nekog razloga više ne viđate.

6. Površna poznanstva biste ponekad želeli da produbite, ali ne uspevate jer nemate u njih dovoljno poverenja, ili vam se čini da vas ne razumeju dovoljno. Sa tim ljudima vam je zabavno i prijatno, ali nema one prave bliskosti pa se osećate usamljeno.

7. Imate širok krug prijatelja, aktivan društveni život, mnoštvo poslovnih kontakata... ali nikoga s kim biste delili svakodnevne sitne tuge i radosti, kućne obaveze ili se jednostavno prošetali kad poželite.

Komentari0
7b703
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja