ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 28.06.2018. u 22:00 Branko Pejović
OTKRIVEN SPOMENIK BRAĆI SOKOLOVIĆ U ANDRIĆGRADU

Zagrljaj Mehmed-paše i patrijarha Makarija

(Фо­то Слободан Јовичић)

Višegrad – Veliki spomenik na ulazu u Andrićgrad, svečano ovde otkriven juče na Vidovdan u sklopu obeležavanja stogodišnjice od pobede srpske vojske  u Velikom ratu, prikazuje u bratskom zagrljaju dvojicu Sokolovića, dve značajne ličnosti 16. veka u dve vere: jednog u odori osmanskog velikog vezira, drugog u odeždi velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve.

Ovekovečeni su zajedno moćni turski vezir Mehmed-paša, čija je zadužbina višegradska ćuprija na Drini, i obnovitelj Pećke patrijaršije sveti patrijarh Makarije, braća od strica iz roda Sokolovića. Kao simbol bliskosti i trajanja, bratske ljubavi jače od svih podela. „Ne bila vas vašeg brata želja kako mene i brata mojega”, upisano je na postamentu.

Ovaj spomenik Mehmed-paši i Makariju (u ovom kamenom gradu kraj Drine već se nalaze veliki spomenici Andriću, Njegošu i Tesli) zajedno su otkrili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković. Bio je to čin otvaranja „Vidovdanskih dana” u Andrićgradu kojima se obeležava vek od pobede Srbije u Prvom svetskom ratu. Ideju da se bratstvo dvojice znamenitih Sokolovića pretoči u spomenik dao je reditelj Emir Kusturica, a u delo pretvorio vajar Zoran Kuzmanović.

Govoreći o Velikom ratu, predsednik RS Milorad Dodik podsetio je da su u njemu Srbi masovno stradali izgubivši značajan deo svoje populacije i da su bili na pobedničkoj strani, ali ih je kasnija istorija dovela u poziciju da na kraju tog veka budu ponovo satanizovani i na strani navodne krivice, u želji da im se izgube ne samo države koje su stvorili nego i čitav nacionalni identitet. Zato je, kazao je, važno posmatrati čitav taj vek sa osvrtom šta to znači za Srbe koji su na strani slobode, na strani pobednika, stvarajući svoju državu stvarali i druge države za druge narode, jer nisu bili sebični da slobodu uzmu samo za sebe.

– Zato se moramo okrenuti našim državama, našem identitetu, okupiti se oko Srbije, oko Republike Srpske, jer znamo, i stradanje nas uči, da uvek tamo gde Srbi nisu imali svoju državu nisu imali ni slobodu – istakao je predsednik RS, pa naglasio:

– Zahvalnost Srbiji i predsedniku Vučiću što danas možemo da kažemo da je, i pored tog bratskog zagrljaja koji se očekuje, Srbija značajan ulagač u mnoge projekte koji mi širom Republike Srpske ostvarujemo. Srbija je pomagala i ovde oko Andrićgrada. Mi ne smemo da to sklonimo, moramo osloboditi naše umove i usmeriti se tamo gde nam je mesto. Od iduće školske godine naši nastavni programi iz nacionalnih predmeta biće isti kao i u Srbiji, Republika Srpska će u školama izučavati iste predmete. Samo pre nekoliko godina to nije bilo dozvoljeno, to je bilo branjeno u nastojanju da se gura jedna priča o navodnom bosanskom narodu, o navodnom bosanskom jeziku i pismu. Zato je važno da se ne stidimo svog identiteta i budemo ponosni pripadnici jednog naroda koji je izdržao mnogo više nego što bi to veći i mnogobrojniji od nas izdržali – rekao je Dodik.

Skupu se obratio i Nikola Selaković, prenoseći pozdrave predsednika Srbije Aleksandra Vučića – što je pozdravljeno aplauzom okupljenih.

– Da vam prenesem bratsku ljubav i pozdrave Srbije, jer Srbija, dok poštuje svaku državu i svako uređenje u svom okruženju, Republiku Srpsku voli, volela je i voleće dokle god postoji Srbija i Srpska. Nema bolje prilike nego o postojanju pričati na Vidovdan, dokaz da uprkos svemu postojimo. Ove godine naša je dužnost da se setimo da je rat započet na Vidovdan 1914, a okončan na Vidovdan  Versajskom mirovnom konferencijom 1919. godine. Naravno, ratna dejstva su prestala u 1918. godini, ali je na toj konferenciji utvrđeno da je Kraljevina Srbija u Velikom ratu izgubila 1.247.435 stanovnika, 26 odsto ukupne populacije i 66 odsto muških glava starosti od 18 do 55 godina. Dokle svako od nas postoji, to treba da pamti, da ima na umu – kazao je Selaković i naglasio:

– Danas smo ovde pred Andrićgradom, dokazom šta može da učini duhovni rad koji nema ni granica ni brda. Dokazom da Srbija i Srpska, poštujući političke granice, rade na onom planu koji za granice ne zna. Rade na duhovnom jedinstvu srpskog naroda. Zahvalnost na tome, uz velike materijalne napore i Srbije i Srpske, dugujemo čoveku koji je imao ideju i viziju da tako nešto započne, domaćinu naše današnje svečanosti profesoru Emiru Kusturici. Dragi profesore, hvala vam što istrajavate u tome, što nas okupljate. Srbija će nastaviti da podržava Andrićgrad, Srbija će nastaviti da podržava i voli Republiku Srpsku.

Emir Kusturica je, govoreći o Prvom svetskom ratu i našim stradanjima, rekao da ćemo danas kad obeležavamo 100 godina od završetka ovog rata biti krivi pošto obeležavamo pobedu. Krivica nije bačena na naša ramena samo za daleku istoriju, ona je večno tržište naših neprijatelja koji su do juče govorili sve najgore o Jugoslaviji, a odnedavno rado govore o regionu, kazao je domaćin ove svečanosti i napomenuo:

– Koliko smo krivi prema sebi i svom nasleđu najbolje govori i ovaj dan. Trebalo je da prođe 500 godina pa da otkrijemo zagrljaj braće Sokolović, spomenik Makariju i Mehmed-paši, čija pojava stoji nasuprot tvrdnji i ideji da nema rata dok ne udari brat na brata. Stoji iznad istorije naše ljubavi prema mržnji i uništava stereotipe o nepodnošljivosti komšije prema komšiji inovercu.

Akademik Matija Bećković je istakao da će se u najvažnije istorijske događaje koji su se odigrali na Vidovdan ubrojati i ovaj današnji, kojem nema ravna u srpskoj simbologiji: – Ovaj čin je srpski narod čekao vekovima. Otkako je sveta i veka nije bilo ni ovakvog spomenika, ni ovakve braće, ni ovakvog grada, ni ovakvog motiva kakvog nema ni kod Šekspira. A gde se to moglo desiti ako ne u Andrićgradu, i kad ako ne na Vidovdan, i gde ako ne u Republici Srpskoj.

U prigodnom programu na svečanosti bilo je reči i o životu dvojice Sokolovića. Mehmed-paša Sokolović rođen je u Sokolovićima kod današnjeg Rudog u srpskoj pravoslavnoj porodici pod imenom Bajo (Bajica), a mlad je odveden u „danku u krvi”. Isticao se i napredovao u osmanskoj carskoj hijerarhiji, pa dospeo do najvišeg položaja velikog vezira, što je bio kod trojice vladara. Od svog imetka podizao je zadužbine i vakufe širom carstva, po njegovom naređenju je od 1571. do 1577. sagrađena kamena ćuprija na Drini u Višegradu, remek-delo tadašnjeg graditeljstva. Pod Mehmed-pašinim uticajem izdat je 1557. berat kojim se dozvoljava obnova Pećke patrijaršije i na patrijaršijski presto je postavljen njegov bliski srodnik Makarije Sokolović.

Sveti Makarije, arhiepiskop pećki i patrijarh srpski, u periodu od 1557. do 1571. godine, obnovio je patrijaršiju sa sedištem u Peći i obezbedio njeno priznanje i opstanak. Izvori navode da su tokom njegovog vođenja srpske crkve obnovljeni manastiri Gračanica, Studenica, Banja kod Priboja i drugi, kao i Pećka patrijaršija. U tim hramovima oživela je prepisivačka, ikonopisačka i zlatarska delatnost. Srpska pravoslavna crkva slavi Makarija kao svetitelja.

Uz otkrivanje spomenika, još niz vidovdanskih dešavanja organizovano je u Andrićgradu (izložba „Zaboravljeni heroji”, predstava teatra iz Sombora i drugi programi), a tokom vikenda se u Andrićevom institutu održava dvodnevna međunarodna konferencija „Godine koje su promenile svet” o Prvom svetskom ratu u istoriji i istoriografiji.

Komentari27
13700
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milos
Izvinjavam se auditorijumu...., samo sam hteo da pitam zasto je Mehmedu Sokolovicu dodato pasa a Makariju Sokolovicu nije dodato patrijarh? Nista vise!
Владимир Матић
Сложио бих се са много пута поновљеном констатацијом овде у коментарима да је Мехмед Паша Соколовић један од највећих Срба икада, али верујем и да ће многи Муслимани наши (што данас себе називају Бошњаци) такође сматрати да је он и један од највећих Бошњака-Муслимана. Дакле, нек виде сада ови "наши Турци" ко су и шта су, а уједно, и ми треба да се пресаберемо ко смо и шта смо. По мени, они су ми, а исто тако, и ми смо они. Па зар није и сам Кустурица најеклатантнији пример: Он дефинитивно јесте један од свега неколико највећих живих Срба, али такође је и Муслиман, или Бошњак (или шта већ). Да Куста не носи у себу сву ту вишебојност и вишеслојност не би ни био тако громадан у сваком смислу. Тај Мехмедов (Бајицин) брат Макарије са којим се грлио - па и Куста има таквог брата, али он обитава дубоко у њему самоме, са којим се грли и воли јер му је брат најрођенији. Зато Кусту сви толико и волимо јер он нас несвесно учи и подучава шта смо и ко смо - и нас и њих. Ех, животе ...
Александар Симић
Мехмед-паша је рођен као Бајица, али му презиме није било Соколовић, већ Ненадовић. Пре њега је био барем још један везир из Соколовића. На тај свој напредак у Отоманском царству, можемо гледати као на неки успех ”гастербајтера” из данашње перспективе. Иначе Бајица није отет као дете, већ је отишао у Цариград тако што је наговорен. Он је тада имао већ 17 година и знао је да чита и пише. А што се тиче везирства, Мехмед-паша је био најуспешнији везир Отоманског царства. Служио је под три султана. Тек после њега долази Корупулу паша, етнички Албанац, али доста касније. Потомци Мехмед-паше су и даље познати и третирају се као нека врста аристократије у Истамбулу и дан данас (знам човека који је ишао са њима у основну школу, причао ми је томе да је чак и њему тешко да дође до њих и ако се знају...).
Volkan Sokolovic
Nenadović? Kakva je Vaša referenca?
артиљерац
@ Миливоје Радаковић Што би рекао Матија Бећковић:Ћераћемо се ми још.Ево прецизних података.Турака,великих везира је било 140.Албанаца 18 Грка 8,Хрвата 2 или 3.За Канијел Пашу(крај 16 века)се не зна јели Хрват или Мађар.Он би био трећи.Срба 27.Подаци су из књиге "Османлије",групе француских аутора,а у издању Француске академије наука.Ако они лажу, онда лажем и ја.Код Турака сам се можда забројао,јер је 158 пута Турчин био велики везир,а пошто су неки били и по 2 и 3 пута,могућа је грешка,али не велика.
Miodrag
Neko je dobro komentarisao da kad bi sva braća priznala braću Sokolović,ali kad nisu dosad neće i odsad. Evo primjera, prošle godine(2017), ne znam kojim povodom-tako se potrefilo, pitam jednu intelualku-muslimanku,još je u politici, nešto vezano za most MPS u Višegradu i ona šuti a ja kao znaš Mehmed Paša Sokolović,veliki vezir i sl. Ona šuti a ja pa znaš(u smislu svi znamo a tu smo u okolini-prelazili smo preko mosta). A ona ništa a ja opet,bez ikakve zadnje namjere, a zapo ko sivonja-pa je li znaš ko je,jesi li čula a ona da ne zna ko je i da nije čula. Ja sam se u momentu zatekao jer znam da zna ali joj ne odgovara jer zna za ovo kako je i u prilogu navedeno. To je pravi primjer predhodnog komentara i tako će biti još za dugo vremena. U turskom arhivu navedeni su svi veliki veziri i odakle su a za MPS piše Bosnia.U svakom slučaju ovaj čin podizanja spomenika treba pozdraviti i on će biti i poticaj drugima da prouče ovaj period i možda dođu do novih podataka vezanih za Mehmed pašu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja