sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Stvaralaštvo ne trpi nametnute istine

Podržana je kultura, kao izraz zapitanosti i odgovornosti, kao svesnost o tome da svet ne počinje od juče, niti da će trajati samo za vreme našeg života
Autor: M. Vulićevićutorak, 05.06.2018. u 22:00
Уче­сни­ци „Бе­о­град­ског кон­тра­пунк­та” (Фо­то Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре)

Učesnici drugog po redu međunarodnog skupa „Beogradski kontrapunkt”, koji je tokom protekla dva dana bio održan u Jugoslovenskoj kinoteci, po zamisli Ministarstva kulture i informisanja, i u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, potpisali su dokument nazvan „Beogradska izjava”, kao podsticaj razvoju autentičnih kultura i protivljenje svetskoj industriji zabave.

Džang Kangkang (Kina), Gunar Kvaran (Island, Norveška), Jurij Poljakov (Rusija), Dejvid Homel (Kanada), Fransisko Lopez Sača (Kuba), i domaćini Emir Kusturica i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, potpisali su sledeći tekst:

„Veliki srpski pisac koji je živeo u ovome gradu, nobelovac Ivo Andrić, ukazao je, u jednoj važnoj prilici, na to da je u poslu kojem je posvetio život sadržana prava istorija čovečanstva. Kultura zna da istina o čoveku i o vremenu nema samo jednu stranu. Kultura ne osuđuje, naročito ne sračunato i na slepo, nego nastoji da razume. Danas, vrtlog visokotehnologizovane epohe potiskuje na marginu nekada nesporne kulturne težnje. Zaoštravaju se odnosi među narodima, a poravnava kulturno obilje sveta. Razaranja su fizička i duhovna, a nosioci moći svoje interese poturaju kao neupitne vrednosti.”

Potpisnici ovogodišnje „Beogradske izjave” bili su složni i u vezi sa tim da stvaralaštvo ne trpi nametnute istine, a da savremeni površni stil života pretvara celovitu antičku i prosvetiteljsku viziju čoveka u jednodimenzionalno biće. Zbog toga su podržali kulturu kao izraz zapitanosti i odgovornosti, kao svesnost o tome da svet ne počinje od juče, niti da će trajati samo za vreme našeg života. Da svaki dijalog među ljudima čini korak u smeru osvešćenja, i da je ovaj susret u Beogradu iskorak ka tome.

Pre potpisivanja ovog dokumenta održana je završna tribina, čija je tema bio odnos novih tehnologija i globalizacije. Jedan od najvažnijih zaključaka prethodne sesije bio je taj da globalna ili svetska kultura ne postoji, već da je pre reč o zbiru, mozaiku povesnih kultura. Drugoga dana, učesnici u razgovoru bili su saglasni u tome da tehnologija otima čoveku prostor za lični razvoj, da je korisna ukoliko se razumno upotrebljava, ali da ne može da zameni teorijska razmatranja, umetnost i nauku.

Džang Kangkang opisala je da je u Kini razvijen način plaćanja svih računa preko jedinstvene mreže, pri čemu nošenje novca izlazi iz upotrebe. Sve to, po njenim rečima, utiče na svakodnevne navike ljudi.

Dejvid Homel napomenuo je to da su danas najzanimljivije kulture po brojnosti manjih naroda, da su skandinavski krimi romani osvojili svet, i da je i sam teško odoleo tom izazovu. Po njegovim rečima, otpor vladavini tehnologije nalazi se u čovekovoj strasti ka dobro ispričanim pričama, da je čitanje istovetan postupak, bilo da je pogled usmeren ka ekranu ili knjizi.

Gunar Kvaran ukazao je na važnost toga da vlade država spoznaju koliko je kultura važna, i da je podstiču. Kao dobar primer državne podrške umetnosti naveo je Norvešku, koja je svoje stvaraoce učinila svetski poznatim. Emir Kusturica zaključio je da nema te tehnologije koju čovek ne bi uspeo da okrene protiv sebe i da su lažna sloboda i fragmentarna filmska svest sa različitih ekrana štetne za duh isto kao i GMO ishrana za telo.

Slično tome, Vladan Vukosavljević primetio je da je znanje koje ne radi u cilju etike štetno i bespotrebno. Jurij Poljakov ocenio je da je neprihvatljivo to što zbog seks skandala ove godine neće biti dodeljena Nobelova nagrada, koju u Rusiji u šali zovu „Nobelovka”, a da u prilog opšte osrednjosti i podražavanja u stvaralaštvu govori i kompjuterizacija autorskog jezika. Fransisko Lopez Sača priznao je tehnologiji doprinos u razvoju ljudskog društva, onako kako je to Stenli Kjubrik opisao u filmu „2001: Odiseja u svemiru”, ali da je najveći talenat čoveka ljubav, kako je to rekao Tolstoj.


Komentari1
ff06a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Anti GLOBALISTI sa svih svetskih meridijana na čelu sa Kusturicom još jednom su stali u odbranu MALIH ali autentičnih naroda i kultura koje su na udaru GLOBALISTIČKOG pokreta što je samo pandan novom sv. poretku koji nametanjem kulturoloških obrazaca menja kulturnu paradigmu i gubi svoj identitet utapajući se u taj neo liberalni koncept zapadnog društva bezlične materijalističke kulture i lažnih vrednosti i " sloboda" .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja