sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:48

Umetnost u službi kampanje

Čikaški institut za umetnost je „Spavaću sobu” Van Goga izložio na sajtu koji nudi turistima prenoćišta, rečeno je na debati u kojoj su stvaraoci razgovarali sa studentima o umetnosti u svojstvu društvene promene
Autor: Mirjana Sretenovićpetak, 11.05.2018. u 22:00
Са дебате у Музеју примењене уметности (Фото Њу момент)

U Guglu imaju „A tim” koji čine inženjeri i „B tim” koji čine ostale profesije. Primetili su da je tim B mnogo kreativniji, jer A radi samo „zakucane stvari”. To je ilustracija multidisciplinarnosti, rekao je kreativni direktor Miloš Ilić na debati „12 stolica” koja je preksinoć održana u Muzeju primenjene umetnosti. Reč je o platformi koju je pokrenuo „Čivas”, s ciljem da stručnjaci razmene iskustva sa studentima umetnosti. Teme su: umetnost u svojstvu društvene promene, nove tehnologije u umetnosti i podrška države umetnicima.

I Maja Lalić, osnivač udruženja „Mikser”, veruje u multidisciplinarnost, dodajući da kod nas nije bilo previše mogućnosti da se kreativne profesije sretnu. Reditelj Goran Marković primetio je da živimo u dobu kada nema više podele na profesije, već se one mešaju: lekari pišu romane, a reditelji glume, što je, kako kaže, dobro. Na pitanje da li je iz radoznalosti otišao da studira u Prag, rekao je: – Studije sam upisao iz čistog snobizma. Stalno sam vagao da li to što ja hoću, ja jesam ili nisam. Ako studenti misle da će naučiti na fakultetu šta je umetnost, mogu odmah da odu kući. Tajnu umetnosti niko ne može da vam ispredaje.

Mirjana Bobić Mojsilović ispričala je da se usudila da počne da piše romane, iako se do tada bavila samo novinarstvom.

– Ne tražite ni od koga dozvole. Prostor duha je beskonačan. Dobitnik Ninove nagrade je likovni umetnik. Bavljenje umetnošću je pitanje za psihologe jer je reč o najdubljoj unutrašnjoj potrebi – kaže ova autorka.

Studenti su ispričali da najviše razmišljaju o tome šta posle studija i pruža li Srbija dovoljno mogućnosti. Studenti likovnih umetnosti su rekli da im profesori govore kako je važno da se sve radi rukom, i da se ne gleda blagonaklono na nove tehnologije.

Mirjana Bobić im je poručila da integritet i originalnost nikada neće izaći iz mode.

– Napravite peticiju, podržaćemo vas. Hajde da se promeni poreski zakon, da se onome ko kupi umetničko delo porez smanji za dupliranu tu sumu. U Beogradu nema galerija za mlade. Tražite Vesiću da u pešačkoj zoni dobijete prostor koji godinama čami zamandaljen, da ga koristite šest meseci ili godinu, dok se naslednici ne jave.

Po rečima Maje Lalić, u Madridu postoji grupa arhitekata koja marginalne grupe organizuje kroz neopank scenu, poeziju, hip-hop i sklanja ih sa ulice. Oni zauzimaju puste gradske prostore i vlast je prepoznala da je bolje da proba da ih čuje.

Na to je Goran Marković uzvratio: – Ne verujem da je naša zemlja na to spremna. To se neće desiti.

Govoreći kako društvene odgovorne kompanije koriste umetnička dela, izvršni kreativni direktor Veljko Golubović pomenuo je da je u aprilu kod nas urađena kampanja o štetnosti visokog pritiska „Ne dozvoli da pukne”, u kojoj je korišćeno delo „Crvena lopta” njujorškog umetnika Kurta Perškea, prikazujući kuglu pritisnutu u ambijentu kao da će pući.

– Ispred skulpture bika na Volstritu bila je postavljena prkosna bronzana devojčica uoči Dana žena kao svojevrstan simbol, što je fantastično. Čikaški institut za umetnost je „Spavaću sobu” Van Goga pretvorio u pravu sobu i izložio na sajtu koji nudi turistima prenoćišta. U Amsterdamu su napravili softver koji je stvorio Rembrantovo delo tako da stručnjaci nisu znali da li je original ili falsifikat. To nije umetnost, ali je u funkciji nečega značajnog – smatra Golubović, aludirajući na promociju umetnosti, turizma, podizanje svesti o zdravlju i slično.

Dodao je i da su nove tehnologije pojele sektor marketinških agencija, iz kojeg on dolazi, koji izumire zbog giganata poput Gugla i Fejsbuka, jer su potonji ponudili kraći put do potrošača i targetirali ciljne grupe na društvenim mrežama.

Mirjana Bobić je dodala: – Mogu da vam javim da je i ljudski rod u izumiranju. Najveća zvezda Instagrama je arteficijalna devojka koja ima milion pratilaca. Ona je virtuelna pojava. To je transhumanizam...

Na temu angažovanosti umetnika, primetila je da se na zapadu angažovanost svodi na „ogavnu političku korektnost”.

– Potrebno je da što više individualaca shvati da je važna etička revolucija i da ona dolazi iznutra, a da su velike revolucije dirigovane. Nekada smo mislili da treba biti informisan, a danas je čin angažovanosti ne kupiti tabloid. Dobre stvari ne izlaze iz mode. Najskuplji artefakt na Kalenić pijaci je pisaća mašina – poručila je studentima.

Goran Marković je istakao da više voli reč subverzivnost, primećujući da umetnik ne može da posmatra svet oko sebe a da ne preduzme ništa.

– Kada sam nesmotreno pitao svog prijatelja Danila Kiša, kada je bio bolestan, zašto nije više napisao, rekao je: „Zbog te proklete odgovornosti”. Prvo dolaze ideje, posle odgovornost – kaže Marković.


Komentari0
a8855
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja