petak, 03.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:54

Etnolingvistika je važna novina slavističkih kongresa

Izraz „najesti se boba ili graha“ u ruskom i poljskom jeziku znači zatrudneti, a isto tako i kod karpatskih istočnoslovenskih naroda
Autor: Dr Ana Plotnjikovasreda, 02.05.2018. u 22:00
Никита Иљич Толстоj (Фото Википедија)

Etnolingvistika je u slavistici prilično nova disciplina. Njen osnivač je Nikita Iljič Tolstoj, ruski slavista, inače rođen u Srbiji, u Vršcu, 1923. godine. Životni put i delo Nikite Tolstoja su uvek bili čvrsto vezani za Srbiju i njen narod: živeo je i učio u Jugoslaviji, bio učesnik partizanskog pokreta. Kasnije je došao u Moskvu, tamo završio Moskovski univerzitet i počeo ozbiljno da se bavi naukom. Imao je mnogo učenika i saradnika koji su prihvatili njegove ideje o slovenskim jezicima i slovenskoj narodnoj kulturi, o njihovom zajedničkom nerazdvojivom proučavanju.

Svetlana Tolstoj, supruga Nikite Tolstoja, nakon njegove smrti (1996) preuzela je rukovođenje moskovskom etnolingvistikom i nastavila, zajedno sa kolegama, rad na jednom od najobimnijih etnolingvističkih poduhvata – na rečniku „Slovenske starine“ u pet tomova.

U njemu se istražuje arhaični slovenski model sveta poređenjem slovenskih tradicija. Autori rečnika „Slovenske starine“ uzimaju u obzir sve slovenske narodne kulturne grupacije mada je u početku rečnik bio zamišljen samo kao odraz tradicije arhaičnog istočnoslovenskog regiona Polesja. Tolstoj je Polesje smatrao najarhaičnijom slovenskom zonom, ono se prostire na tromeđi ruskog, beloruskog i ukrajinskog dela istočnoslovenskog terena. Proučavao ga je zajedno sa svojim saradnicima, kolegama, učenicima i studentima na terenu tokom više od dvadeset godina, sve do černobiljske katastrofe. Na osnovu ovog terenskog rada nastala je Poleska arhiva dragocenih etnolingvističkih podataka. Zajedno sa kolegama pratio je analogije i veze arhaične poleske građe i istočnosrpske i zapadnobugarske odnosno – poleske i južnoslovenske.

Dela Vuka Karadžića služe kao neposredni izvor za rečnik „Slovenske starine“, i to, pre svega, „Rječnik“ iz 1818. godine. U krugu izvora za Moskovski etnolingvistički rečnik (1995–2012) nalazi se i drugo, prošireno, izdanje Vukovog rečnika iz 1852. godine, ali se neki važni podaci mogu naći samo u prvom izdanju koje je zapravo slika jezičke i kulturne tradicije Vukovog zavičaja. Tako, u prvom Vukovom „Rječniku” nalazimo članak Babine. Posle prevoda reči na nemački i latinski sledi detaljan opis ovog običaja kod Srba. Vuk piše: „Kod Srba traju babine obično sedam dana. Za tije sedam dana dolaze danju žene na babine (i donose čast, n. p. pite, uštipke, rakiju, vino itd.) i đetetu darove, te se časte i vesele; a noću dođu komšije i komšinice, poznanici i poznanice, te čuvaju babine, tj. sjede svu noć kod porodilje, i razgovaraju se i pjevaju, a osobito treću i sedmu noć („Nije sedmu noć dočuvan“ – imaju običaj reći onome koji je malo suludast)“…

Vukova primedba o poreklu verbalne formule sasvim je etnolingvistička u savremenom smislu reči. A inače ceo navedeni odeljak o čuvanju porodilje i deteta iz Vukovog „Rječnika“ uključen je u članak „Bdenie“ (što bi u prevodu na srpski jezik značilo „suzdržavanje od spavanja“, ili „bdenje“), kao deo niza sličnih običaja kod Lužičkih Srba, Slovenaca i Bugara. Svi tamo navedeni primeri odražavaju preventivnu funkciju obredne radnje – bdenja. I dalje, Vukov podatak o obeležavanju treće i sedme noći u „Slovenskim starinama“ uključen je članak o temi „Suđenice“.

Dalje, na kraju ovog većeg Vukovog opisa nalazimo veoma važne folklorne primedbe. Vuk piše: „Na babinama pjevaju svakojake pjesme, a neke imaju koje se samo tada pjevaju, npr. Oj, na dolu golemu bob se zeleni, / A ko ga je posejao te se zeleni? / Mirko ga je posejao te se zeleni, /  Ruža ga se nazobala, srce je boli“.

Ovo je važan podatak o simboličnom značenju biljke bob kod svih Slovena. U članku „Bobы“ (bob, pasulj) Vukova zabeleška pomaže u tumačenju celog niza slovenskih običaja i izraza koji se odnose na bob kao simbol začeća deteta. Izraz „najesti se boba ili graha“ znači zatrudneti u ruskom i poljskom jeziku, a isto tako i kod karpatskih istočnoslovenskih naroda. Nije slučajno da se bob i pasulj koriste tokom božićnih običaja kod svih Slovena u svrhu podsticanja plodnosti polja i berićeta u kući. Na primer, pasulj se obavezno jede na Badnji dan kod Južnih Slovena; bob se razbacuje na isti dan po ćoškovima u kući „za duše umrlih“ kod Zapadnih Slovena  i tako dalje.

I to bi bio samo jedan primer, a u Vukovom „Rječniku“, kao neposrednom izvoru za građu rečnika „Slovenskih starina“ naravno, ima više (Milati se je korišćeno u članku „Dijalog–ritual“, Varica – u članku „Panspermija“, Vukodlak – u članku „Vampir“ i tako dalje).

Naredni, 16. kongres slavista, ovog puta će se konačno održati u Beogradu, u avgustu ove godine. Na kongresu će biti predstavljena najznačajnija naučna dostignuća u slavistici. Treba da kažem da etnolingvistika zauzima važno mesto u radu kongresa, i to na više mesta i u više sekcija, okruglih stolova i tematskih blokova. Metodološki doprinos etnolingvistike se ogleda skoro u svakoj sekciji i u više referata. Recimo, u prvoj sekciji sa temom „Praslovenski jezik“ Svetlana Tolstoj će podneti prvi referat, posvećen leksičkoj raspodeli slovenskih glagolskih osnova. U osnovi njenog izlaganja stoje semiotičke metode koje se, osim u etnolingvistici, koriste u više drugih disciplina. Drugo zasedanje počinje sa izlaganjem Harija Valtera i Valerija Mokienka „Praslovenska frazeologija – mit ili realnost?“ takođe zasnovanom na vezi jezika i slike sveta koja sadrži mitološko shvatanje života, onako kako je o tome mislio ruski filozof i filolog Aleksandar Veselovski u 19. veku. I tako dalje, ako pogledamo program, videćemo tu referate Tolstojevih učenika, sledbenika, kolega.  Među mlađim istraživačima neki su predstavnici ruske etnolingvističke škole, naravno da ima sledbenika ove škole u svim slovenskim zemljama, a referati su raspoređeni čak u dva zasedanja u zasebnoj sekciji „Etnolingvistika“, što je inače važna novina u slavističkim kongresima.

Institut za slavistiku Ruske akademije nauka, Moskva


Komentari5
50b9e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Коста
У Вуковом Рјечнику нема изразâ као способност, невиност, гордост, излог, својство, житељ, површина, образован, последица, износ, безуман, исправност, истинитост, слог, ваздух, безусловно, богољубив, решење, спокојан, важан, ...итд, да не дужим.
Коста
@Константин -- ако је "'Рјечник', који у сваком случају ни из далека не исрпљује оно што подразумевамо, како сада тако и тада - под појмом српски књижевни језик" онда ни тада ни сада Вукова бечка реформа не би успела, а још мање преживела.
Preporučujem 2
Константин
@Коста Да се разумемо: мени је без боба и граха сасвим у реду. Изрази не да нису требали Вуку, већ је беспредметно говорити о томе, поготово када узмемо у обзир начин и под којим условима је он израдио свој "Рјечник", који у сваком случају ни из далека не исрпљује оно што подразумевамо, како сада тако и тада - под појмом српски књижевни језик. Вуков Рјечник свакако није његово мерило.
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja