nedelja, 05.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 02.05.2018. u 22:00 Dr Ana Plotnjikova

Etnolingvistika je važna novina slavističkih kongresa

Izraz „najesti se boba ili graha“ u ruskom i poljskom jeziku znači zatrudneti, a isto tako i kod karpatskih istočnoslovenskih naroda
Никита Иљич Толстоj (Фото Википедија)

Etnolingvistika je u slavistici prilično nova disciplina. Njen osnivač je Nikita Iljič Tolstoj, ruski slavista, inače rođen u Srbiji, u Vršcu, 1923. godine. Životni put i delo Nikite Tolstoja su uvek bili čvrsto vezani za Srbiju i njen narod: živeo je i učio u Jugoslaviji, bio učesnik partizanskog pokreta. Kasnije je došao u Moskvu, tamo završio Moskovski univerzitet i počeo ozbiljno da se bavi naukom. Imao je mnogo učenika i saradnika koji su prihvatili njegove ideje o slovenskim jezicima i slovenskoj narodnoj kulturi, o njihovom zajedničkom nerazdvojivom proučavanju.

Svetlana Tolstoj, supruga Nikite Tolstoja, nakon njegove smrti (1996) preuzela je rukovođenje moskovskom etnolingvistikom i nastavila, zajedno sa kolegama, rad na jednom od najobimnijih etnolingvističkih poduhvata – na rečniku „Slovenske starine“ u pet tomova.

U njemu se istražuje arhaični slovenski model sveta poređenjem slovenskih tradicija. Autori rečnika „Slovenske starine“ uzimaju u obzir sve slovenske narodne kulturne grupacije mada je u početku rečnik bio zamišljen samo kao odraz tradicije arhaičnog istočnoslovenskog regiona Polesja. Tolstoj je Polesje smatrao najarhaičnijom slovenskom zonom, ono se prostire na tromeđi ruskog, beloruskog i ukrajinskog dela istočnoslovenskog terena. Proučavao ga je zajedno sa svojim saradnicima, kolegama, učenicima i studentima na terenu tokom više od dvadeset godina, sve do černobiljske katastrofe. Na osnovu ovog terenskog rada nastala je Poleska arhiva dragocenih etnolingvističkih podataka. Zajedno sa kolegama pratio je analogije i veze arhaične poleske građe i istočnosrpske i zapadnobugarske odnosno – poleske i južnoslovenske.

Dela Vuka Karadžića služe kao neposredni izvor za rečnik „Slovenske starine“, i to, pre svega, „Rječnik“ iz 1818. godine. U krugu izvora za Moskovski etnolingvistički rečnik (1995–2012) nalazi se i drugo, prošireno, izdanje Vukovog rečnika iz 1852. godine, ali se neki važni podaci mogu naći samo u prvom izdanju koje je zapravo slika jezičke i kulturne tradicije Vukovog zavičaja. Tako, u prvom Vukovom „Rječniku” nalazimo članak Babine. Posle prevoda reči na nemački i latinski sledi detaljan opis ovog običaja kod Srba. Vuk piše: „Kod Srba traju babine obično sedam dana. Za tije sedam dana dolaze danju žene na babine (i donose čast, n. p. pite, uštipke, rakiju, vino itd.) i đetetu darove, te se časte i vesele; a noću dođu komšije i komšinice, poznanici i poznanice, te čuvaju babine, tj. sjede svu noć kod porodilje, i razgovaraju se i pjevaju, a osobito treću i sedmu noć („Nije sedmu noć dočuvan“ – imaju običaj reći onome koji je malo suludast)“…

Vukova primedba o poreklu verbalne formule sasvim je etnolingvistička u savremenom smislu reči. A inače ceo navedeni odeljak o čuvanju porodilje i deteta iz Vukovog „Rječnika“ uključen je u članak „Bdenie“ (što bi u prevodu na srpski jezik značilo „suzdržavanje od spavanja“, ili „bdenje“), kao deo niza sličnih običaja kod Lužičkih Srba, Slovenaca i Bugara. Svi tamo navedeni primeri odražavaju preventivnu funkciju obredne radnje – bdenja. I dalje, Vukov podatak o obeležavanju treće i sedme noći u „Slovenskim starinama“ uključen je članak o temi „Suđenice“.

Dalje, na kraju ovog većeg Vukovog opisa nalazimo veoma važne folklorne primedbe. Vuk piše: „Na babinama pjevaju svakojake pjesme, a neke imaju koje se samo tada pjevaju, npr. Oj, na dolu golemu bob se zeleni, / A ko ga je posejao te se zeleni? / Mirko ga je posejao te se zeleni, /  Ruža ga se nazobala, srce je boli“.

Ovo je važan podatak o simboličnom značenju biljke bob kod svih Slovena. U članku „Bobы“ (bob, pasulj) Vukova zabeleška pomaže u tumačenju celog niza slovenskih običaja i izraza koji se odnose na bob kao simbol začeća deteta. Izraz „najesti se boba ili graha“ znači zatrudneti u ruskom i poljskom jeziku, a isto tako i kod karpatskih istočnoslovenskih naroda. Nije slučajno da se bob i pasulj koriste tokom božićnih običaja kod svih Slovena u svrhu podsticanja plodnosti polja i berićeta u kući. Na primer, pasulj se obavezno jede na Badnji dan kod Južnih Slovena; bob se razbacuje na isti dan po ćoškovima u kući „za duše umrlih“ kod Zapadnih Slovena  i tako dalje.

I to bi bio samo jedan primer, a u Vukovom „Rječniku“, kao neposrednom izvoru za građu rečnika „Slovenskih starina“ naravno, ima više (Milati se je korišćeno u članku „Dijalog–ritual“, Varica – u članku „Panspermija“, Vukodlak – u članku „Vampir“ i tako dalje).

Naredni, 16. kongres slavista, ovog puta će se konačno održati u Beogradu, u avgustu ove godine. Na kongresu će biti predstavljena najznačajnija naučna dostignuća u slavistici. Treba da kažem da etnolingvistika zauzima važno mesto u radu kongresa, i to na više mesta i u više sekcija, okruglih stolova i tematskih blokova. Metodološki doprinos etnolingvistike se ogleda skoro u svakoj sekciji i u više referata. Recimo, u prvoj sekciji sa temom „Praslovenski jezik“ Svetlana Tolstoj će podneti prvi referat, posvećen leksičkoj raspodeli slovenskih glagolskih osnova. U osnovi njenog izlaganja stoje semiotičke metode koje se, osim u etnolingvistici, koriste u više drugih disciplina. Drugo zasedanje počinje sa izlaganjem Harija Valtera i Valerija Mokienka „Praslovenska frazeologija – mit ili realnost?“ takođe zasnovanom na vezi jezika i slike sveta koja sadrži mitološko shvatanje života, onako kako je o tome mislio ruski filozof i filolog Aleksandar Veselovski u 19. veku. I tako dalje, ako pogledamo program, videćemo tu referate Tolstojevih učenika, sledbenika, kolega.  Među mlađim istraživačima neki su predstavnici ruske etnolingvističke škole, naravno da ima sledbenika ove škole u svim slovenskim zemljama, a referati su raspoređeni čak u dva zasedanja u zasebnoj sekciji „Etnolingvistika“, što je inače važna novina u slavističkim kongresima.

Institut za slavistiku Ruske akademije nauka, Moskva

Komentari5
b79b4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Коста
У Вуковом Рјечнику нема изразâ као способност, невиност, гордост, излог, својство, житељ, површина, образован, последица, износ, безуман, исправност, истинитост, слог, ваздух, безусловно, богољубив, решење, спокојан, важан, ...итд, да не дужим.
Коста
@Константин -- ако је "'Рјечник', који у сваком случају ни из далека не исрпљује оно што подразумевамо, како сада тако и тада - под појмом српски књижевни језик" онда ни тада ни сада Вукова бечка реформа не би успела, а још мање преживела.
Константин
@Коста Да се разумемо: мени је без боба и граха сасвим у реду. Изрази не да нису требали Вуку, већ је беспредметно говорити о томе, поготово када узмемо у обзир начин и под којим условима је он израдио свој "Рјечник", који у сваком случају ни из далека не исрпљује оно што подразумевамо, како сада тако и тада - под појмом српски књижевни језик. Вуков Рјечник свакако није његово мерило.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja