subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:56

Zaboravljeni srpski Gaudi

Muzej PTT-a, Stari DIF, Crkva Svete Petke neka su od zdanja kojima je dao pečat arhitekta Momir Korunović
Autor: Dejan Aleksićnedelja, 22.04.2018. u 10:21
Постоји могућност да се Пошти у Савској улици врати стари изглед (Фотодокументација „Политике”)

Kada u Beogradu leti od jutra upeče asfalt, svako ko se nađe na pločniku gleda da što pre uhvati hlad. Pogotovu u centru. A jedna od najprijatnijih gradskih hladovina nalazi se upravo u centralnom delu grada, u Ulici Majke Jevrosime. Pešak koji odluči da hlad hvata baš u ovoj ulici, na njenom uglu sa Palmotićevom sasvim sigurno uočiće zgradu Muzeja PTT, jedno od najlepših beogradskih zdanja podignutih između dva svetska rata.

Pošta u Savskoj – izgubljeni sjaj nekadašnje lepotice

Zgrada sa crveno-belom fasadom kao kuća uprave pošta sagrađena je od 1926. do 1930. godine u obliku slova P, a prema projektu Momira Korunovića, stvaraoca poznatog i kao srpski Gaudi, arhitekte koji je važio za najpoznatijeg predstavnika nacionalnog, savremenog srpsko-vizantijskog stila u međuratnom periodu. Ali dok Barselona s ponosom ističe reprezentativne građevine svog Gaudija, Beograd je svog, koji je preminuo aprila pre 49 godina, pomalo potisnuo u zaborav.

Da nije tako, naša prestonica bi, kao što to radi glavni grad Katalonije sa delima svog znamenitog arhitekte, osmislila uzbudljive turističke ture za upoznavanje zdanja i prostora na kojima je Korunović ostavio arhitektonski pečat.

Tako posle Muzeja PTT-a, u jednoj ovakvoj turi turistima ne bi trebalo mnogo pešačenja do naredne tačke na kojoj je on ostavio svoj trag, a to je Pionirski park. U njemu se nekada između Starog i Novog dvora nalazio Maršalat koji je sređivan prema Korunovićevom projektu. Fasada okrenuta prema Narodnoj skupštini nije bila reprezentativna, ali zato je stranu ka današnjoj Ulici kralja Milana krasila bogata dekoracija. Kako su posle Drugog svetskog rata gradski urbanisti smatrali da nekadašnji Dvorski park treba više otvoriti za narod, doneta je odluka da se Maršalat sravni sa zemljom. 

Bolju sudbinu nije doživelo ni Korunovićevo zdanje na nekadašnjem Vilsonovom trgu, a današnjem Savskom. Njega je, osim zgrade Glavne železničke stanice, ulepšavala i prelepa fasada Pošte. To zdanje je dvadesetih godina prošlog veka, kada je podignuto, bilo prava arhitektonska lepotica za koju dobar deo stručne javnosti smatra da je to Korunovićevo najbolje delo. Oštećena je u Drugom svetskom ratu, a njenu lepotu dokrajčilo je posleratno doba.

Zgrada jeste u poratnim godinama obnovljena, ali je i ogoljena, pa danas od nekada jednog od najreprezentativnijih objekata u Savskom amfiteatru imamo gotovo samo kostur i neuglednu fasadu u socrealističkom maniru. Za ovo zdanje možda će konačno doći lepši dani jer, kako su u prethodnih nekoliko godina najavljivali nadležni, potrudiće se da mu se u dogovoru sa Poštom Srbije vrati nekadašnji prepoznatljiv izgled. Ovaj potez nadležnih ne bi bio loš, ako se zna da Savskom trgu predstoji velika obnova u okviru koje će biti postavljen spomenik Stefanu Nemanji oko koga će biti vodoskoci i zelenilo.

I Crkva Svete Petke Korunovićevo delo

Muzej PTT-a danas nije jedino sačuvano zdanje na čijoj fasadi se vidi potpis Momira Korunovića. To su i Stari DIF, Seizmološki zavod na Tašmajdanu, Crkva Svete Petke, Crkva Svetog Lazara na Bulbulderu i Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Kajmakčalanskoj.

Stari DIF sagrađen je od 1929. do 1935. kao zgrada Sokolskog doma „Matica”. U toku gradnje ovog zdanja bilo je većih izmena izvornih zamisli jer je prvobitni plan bio da se uradi i bogata skulptoralna dekoracija. Kako se navodi u stručnoj literaturi, ova zgrada je najznačajnije Korunovićevo ostvarenje javne namene u Beogradu. 

A za najstariji javni objekat na Tašmajdanu važi zgrada Seizmološkog zavoda. Građena je od 1908. do 1939. Prvobitni objekat izveden je 1909. po Korunovićevom projektu, a predstavlja i prvo ostvareno delo ovog arhitekte.

Mnogi ne znaju i da je srpski Gaudi dobio zadatak da jednu industrijsku zgradu pretvori u sakralni objekat. To je današnja Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta 1933. godine.

I kada je reč o Crkvi Svete Petke Korunović je imao izazovan zadatak – da na mestu starog zdanja osmisli novo. Po njegovom projektu zidanje crkve počelo je polovinom tridesetih i to na mestu stare kapele. Nova crkva osveštana je na dan Svete Petke 1937. Poslednjih decenija ovu bogomolju pohode mnogi vernici, ali većina nažalost ne zna da je projekat za nju potpisao Korunović.

Graditelj sokolskih domova

Momir Korunović rođen je 1883. godine u Glogovcu kod Jagodine u svešteničkoj porodici. Posle Gimnazije u Jagodini, školovanje je nastavio u Beogradu. U glavnom gradu se fakultetski usavršavao u oblasti arhitekture, ali u Beogradu je postao i član sokolskog društva. Usavršavao se u Pragu, Parizu i Beču.

Po povratku u zemlju decenijama je radio u Ministarstvu građevine. Ostao je upamćen kao graditelj sokolskih domova, verskih objekata i spomen-obeležja i u drugim delovima Kraljevine Jugoslavije. Nažalost, i mnoge Korunovićeve građevine u ostatku Jugoslavije, srušene su ili drastično izmenjene.

Drveni stadion na mestu današnjeg Mašinca

Ko god se javnim prevozom danas vozi Ulicom kraljice Marije, zna za tramvajsko i autobusko stajalište „Mašinski fakultet”. Ali, tridesetih godina prošlog veka na tom mestu nije bio fakultet nego veliki stadion, i to drveni. Njega je za potrebe velikog sveslovenskog sokolskog sleta, koji je održan 1930. godine, projektovao takođe Momir Korunović.

Kako je zabeleženo u hronikama, stadion je podignut  za svega dva meseca po uzoru na slične objekte u svetu i mogao je da primi između 40.000 i 45.000 gledalaca. U skladu sa svojim graditeljskim nadahnućem, i na ovom stadionu Korunović je ubacio elemente nacionalnog stila, što se naročito videlo na ulaznim kapijama. Konstrukcija stadiona je odmah posle ove sportske manifestacije rasklopljena i korišćena za druge namene.

 


Komentari11
8ac06
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragoljub
Nije da nisu mogli nego nisu hteli a nece ni danas.Kao da im se cupaju nokti kad treba nesto od toga da vrate. Pa Brankov most, pa krov kod cesme u K.Mihailovoj, Moze i mora da se vrat .
David
Daj Bože da se napravi ponovo ova zgrada.Ako treba da građani doniraju sredstva za obnovu starih zdanja doniraćemo nije problem. Ne samo ovu zgradu obnoviti već i mnoge druge u Beogradu i Novom Sadu. Dovesti arhitekte iz Mađarske i Austrije da pomognu u rekonstrukciji starih zgrada.
Срба, Велика Британија
Оно што је краљ сазидао, Броз није могао ни да окречи.
Muhamed Popovic Pop
Šta je sagrađeno u vreme Kraljevine - i danas je najlepše i najkvalitetnije. Turisti samo to i gledaju a ne komunističke , depresivne beton-sive "kutije".
Preporučujem 25
Bole
Onih 50 fontana ce da pojede poprilican deo budjeta ali se nadam da nece samo da se svedu na creva za vodu i zvucnike vec i na nesto sto ce da ima i kulturni znacaj! Sto se tice ovog divnog zdanja, zaista bi me iznenadilo da u gradskoj upravi ima neko ko bi umeo da ceni besmrtnu arhitekturu i kulturno nasledstvo!
Petar Amer
Ima dovoljno mesta da se ovo zanje napravi preko puta sadasnje lokacije jer je i moderna rekonstrukcija poste u medjuvremenu postala nasledje. Tako da dva zdanja mogu da komuniciraju i svedoce o proslosti. Beograd ima taj jedinstveni sarm da mesa stilove i ne krije svoje oziljke nastale u brojim ratovima, bunama, i prevratima. U Evropi jedino Berlin ima nesto slicno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja