ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 08.04.2018. u 22:00 Marina Jakovljević
SRPSKI JEZIK NA STRANIM UNIVERZITETIMA

U Kini najviše novih lektorata

Професор др Рајна Драгићевић (Фото ЦПН/М. Ристовић)

Broj katedri na evropskim univerzitetima na kojima se srpski proučava kao strani jezik u poslednjih 15 godina gotovo se prepolovio, rezultati su najnovijih istraživanja. Početkom poslednje decenije 20. veka čak 10.000 studenata je izučavalo naš jezik na 74 univerziteta, od toga su 54 lektorata bila na univerzitetima s kojima je Ministarstvo prosvete imalo potpisan bilateralni ugovor, a onda je njihov broj pao na 27. Sada je 12 lektorata pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, dok su ostali van kontrole naše zemlje.

Ovo su samo neki od podataka koji su se čuli na tribini posvećenoj izučavanju srpskog kao stranog jezika na svetskim univerzitetima, koja je nedavno održana u Naučnom klubu Beograda. Centar za promociju nauke je na ovaj način, u saradnji s Institutom za slavistiku Univerziteta u Kelnu i beogradskim Filološkim fakultetom, pokrenuo ciklus tribina o izučavanju srpskog jezika kao stranog na svetskim univerzitetima.

Profesor dr Vesna Krajišnik, upravnica Centra za srpski kao strani jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, navodi da je tokom devedesetih došlo do urušavanja sistema, ali da su Hrvati bili vispreniji, pa su tako u većini slučajeva naši lektorati postajali lektorati hrvatskog jezika. Ona je ipak optimista i to ilustruje podatkom da se otvaraju novi lektorati srpskog jezika, a najviše u Kini jer se zbog ekonomske saradnje („Put svile”) povećava potreba za poznavaocima srpskog jezika.

– U trenutku kada slavistika ostaje u senci ispred takozvanih profitabilnih lingvističkih, grupa poput sinologije, orijentalistike ili hispanistike, popularizacija izučavanja našeg jezika i kulture važan je aspekt ne samo naučne nego i kulturne promocije – istakla je profesorka Krajišnik.

Iako se može, prema nekim istraživanjima, zaključiti da se broj lektorata u SAD povećava, prof. dr Vesna Krajišnik za „Politiku” objašnjava da Srbija nikad nije imala potpisan nijedan ugovor s univerzitetima u SAD.

– Tamo se srpski izučava u organizaciji tih univerziteta i mi nemamo zvanične podatke o tome ko tamo predaje i po kom programu, kao ni o oblicima i nivoima nastave – naglasila je profesorka.

Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu još od 1986. godine organizuje se nastava srpskog jezika za strance, a od 2015. postoji i master program Srpski kao strani jezik. Naime, 2010. je odlučeno da se krene s pripremom za akreditaciju ovog master programa, a prva generacija je upisana školske 2015/2016. godine, navodi prof. dr Krajišnik za naš list.

Profesor dr Rajna Dragićević, upravnica Katedre za srpski jezik s južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže da obnova mreže lektorata za srpski jezik jeste posao države, ali ako do toga dođe na videlo bi došao sledeći problem:

– U našoj sredini se zapostavlja činjenica da pristup srpskom jeziku kao stranom treba da bude bitno drugačiji u odnosu na pristup srpskom jeziku kao maternjem i da treba da unapređujemo metodiku srpskog jezika kao stranog. Stručnjaci za srpski jezik (posebno pojedinci koji odlučuju o izboru kandidata) ne bi smeli da se zadovoljavaju rešenjem da u lektorate šaljemo stručnjake za srpski jezik bez bilo kakvog iskustva ili obrazovanja. Trebaju nam nova usmerenja na studijama srbistike, novi udžbenici, priručnici, rečnici, naučni i stručni časopisi koji će podržavati nastavu srpskog jezika kao stranog.

Ona ističe da obično razmišljamo samo o učenicima, pa postoji nekoliko udžbenika i priručnika namenjenih njima, ali nemamo dovoljno rezultata u obrazovanju nastavnog kadra. Jedini konkretan rezultat do sada jeste zasnivanje master programa za srpski kao strani jezik u Centru za srpski kao strani jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu i sličnog programa na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

– Potrebno je osposobiti nastavnike za srpski jezik kao strani da gledaju na naš jezik očima stranca. Jasno je da je složen zadatak obrazovati nastavnike za srpski kao strani jezik i da on zahteva dugotrajnije obrazovanje od jednogodišnjeg kursa na master studijama. Zbog toga ćemo pokušati da prilikom akreditacije naših fakultetskih programa predložimo predmet na osnovnim studijama Katedre za srpski jezik koji bi se zvao Srpski kao strani jezik – istakla je dr Dragićević.

Konkretne predloge kako pomoći lektorima i studentima srpskog jezika širom sveta iznela je prof. dr Vesna Lompar, profesorka Katedre za srpski jezik s južnoslovenskim jezicima i Centra za srpski kao strani jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kao rešenje na nedostatak udžbenika i materijala profesorka predlaže umrežavanje lektora, da se pitanja i iskustva šalju na istu adresu kako bi se dobile povratne informacije. Druga ideja je ostvarivanje tesne veze između lektorata i ambasada, razvijanje kulturne diplomatije.

Profesor Lompar odgovara i na pitanje kako povećati broj stranih studenata srpskog jezika i kako im pomoći tokom studiranja: dobar primer je međunarodno takmičenje studenata srpskog jezika, ekipno i individualno, zatim da se stranim studentima zadaje izrada prezentacije o Srbiji ili da postave pozorišnu predstavu na srpskom jeziku... Posebno je naglašen značaj posete tih studenata Srbiji jer će tako imati mogućnost da usavrše jezik, uče naše običaje, razmenjuju iskustva...

– Svako od nas može da uradi mnogo u širenju jezika i kulture – ističe profesorka.

Doktor Dragana Grbić, lektorka i naučna saradnica Instituta za slavistiku Univerziteta u Kelnu i naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, iznela je podatke o lektoratu u Kelnu, koji je ponovo otvoren pre godinu i po dana, i položaju srpskog jezika.

– Na godišnjem nivou slavistiku ovde izučava oko 500 studenata, što je 1,13 procenata u odnosu na broj studenata na celom Univerzitetu u Kelnu. Od ovih 500 studenata na slavistici samo 10 odsto je izabralo južnu slavistiku, odnosno 47 studenata se odlučilo da izučava naš jezik – navela je dr Grbić.

Pored ovako malog procenta u odnosu na ceo univerzitet, dr Grbić naglašava da je to ipak ohrabrujući podatak jer su na slavistici ruski i poljski dominantni jezici.

Učesnici tribine su se složili u konstataciji da se u radu sa stranim studentima ništa ne podrazumeva i da njihova iskustva pokazuju da sve što nema sistem, što se ne može staviti u tabelu – strancima predstavlja problem za savladavanje. Upravo zbog poteškoća u metodici nastave, zaključeno je, lektori moraju biti povezani i razmenjivati svoja iskustva.

Koji je to BHSM jezik

Na nekim univerzitetima srpski jezik je samostalna katedra, dok se na drugima, a njih je sve više, uči u okviru BHS jezika. Kako se čulo, ovoj skraćenici se u poslednje vreme dodaje i M – crnogorski jezik – mada profesori studentima uvek ističu da „je reč o policentričnom jeziku sa standardnim varijacijama”.

Komentari5
3d5b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dejan stojanović
Jel su Hrvati toliko sposobniji od nas da nas uvek 'urade".?po tome kako im ide ja bih rekao da jesu.
Aleks
Jesu. Zato sto vole svoj narod i neprekidno rade na sebi. A mi vec decenijama zivimo na ludilu (mi najveci, mi najbolji, mi najjaci). I ne radimo nista na sebi.
Mirjana Dorcolka iz Beograda
Razumljivo - jer je fasizam popularan u NATO-u, a Srbi se borili i ginuli od fasisticke Nemacke, Nezavisne drzave Hrvatske i svih njihovih partnera - kako Srpski borci tako i civilno stanovnistvo - NEZABORAVIMO JASENOVAC i osatalih oko 40 logora smrti pa jedini decji logor u istoriji EVROPSKE NECIVILIZACIJE - ali Kina ne zaboravlja bombardovanje njihove anbasade na Novom Beogradu i svojih drzavaljanja koji su bili robovi u novom svetu Americi - uzdravlju ISTINO. Arizona
Драгољуб Збиљић
Овако како је данас нормиран српски језик (четири варијанте: две по изговору и две по писму) нема никакву будућност у свету. Језик мора бити нормиран у јединству и мора бити обједињујући за један народ, у овом случају српски. Будући да је реч о лингвистички истом језику (Вуков/ски/ српски књижевни језик), странци ће радије учити јединственије варијанте тог истог језика у хрватској, бошњачкој или црногорској варијанти истог језика, а не српски језик који је нормиран изван сваке друге европске и светске праксе у нормирању језика једног народа. Нико у Европи и свету не нормира четворолико свој језик као што то чине и данас српски лингвисти који компликују сваку жељу за учење језика Срба међу странцима. Која је сврха нормирати језик само за Србе у четири лика (екавски и ијекавски, па на два писма: на ћирилици и латиници) То тако нико у Европи и свету не ради, ниједни други лингвисти не нормирају ниједан други језик тако. Док се српски језикословци не опамете, смањиваће се број лектората.
Мирослав Јовановић
То није мана него предност: иначе би за пар година сви ијекавски Срби постали "Хрвати". Не вјерујете? Па зар не видите да су већ посвојили штокавски говор као свој, иако су прави Хрвати прије 200 година користили само кајкавски и чакавски. Исто тако су Буњевци постали "Хрвати" само зато што су католици. Срби, опаметите се. Не дајмо своје, ни ијекавски, ни екавски, ни ћирилицу, ни латиницу. Све је то српски, и свим Србима је савршено разумљив.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja