Država bi veoma brzo mogla da raspiše javni poziv privatnim pružaocima usluga socijalne zaštite koji mogu da ponude svoje slobodne kapacitete za subvencionisani smeštaj starijih i ugroženih građana. U isto vreme nadležni bi trebalo da pronađu valjani način za sprovođenje tog konkursa, sve u korist starijih, socijalno i materijalno ugroženih građana koji se trenutno nalaze na listama čekanja za prijem u neki od državnih gerontoloških centara. Takvih ljudi, nezvanično, ima oko 500, od ukupno 800 koliko ih čeka na prijem.
– Da bi tender mogao da uspe mora da postoji različitost u ponudi, na osnovu koje bi komisija mogla da izabere najbolju. U našem slučaju različitih ponuda pružalaca usluga ne može da bude, jer svi mi nudimo istu uslugu, u istom tipu ustanove, po istoj ceni. To se onda ne može nazvati konkursom niti javnom nabavkom. A Zakon o socijalnoj zaštiti ipak traži da to bude javna nabavka. Zato će država verovatno potpisati ugovor sa konzorcijumom članova našeg udruženja. Tako će se poštovati i javna nabavka jer će se na konkurs prijaviti samo konzorcijum, a ne više privatnih domova za stare – objašnjava Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite.
Subvencionisanje smeštaja za ugrožene u privatnim domovima za stare neminovno vodi prema kategorizaciji privatnih licenciranih domova za starije.
Subvencionisanje smeštaja za ugrožene u privatnim domovima za stare neminovno vodi prema kategorizaciji ovih ustanova
– To nam je preko potrebno. Kategorizacija je veliki posao i nije je moguće sprovesti bar još godinu dana, ali će nam biti lakše sve posle učešća države u subvencionisanju. Zbog toga očekujemo da će se u udruženje početi masovno učlanjivati domovi, jer će želeti da potpišu ugovor sa državom o dobijanju subvencionisanih korisnika – objašnjava Milovanović.
Za sada je sigurno da će država snositi troškove smeštaja materijalno i socijalno ugroženih građana, bez bližih srodnika, u privatne domove. Kada Fond PIO bude isplaćivao penziju, u isto vreme stizaće i dopuna novca od Ministarstva za rad za svaku ugroženu osobu pojedinačno. U ime ugroženih, dodaje Milovanović, država će dodavati onoliko novca koliko je neophodno, i to će biti individualna stvar.
– O visini naknade države nezahvalno je govoriti jer troškove smeštaja diktiraju ne samo pojedinačni troškovi života već sve zavisi i od lokaliteta doma. Različite su cene u različitim delovima zemlje. Ovu celu akciju ipak mora da sprovede centar za socijalni rad, a sredstva za subvenciju već su obezbeđena u budžetu – podseća Radoslav Milovanović.
Za tu namenu opredeljeno je 204 miliona dinara. Privatni licencirani domovi za smeštaj starih trebalo da prihvate sve osobe sa liste čekanja za mesto u državnom domu. Trenutno ih je oko 800, od kojih je nezvanično oko 500 socijalno ili materijalno ugroženo.
U Ministarstvu rada su nedavno istakli da se ovim potezom države istovremeno predupređuje potreba za izgradnjom novih smeštajnih kapaciteta koji bi se finansirali iz budžeta.
– Stvaranjem zakonske mogućnosti sprečila bi se i pojava da stariji koriste usluge smeštaja daleko od svojih porodica, čime kidaju uspostavljene socijalne veze, a omogućilo bi im se i očuvanje porodičnih i drugih socijalnih povezanosti. Time bi se stvorili uslovi za potpuno izjednačavanje privatnih i državnih domova za starije – napominju u Ministarstvu rada.
Privatnici pozdravljaju akciju države
U opštini Šid već šest godina radi Dom za stara lica „Luana”. Vest da će država uskoro početi da subvencioniše smeštaj starijih i u privatnom smeštaju obradovala je nadležne u domu koji je učlanjen u Udruženje privatnih ustanova socijalne zaštite. Kažu da nemaju ništa protiv najavljene akcije države.
– Apsolutno nam je svejedno ko će da plati boravak starih u domu, da li će to da urade srodnici, sam korisnik ili država. Subvencije države u privatnom sektoru su tema o kojoj se priča od 2012. kada je naš dom počeo da radi. Ideja je pogodna za sve privatne domove, pa i za nas, jer ćemo imati više korisnika, a na taj način će se konačno privatni sektor izjednačiti sa državnim. Ljudi će steći dodatno poverenje i u privatnike, koje ionako zaslužuju – uverena je Svetlana Mitrović Nonković, iz Doma za stara lica „Luana”, koji licencu za rad Ministarstva rada poseduje do 2023. godine. U ovom domu ima mesta za 44 starije osobe, a trenutno u njemu živi njih 36.
– Imamo korisnike koji su na privremenom smeštaju. I tako se borimo za opstanak na tržištu – priznaju u domu „Luana”.
