petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 06.04.2018. u 08:15 Aleksandra Mijalković
10 PITANjA O PRAVIMA ZAPOSLENIH

Reci ne radu „na crno”

Milionske kazne za poslodavce koji ne prijave zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje i pre zaključenja ugovora o radu i stupanja na posao
(Фото Пиксабеј)

Kad na tržištu vladaju velika nezaposlenost i ekonomska kriza, cvetaju „rad na crno”, neplaćeni rad i rad pod posebno teškim uslovima, jer ljudi prihvataju bilo kakav posao i ustežu se da traže svoja zakonska prava. Ni Srbija nije izuzetak. Tek kad su se umešali novinari i međunarodni istraživači, javnost je saznala za firme u kojima zaposleni nose pelene kako ne bi gubili vreme za odlazak u toalet; fabrike u kojima žene rade i po dve smene uzastopno, zimi se smrzavajući bez grejanja a leti padajući u nesvest od vrućina, preduzeća koja ne obračunavaju prekovremeni rad ili zaračunavaju plate manje od zakonskog „minimalca”.

U vreme kriza, krše se prava radnika

Takvih poslodavaca, srećom, nema mnogo – većina ipak redovno ispunjava svoje obaveze i prema državi i prema zaposlenima i poštuje odredbe Zakona o radu, tvrdi za „Magazin” Goran Marković, načelnik  Odeljenja za drugostepeni upravni postupak u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na poslu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ali kako ni od najboljeg zakona nema koristi ako se ne primenjuje dosledno, krajem prošle godine su donete izmene Zakona o radu upravo sa ciljem da bude efikasniji.

1. Koje su najznačajnije izmene ovog zakona?

Uvedena je obaveza poslodavca da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angažovanju podnese prijavu na obavezno socijalno osiguranje pre stupanja zaposlenog na posao, a ako to ne učini kazna je do 1.500.000 dinara. Ranije se događalo da inspektoru, kad zatraži da vidi ugovor o radu, kažu da ga trenutno „nemaju tu” ali će ga dostaviti naknadno, a u stvari ga naprave u naknadnom roku od tri dana, i tako umesto da plate od 800.000 do 2.000.000 dinara kazne zbog zapošljavanja „na crno”, plate 50.000 do 100.000 dinara zato što nisu pokazali ugovor odmah kad im je zatraženo. A sad moraju svakog zaposlenog, pre stupanja na rad, da prijave u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, to se ne može učiniti naknadno.

2. Kako još poslodavci pokušavaju da „izvrdaju” svoje obaveze prema državi i prema zaposlenima?

Najdrastičniji su slučajevi rada bez ugovora i obaveznog socijalnog osiguranja. Takođe, poslodavci često ne isplaćuju prekovremeni rad, ne dostavljaju zaposlenima obračun zarada (ovo je važno jer radnik može na osnovu njega da u izvršnom odeljenju suda traži isplatu zaostalih plata – iznos se skida sa računa poslodavca); uskraćuju im pravo na dnevni, nedeljni i godišnji odmor u obimu propisanom zakonom... Inspekcija rada nadzire i primenu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, dakle u njenoj nadležnosti su i primeri koje pominjete – pelene za zaposlene, uskraćivanje pauze, rad duži od dozvoljenog… Ovakve stvari, nažalost, teško je dokazati, ali ih ipak treba prijaviti inspektorima, jer ponekad i sam njihov dolazak, bez preduzimanja represivnih mera, dovodi do otklanjanja nezakonitosti.

3. Kako zaposleni „na crno” da legalizuju svoj položaj?

Ukoliko neko ima saznanja o radu na crno ili sam radi na crno, trebalo bi da podnese prijavu inspekciji rada, u pisanoj formi, putem imejla, telefonom ili dolaskom u prostorije inspekcije (koje postoje u Beogradu ali i u svim sedištima upravnih okruga). Mnogi se ustežu da to učine jer se plaše da će ih poslodavac oterati, ali prijava se može podneti i anonimno. Inspektor će svakako, u najkraćem roku, postupiti po prijavi, jedina je razlika što će oni koji su ostavili svoje podatke, dobiti povratnu informaciju o izvršenom nadzoru i preduzetim merama. Kada se utvrde nepravilnost, poslodavcu se nalaže da zaključi ugovor o radu i prijavi zaposlene, a protiv poslodavca se pokreće prekršajni postupak.

4. Kako je zakonski regulisan prekovremeni rad?

Zakon određuje da je, na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i kada je neophodno da se u određenom roku završi planirani posao. Ali, čak ni tad prekovremeni rad ne sme da traje duže od četiri sata dnevno (odnosno 12 sati sa redovnim poslom), ili osam sati nedeljno. U suprotnom poslodavac će biti novčano kažnjen, i to ako je pravno lice od 600.000 do 1.500.000 dinara, preduzetnik od 200.000 do 400.000 dinara, a odgovorno lice sa 30.000 do 150.000 dinara.

5. A šta je sa onima koji ga ne evidentiraju niti plaćaju?

U praksi smo imali apsurdnu situaciju da poslodavci koji vode evidenciju o prekovremenom radu i uredno ga plaćaju, iz nekog razloga, ponekad i iz neznanja, prekrše zakonska ograničenja i zato su kažnjeni a da, s druge strane, oni koji ga ne evidentiraju pa samim tim i ne plaćaju, prolaze bez ikakvih sankcija. Upravo zbog toga jedna od izmena Zakona o radu odnosi se na obavezu poslodavca da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih. Nepoštovanje ove obaveze povlači kazne i do 300.000 dinara.

6. Zakon predviđa više slobodnih dana za radnike sa dužim radnim stažom i dodatne dane za one koji rade pod otežanim uslovima ili imaju malu decu. Šta je sa firmama koje to ne poštuju?

Pravo na godišnji odmor je jedno od najvažnijih prava, ali i obaveza zaposlenog, da bi sačuvao zdravlje i radnu sposobnost, zato ga se ne može odreći. Stiče ga, u kalendarskoj godini, posle jednog meseca neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa. Zakonski minimum je 20 radnih dana, a uvećava se po osnovu doprinosa na radu, uslova na radu, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Praznici, bolovanje ili odsustvo sa rada uz naknadu zarade ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Ukoliko je ovo pravo na bilo koji način uskraćeno zaposlenom, neka se obrati inspekciji.

7. U kojim slučajevima prava radnika štiti sindikat, kada bi se trebalo obratiti inspekciji, a kada se to može postići samo tužbom sudu?

Sindikati zaposlenima mogu da pruže stručnu pomoć i podršku u postupku pred nadležnim državnim organima. Naš pravni sistem poznaje dva oblika zaštite prava zaposlenih. Prvi, upravni, odnosi se na njihovo obraćanje inspekciji rada, a drugi se vodi pred redovnim sudom. Mana potonjeg, iako je on sveobuhvatniji i potpuniji, jeste što od zaposlenog iziskuje troškove, stručnu pomoć, i relativno dugo traje. Postupak pred inspekcijom rada je brz, besplatan i nije neophodno angažovanje advokata. Tako, na primer, inspekcija ima ovlašćenje da otpuštenog radnika, koji joj se obrati, vrati na posao dok se ne završi sudski postupak.

8. Ima li razlika kad su u pitanju javna ili privatna preduzeća, domaće i strane kompanije koje ovde posluju?

Inspekcija rada ne vodi posebnu evidenciju kad su u pitanju strani i domaći poslodavci, ili javna i privatna preduzeća, već kod svih obavlja nadzor po službenoj dužnosti i po zahtevu stranaka. Razlika se pravi po tome da li poslodavac poštuje ili krši Zakon o radu i druge propise iz oblasti radnih odnosa. Poslodavci koji su prekršili zakon moraju da računaju na češće posete inspektora.

9. Kad se firma ugasi a ostane dužna zaposlenima, kome da se oni obrate?

Tada prestaje i nadležnost inspekcije rada. Zaposleni se u toj situaciji za zaštitu svojih prava i za namirenje eventualnih potraživanja od poslodavca mogu obratiti nadležnim sudovima.

10. Može li poslodavac da pošalje zaposlenog u penziju ako on za to ispunjava samo jedan od uslova, ili on ima pravo da radi dok ne ispuni oba?

Zaposlenom, prema Zakonu o radu, prestaje radni odnos kada navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja – ako se sa poslodavcem drugačije ne sporazume. Ovo u praksi znači da firma, u skladu sa svojom organizacijom, potrebama i planiranjem poslova, može da odluči da zaposleni nastavi da radi i posle ispunjenja oba ova uslova, ali samo uz saglasnost tog radnika. S druge strane, zaposlenom koji stekne jedan uslov za starosnu penziju prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, a da to nije navršenih 65 godina života, radni odnos ne prestaje po sili zakona, već samo na sopstveni zahtev. U ovom slučaju on slobodno odlučuje da li će iskoristiti svoje pravo na penziju ili će nastaviti da radi dok ne napuni 65 godina.

Pozovi inspektora

Početkom godine u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja počeo je projekat „Reci ne radu na crno”, u okviru kojeg je 10. marta otvoren info telefon 0800 300 307, dežuran 24 časa, gde se inspektorima mogu prijaviti sve vrste nezakonitosti u oblasti rada, kao što su nelojalna konkurencija, rad „na crno” ili kršenje prava zaposlenih.

Dodatna zaštita porodilja od 1. jula

Za vreme trudnoće, porodiljskog ili odsustva sa rada radi nege deteta poslodavac ne može ženi otkazati ugovor o radu ili je proglasiti tehnološkim viškom. Dakle, zaštita majki je apsolutna, a ukoliko do otkaza ugovora o radu ipak dođe, ona se može obratiti inspekciji rada. Pored toga, plate porodiljama i majkama se obračunavaju i isplaćuju istovremeno kad i ostalim zaposlenima. Poslodavac se tu javlja kao neka vrsta posrednika između države (nadležnih fondova) i zaposlenog u pogledu transfera sredstava za naknadu zarade. Kako je u praksi bilo zloupotreba, odnosno dolazilo je do kašnjenja u prebacivanju sredstava, novim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji će se primenjivati od 1. jula 2018, propisana je uplata sredstava neposredno na račun zaposlenih.

Komentari0
eaf31
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja