nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 31.03.2018. u 08:00 Jelena Kavaja
BELEŠKE S PUTA: Tel Aviv

Samo sećanje na pomorandže iz Jafe

Moderan, mediteranski grad, privredna i diplomatska prestonica Izraela, proteže se uz kilometre obale sa najfinijim peskom
Панорама Тел Авива (Фотографије Јелена Каваја)

Kada slećete na najbolje obezbeđen aerodrom na svetu, koji je posle terorističkih napada na SAD 2001. poslužio kao uzor drugima, očekujete neke specijalne mere i da vas rešetaju strogi graničari, o čemu svedoče mnogi po internet forumima. Međutim, na prilično pustom telavivskom aerodromu „Ben Gurion” u ranim jutarnjim satima policajac je samo pitao zbog čega dolazim i ljubazno poželeo prijatan boravak. Nedelju dana kasnije pri povratku procedura je malo složenija. Prolazi se kroz tri bezbednosne kontrole, uključujući pretres pre ulaska u samu zgradu aerodroma i detaljno ispitivanje ko je pakovao prtljag i da li sam možda dobila neki sumnjiv poklon. Sasvim očekivano i logično u gradu i zemlji koji su često bili na udaru terorističkih napada.

Na ulicama Tel Aviva se ne oseća strah, a Izraelci vole i da se našale na svoj račun.

Nekad najvažnija luka regiona

„Morate ponovo doći da obradujete hotelijere. Toliko su bili očajni posle raketnih napada 2014. da su gostima krali peškire”, nasmejao je grupu stranih novinara preduzetnik Josi Vardi, jedan od pionira tehnološkog uspona zemlje.

Ovaj moderan, mediteranski grad, privredna i diplomatska prestonica Izraela, proteže se uz kilometre obale sa najfinijim, brašnjavim peskom. Bez vreve turista koji će tek od maja okupirati raskošne hotele uz more, početkom februara su u blagom zimskom suncu i moru toplijem od vazduha uživali lokalni surferi. Najveća opasnost kojoj sam se izložila (a mnogi su pred put pitali da li se plašim) bila je da me na promenadi uz more obori neoprezni biciklista. U ranim jutarnjim satima toliko ljudi trči i vozi bicikl na stazi pored mora da za pešake jednostavno nema mesta.

Šetalište vodi do drevnog grada Jafe, nekada jedne od najvažnijih luka u regiji. Iz nje se početkom 20. veka razvio Tel Aviv, kada je jevrejskom stanovništvu postalo tesno unutar zidina pretežno arapskog grada i počelo je da naseljava peščane dine ka severu.

Do luke su nekada na kamilama dovozili sanduke sa čuvenim „jafa” pomorandžama i dalje brodovima slali u svet, čak i na trpezu engleske kraljice Viktorije. U starim magacinima pomorandži danas su galerije i moderni restorani.

Za razliku od užurbanog, kosmopolitskog Tel Aviva, u Jafi kao da je vreme stalo. Na brežuljku iznad luke podignute su luksuzne vile, ali vodič otkriva da su to „kuće duhova”. Bogataši su pokupovali od siromašnih starosedelaca elitne parcele uz samo more i na njima izgradili velelepna zdanja, ali dolaze samo nekoliko nedelja u godini da osete atmosferu Svete zemlje.

Življe je na buvljoj pijaci koja počinje od kule sa satom i džamije. Između prodavnica sa starim nameštajem, grnčarijom, tepisima i šalovima uglavljeni su zadimljeni kafei iz kojih se širi miris nargila. U najpoznatijem restoranu u zemlji u kom se služi šakšuka probali smo ovo tradicionalno izraelsko jelo od jaja u paradajz sosu. Trpeza je nezamisliva bez bokala sa limunadom i sokom od ceđene pomorandže.

Tel Aviv važi za jedan od najskupljih gradova na svetu. U popularnoj ulici Dizengof, koja je središte noćnog života, pivo se ne može popiti za manje od 10 dolara, a običan hamburger je 20 dolara. Vrtoglave su i cene nekretnina. Trosoban stan je skuplji nego u Londonu ili Amsterdamu i košta oko 900.000 dolara, dok je mesečno iznajmljivanje oko 1.300 dolara. Ove cene su duplo veće nego pre deset godina i očigledna su posledica ekonomskog uspona zemlje. Motor rasta su bile nove tehnologije, koje su za poslednje dve decenije promenile ekonomsku sliku i dostigle 43 odsto ukupnog izvoza.

U poslovnim kompleksima modernih zgrada na periferiji Tel Aviva smeštena su predstavništva najvećih svetskih tehnoloških firmi: Majkrosofta, Aj-Bi-Ema, Intela i drugih. Dvadesetak kilometara izvan grada, u Hercliji, nalazi se istraživački centar „Epla”, najveći posle onog u Kaliforniji. U tehnološkom sektoru plate su i dvostruko veće od prosečne koja iznosi 10.200 šekela (oko 3.000 dolara).

Carstvo začina

Kao kontrast pomalo sterilnim poslovnim fasadama od stakla i čelika, u srcu grada prostire se ogromna pijaca Karmel, najveća u gradu, gde sve pršti od boja. Na tezgama pistaći, bademi, lešnici i još desetine vrsta nama poznatih i nepoznatih orašastih plodova i od njih spravljenih slatkiša. Začine je tek teško odabrati, ali preporučuju da se obavezno ponesu zatar i sumak.

Šta god da ponesete kao uspomenu, u pasošu ne ostaje uobičajeni „suvenir”. Umesto pečata koji bi posetiocu mogao da oteža ulazak u neke arapske zemlje, dobijaju se cedulje veličine vizitkarte, jedna pri ulasku, a druga pri izlasku.​

Komentari0
c7639
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja